Синод са великим жаљењем указује на веома трагичну чињеницу да се појединци српског рода и православне вере јавно одричу светих мученика, пострадалих само зато што су били Срби и православни хришћани, поричући њихово постојање, живот у верности Христу Господу, због Кога су и задобили мученички венац. Вишеструко умањивање броја усташких жртава, само је део пројектованог свеобухватног, глобалног процеса чији креатори намеравају да униште све вредности људске цивилизације – нацију, породицу, веру у Бога, родитељство, полове, па тако и појам о хришћанским светим мученицима.
У храму канонске Украјинске Православне Цркве (Московске Патријаршије), у западној провинцији Заркапатска, када су активисти ОЦУ и гркокатолици покушали да је заузму, прокрвоточила је фреска Богородице и Богомладенца.
Сваког дана на Светом Престолу где се врши Литургија жртвује се Спаситељ наш Исус Христос. Као што каже свештенослужитељ: "Жртвује се Спаситељ света, који узима грехе света". Кап крви Исуса Христа очишћује све грехе света. Због тога прве службе које се приносе и за живе и за мртве јесу Свете Литургије.
Можете доћи у цркву по здравље и не добити га. Можете доћи због породичне среће, због деце и да не добијете ни једно ни друго. Ни материјално благостање, ни добар посао. Али, није Бог крив за ово. Криви су они који су вас лажним надама намамили у Цркву – они који су Јеванђеље заменили пропагандом! И сада се осећате превареним. Треба да знамо да Црква није средство. Црква је Циљ, којим долазимо до Христа. Јер Он је суштина Цркве, Он је смисао Цркве, Он је сама Црква. Христос је циљ!
У онај велики дан неће се тражити од душе да ли се она молила, да ли је постила, да ли је извршавала каква добра дела у животу, али зато ће свака душа брижљиво бити испитана да ли она има ишта заједничко са Христом Спаситељем (Свети Симеон Нови Богослов).
Свакога од нас узнемирава питање: „Шта ће бити сутра“? Ако је је Луцифер тако моћан, ако преко својих слугу све више овладава светом, шта ће бити са нама, са децом нашом; шта ли тек чека децу деце наше? “Ослони се на Господа и чекај Га” - одговара нам Псалам. Господ тражи од нас да оставимо зло иза леђа, у сенци, у понору заборава, а ми да се, из године у годину, из дана у дан, пружамо ка добру: да чезнемо за добрим, да говоримо о добру, да чинимо добро. Јер ко зида добро, руши зло.
Вредност је да верујемо у најбоље намере Европе, чија смо зла видели, али да не верујемо у Господа, Којег видели нисмо, али чија добра живимо? Вредност је да пред Дечане станемо као пред туристичком знаменитости, а не пред домом? Да на иконама не познамо никога свог? Е, па, једина европска вредност за коју ћу се довека борити су опанак, она дивна капа прађедовска са четири оцила и гусле!
Актуелна посланица и бака десеторо деце суочила се са кривичним суђењем у Финској због твитовања хришћанских веровања. У Великој Британији поднета је кривична пријава против Адама Смит-Конора, који је кажњен зато што се у себи молио за свог покојног сина. Шкотски закон, који се очекује следеће године, прети са 7 година затвора свима који не поштују забрану говора (о неприкладим темама) и у приватним разговорима, чак и унутар куће.
Сведочанство о чудесном исцељењу једне девојке молитвама старца Гаврила (Ургебадзеа) после повреда која је задобила у саобраћајној незогоди, и његовој опомени: „Реци својој мајци да не грди Господа, него само да Му захваљује“.
Често имамо отпор према свакодневној молитви и лако изналазимо оправдања и разлоге за своју лењост. Али, ако анализирамо сваки протекли дан, моћи ћемо лако да величамо Бога, да Га славимо, да Му благодаримо. Када на тај начин почнемо да сједињујемо живот и молитву, међу њима неће бити никаквог несклада, и живот ће постати храна, која ће, у сваком тренутку подстицати пламен, који ће се све више распламсавати и постајати све сјајнији, и који ће нас саме постепено преобразити у ону огњену купину о којој говори Свето Писмо.
Још у детињству од многих људи оба пола и разног узраста морао сам да слушам јадиковање, чак и роптање, због тога што ће привремени људски греси на земљи да се кажњавају вечним мукама. Свима познати филизоф В. С. Соловјев усудио се да искаже своје мишљење у вези поменутог питања, када је изјавио: "вечне муке" - ах, тај гнусни хришћански догмат..."
Пазите шта желите, браћо, јер оно што желите може бити добро за ваш живот, али не и за ваше спасење. Могуће је да се иза онога што желите, на крају, не крије ваше спасење, већ ваша пропаст. Зато не инсистирајте на томе, него све препустите Богу…
Немоћно је човечје тело и разноврсне су његове бољке. Зато постоји много лекова и лекарија које одређује лекар у складу с врстом болести. Човечја душа такође може да се разболи. Болести душе су - грехови и страсти који помрачују разум, који слабе вољу и скрнаве осећања. Време не лечи грехове. Не исцељују их ни обични земаљски лекови. Души је потребна благодат Божија.
Благодат је новина коју је Господ Христос донео у свет. Благодат је радостотворна вест и сила Јеванђеља и Тајна Цркве. Оно што „нова твар“ има, а што није постојало у старом свету, јесте благодат. Царство благодати је Царство Небеско. Јеванђелист Јован, у уводу Јеванђеља, говори нам сажето, у две ставке, о благодати и истини Исуса Христа у односу на Мојсија и Закон. „Закон се дaдe Преко Мојсеја, а благодат и истина постаје кроз Исуса Христа“.
Господ љуби и кажњава, и у овом животу и у следећем, при чему је последња казна много гора од од свих овоземаљских, јер вечно траје. Савремено човечанство тврди: "Бог је добрица… Сажалиће се и на и гејеве, и на атеисте, и неће их вечно осудити на муке, и увешће у рај све, управо мери политичке коректности и хуманизма. А како? – па, то није на нама да знамо". Међутим, ма шта говорили, Нови Завет и даље упозорава о казнама, простирући их, за разлику од Старог, кроз целу вечност која нам следи...
Само гледањем у Христово Пречисто Лице можемо очистити и своје лице, само живећи у истини и савести, по заповестима Божијим, можемо стећи људско достојанство. Ако се грех афирмише као нормална појава, људи у најбољем случају постају безлични, а у најгорем, кроз њих почиње да се прозире лик звери. Зато се поставља питање: како да стекнемо лице по Лику Христовом, Лику који није направљен рукама? Како да не сањамо о љубави, која може бити само самообмана, ако се прво не научимо ревности за истину и славу Божију?
Због људске слабости и тенденције ка неспоразуму, чак и реч или мало непромишљено погрешно дело може да доведе до озбиљних последица у људским односима. Много је пажње потребно да би се сачувала добра воља међу људима, а тамо где је поверење уздрмано много труда је потребно де се добри односи обнове.
Ваљало би опширније размислити о оној прекретници на којој се човек губи у гневу. На тој прекретници има, у већини случајева, исти број разлога да човек, са нешто песимизма, мало мудрости и мало умора истраје у својој судбини, или да скочи, сав свој разум да окрене против разума, и да улети у ватру гнева. Вредно би било потражити онај одлучни симптом који значи скакање стрелице уназад, у примитивизам и дивљаштво.
У људској природи, најзначајније својство његово је слобода. Она је у Православљу врло одређена; није нешто многозначно, магловито и неодређено. Слобода је човекова моћ, Богом дана моћ, да одреди циљ или сврху свог поступка и да се поступком или понашањем држи тога циља, па макар га то одвело и у највеће патње или чак у смрт. То је слобода.
Педагогија примера је убедљиво најзначајнија педагогија. Пример оставља најјачи утисак и пројављује се као најснажнији фактор утицања на човека, особито дете. Било да је добар или лош, пример је у стању да обликује и усмери будућег зрелог човека.