Молитва је тамјан најпријатнији Богу, најсигурнији мост за прелаз преко искушења таласа живота, необорива стена свих који верују, мирно пристаниште, Божанска одећа која облачи душу великом добротом и лепотом. Молитва је мати свих добрих дела, чуварка чистоте тела, печат девојаштва, сигурна ограда против свих лукавстава вечитог непријатеља нашег - ђавола.
Блажена Ксенија је једна од најпоштованијих светитељки у Русији. Приче о чудима која су испунила живот свете Ксеније Петроградскe брижљиво су чуване у народу, преносиле су се из уста на уста и с колена на колено и непрестано су се умножавале, јер је помоћ ове светитељке у животу најобичнијих људи учинила да молитве не престају ни после њене смрти. За многе је и сада света Ксенија помоћница и брза заступница у ситуацијама када је помоћ потребна. Којим се чудима прославила блажена Ксенија? Какав је био њен живот?
Огроман је број верника који моле за помоћ Свету Ксенију Петроградску и који долазе у њену капелицу са свих страна света са сузама туге, али и са сузама љубави и благодарности. И у великом броју писама која стижу у цркву Смоленске иконе Мајке Божје, близу које се налази њена капела, сведочи се о њеној чудесној помоћи. Ово је још једна прича о милости Божијој, молитвеним заступништвом Блажене Ксеније.
Када се чини да је сва нада изгубљена, вера побеђује и највећа искушења. Кроз љубав девојчице Елене према оцу, заробљеном у канџама алкохола, кроз њену храброст и упорност, откривамо снагу вере која може да преобрази и најмрачније душе. Ова прича није само о борби против зависности, већ и о немерљивој снази људског срца и о чудима која се дешавају када се у њих верује.
Јеванђеље Христово је радост, не туга; олакшање, не бреме. Грам вере вреди више од терета бриге. Хришћанин који то не схвати, крштен је само водом, не и Духом. Свештеник који то не схвати, клизи низбрдо уместо да друге подиже. Благослов прати оног ко искрено узвикне: "Вером се више постиже него бригом!"
"Изгорели" сте на послу? Осећате се празно и безнадежно? Нисте сами. Емоционално сагоревање је често последица удаљавања од Бога. Како пронаћи мир и снагу у вери, уз помоћ Онога Који нам каже: "Без Мене не можете чинити ништа"?
Духовник је наш саветник на духовном путу, али не и неко ко доноси одлуке уместо нас. Он нам помаже да боље разумемо себе и Божју вољу, али коначну одговорност за наше поступке носимо сами. Важно је разликовати појам духовника од духовног оца, који је везан за монашки живот и захтева посебан облик послушности. Као лаици, можемо имати велику корист од духовне подршке, али истовремено треба да сачувамо своју слободу и одговорност.
У тишини срца, где се вера и љубав преплићу, живео је деда Живан. Његов живот није био исписан великим делима, већ малим, свакодневним чудима вере. Сваки његов дан био је испуњен молитвом, а свака реч прожета љубављу према ближњима. Његова прича је попут псалма, исписана животом, где је сваки стих сведочанство о непоколебљивој вери и дубокој љубави према Богу.
Игуман Рафаило (Бољевић): И у овим данима у којима ми живимо, видимо стратегију зла, која хоће да нам поремети фокус пажње, да почнемо да се бавимо и овим и оним, да улијећемо у неке сасвим сувишне анализе, које срцу уопште нису потребне, чак су му тешке, напорне, провокативне и саблажњиве, него да се држимо срца свога и Имена Божијег, као што Га се држао Свети Макарије Александријски, кога данас прослављамо.
Свакодневно чинимо један грех и не примећујући његову погубност не само по наше спасење него и по наше људско достојанство. То је грех клевете. Њега чинимо сваки пут када некога оговарамо, омаловажавамо, вређамо част или дајемо изјаве иако знамо да су неистините, како бисмо створио негативну слику о другом човеку.
Од сутра верни народ имаће ретку прилику да се поклони икони „Умекшање злих срца“, која већ 25 година мироточи и доноси благодат и исцељење, а прошле године су је дочекале непрегледне колоне верника. Ова светиња биће доступна на поклоњење и целивање у Руској цркви Свете Тројице на Ташмајдану у суботу 1. и недељу 2. фебруара 2025. године.
"Мајко, зашто си ме убила?" - ове речи, иако неизговорене наглас, одјекују кроз тишину утробе. То је крик који никада није стигао до ушију мајке, али који одзвања у вечности. Ова потресна прича доноси нам тугу и бол из једне сасвим друге перспективе - из света који никада није угледао светлост дана. "Крик који ниси чула" је потресна исповест нерођеног детета, прича о изгубљеној љубави и прекинутом животу.
Нова извршна уредба председника САД, која је јуче ступила на снагу, представља наду за хришћане и све оне који се противе кастрацији, односно промени пола деце. Ова уредба забрањује федералну подршку процедурама "родне транзиције" за малолетнике, што је велики корак у заштити деце од неповратних медицинских интервенција.
Реч „епитимија“ често изазива различите асоцијације - од казне и испаштања, до духовне вежбе и подстицаја за исцељење од греха. Шта заправо представља епитимија у православној традицији и каква је њена улога у духовном животу верника?
Из приче архимандрита Силуана Висана јасно се види шта значи волети по светоназору хришћанства. „Волети значи имати мудро срце. Волети значи владати науком која исцељује, а не умртвљује, пружа утеху, а не уништава“, поручује румунски духовник.
Западне националистичке идеологије теже стицању моћи и земаљској доминацији. Насупрот томе, Светосавље, као начин на који српски народ проживљава Православну веру, нуди сасвим другачији приступ питању националног идентитета. У њему нема места за мржњу и освајања, већ се све земаљско, укључујући државу и њене институције, подређује вредностима попут љубави, праштања и заједништва. Како се ова фундаментална разлика огледа у разумевању нације и државе у светосавском контексту?
Србине, тргни се, нико није изашао као победник без Светога Саве. Српска историја за седамсто година не зна никога, ни од тирана ни од царева, који је заратио против Светога Саве а да није доживео пропаст и пад. Псовка царује по Српској земљи. Браћо Срби! Ратујете са Богом, а то се не може завршити друкчије него нашом пропашћу. Истински Срби пуни су молитве и хвале Светоме Сави, јер знају да је он со нашег историјског хлеба, да је он наша бесмртност и наша вечност. Зато никада није довољно славити Светога Саву само на данашњи његов Савиндан, него свакога дана у целој години: „Ускликнимо с љубављу Светитељу Сави!“
Мошти светитеља у Православној Цркви имају посебан значај и поштују се као светиња. Зато, спаљивање моштију Светог Саве није само био физички чин уништења, већ и симболички напад на српски идентитет, духовност и континуитет. Ипак, пепео Савиних моштију, развејан посвуда, учинио је сву србску земљу светом и неразоривом. Остаје нам да будемо достојни потомци спаљенога и свагда васкрсавајућег нашег оца и учитеља.
Царство земаљско обасјава се Царством Божјим. Ова мисао, прожета духом Светосавља, поставља питање о месту српског народа у савременој Европи. Савремена европска цивилизација се изгубила у лавиринту секуларизма и материјализма, док је за српски народ Светосавље компас, који указује да је пут очувања нашег идентитета у контексту европских интеграција повратак вечним вредностима Бога и Цркве, морала, породице и образовања.
Браћо и сестре, имајмо на уму бесконачну љубав Божију, Сина Божијег, који је ради нас сишао у свет, постао човек, претрпео страдања и смрт на крсту, из љубави према нама. Одговоримо Му љубављу, принесимо му чиста срца и душе, да би нас Он познао као своје, и да би се преци наши обрадовали нашем доласку пред њих.