У својој верској разводњености и хладноћи, ми људи охладнелих срца и осушених умова, тешко примамо и мања чуда него што је чудесно подизање из мртвих, трудећи се да свему дамо наше људско објашњење. Свеколика стварност која нас окружује, и она која је у нама самима, сведочи да је чудесно и показује Чудотворца, само што ми то не видимо.
Да ли сте икада помислили шта осећају просјаци и бескућници? Да ли и они носе у себи искру Божје Светлости и заслужују да буде третирани са достојанством и поштовањем? Следећи Христа, отворимо своја срца за њих, без осуђивања, већ са саосећањем и разумевањем, јер је и Он, иако је и Сам прошао путем понижења и патње, пружао руку онима који су на дну друштвене лествице.
Данашњи човек има велику потребу за духовним миром, за духовношћу у овој ери немира, растрзаности, многобрижја потрошачке културе и лута у потрази за одговорима и спокојем, а праве духовности, чини се, као да је све мање и мање. Ми, православни хришћани, немамо потребе да лутамо и да тежимо неким туђим духовностима, када све поседујемо у своме дворишту, у своме дому, у својој Цркви и вери. Многи верници, људи уопште, и нису свесни тог духовног блага похрањеног нам у духовним ризницама и богатству наше Свете Цркве.
У свету све гласније одјекују мржња, насиље и неистина. А шта се дешава око нас? Гази се света љубав, гази се Јеванђеље Христово, а људи све чешће постају странци једни другима. Шта да радимо, како да живимо? Хоћемо ли и ми постати вукови у свету који све мање познаје љубав? Наравно да не. Љубав Христова мора се сачувати у срцима Његовог малог стада, а све неправде и страхоте које свакодневно гледамо треба да нас још више подстакну да чувамо љубав према Христу и према човеку.
Одувек је на Христове следбенике свако насртао. Ни данас није ништа боље ни другачије, као што се ни сутра ништа набоље променити неће. Милиони и милиони нехришћана, многобројна племена незнабожачка, живе своје животе и нико их не дира и не узнемирава. На нас, крштене и окађене, насрће свака секта, да нас они „уразуме“ и да нас „спасу“.
Бројанице су уџбеник небеске филозофије; све библиотеке овог света за осам хиљада година могу да се сакупе у осам речи Исусове молитве. Бројанице видљиво чине невидљивим, а невидљиво видљивим. Бројанице су лествица која води на доле и увис: на доле – у дубину срца где се душа сусреће сама са собом, а увис - ка небу, где се дух, не излазећи из срца, сусреће са Богом. Бројанице представљају меру љубави човека према Богу.
Радујте се својој вери и не бојте се да то покажете. Упркос мрачном олујном свету, упркос нашим греховима, имамо добар разлог да будемо срећни: „Не бој се, мало стадо, јер би воља Оца вашега да вам даде Царство." (Лука 12:32)
Зло је извртање и замена истинског садржаја лажју. Са правом се може говорити о томе да је зло активна сила демона. Њихов се пад не састоји само у духовној грешки и неправилном избору пута, већ и у свесном супротстављању вољи Божијој, која је највише добро. Због тога, ако је са једне стране зло недостатак добра, оно је с друге стране реална сила која је усмерена против добра и која се са њим бори.
Царство Небеско је лепше и јаче од свега. Када озбиљно мислимо о Царству Небескоме – нисмо фантазери ни маштари, него разумни људи. И ако хоћемо да доспемо у Царство Небеско, ако засадимо у своју душу и најмање зрно горушичино, кад оно проклија у нама, живот ће нам се већ овде, на земљи, променити тако да нећемо моћи саме себе да препознамо.
Шта је Косово? Косово није ништа друго него глава Лазарева. А шта је Србија и српски народ? То је тијело Лазарево. Може ли тијело живјети без главе? Може ли српски народ и земља Србија живјети без Косова? Косово је глава српског народа. Србија и српски народ је тијело без главе, попут Лазара и његове главе. И сваки онај који би хтио да поново главу Лазареву - Косово и Метохију одсијече, да откине од народа српскога, тај врши исти онај злочин који је извршио тиранин Мурат султан на Косову 1389. године...
Преподобни Серафим Вирицки целог свог живота учио је да се верује и предаје светој вољи Божјој у којој је човеку милост и спасење. То лично животно искуство, пост и молитва, направили су од њега човека Божијег кроз којег су се многи спасили и привели вери.
У Оренбуршкој области догодило се чудо: икона Пресвете Богородице у кући једне парохијанке Никољског саборног храма почела је да мироточи. Ово се десило након велике поплаве која је погодила Оренбург, као да је сама Богородица пружила утеху и наду погођенима овом несрећом.
Осећај богонапуштености често проистиче из наше претеране вере у сопствене снаге и наше тежње ка савршенству. Парадоксално, свест о сопственој несавршености је у ствари благослов. Зато је понос опасан симптом који нас удаљује од Бога. Уместо да тежимо савршенству сопственим снагама, требало би да се ослонимо на Божју помоћ, што је једини истински пут ка духовном испуњењу.
Многи људи се плаше Страшног суда. Али за вернике, Христов повратак представља дуго очекивано време спасења и радости. У то их и Сам Христос уверава: „А када се почне ово збивати, усправите се и подигните главе своје, јер се приближава избављење ваше.“ За оне који на овом свету већ живе са Христом, ово је тренутак када ће „Бог ће отрти сваку сузу из очију њихових, и смрти неће бити више, ни жалости ни јаука, ни бола неће бити више...“
Несрећа је као гром ударила наш народ. Прогоне нас, каменују, понижавају. А ми, као окамењени, Бранитељу се не обраћамо. Јер да имамо душе, зар не бисмо дрхтали пред силом Божјом сећајући се колона Срба избеглица које већ деценијама беже од разних србомрзитеља? Јер да имамо душе, зар не бисмо напунили наше храмове и од јутра до вечери и од вечери до јутра клечали на молитви вичући до промуклости: Спаси, Господе!
Човечанство се све више удаљава од Бога. Некада је било могуће поделити свет на хришћански и пагански. Данас хришћански свет пре личи на огромну пустињу, у којој су само ретко неким чудом сачуване малобројне оазе и местимично се испод камена и песка пробија кржљава стабљика вере. Једина сила која може да се супротстави живом песку те уништавајуће пустиње је - молитва.
Зашто бити љубазан у говору? Љубазност је заразна. Када говоримо љубазно, ширимо мир и радост око себе. С друге стране, псовке и говор мржње стварају напетост и мржњу. Шта да радите када вас неко увреди? Не узвраћајте увредом! Дубоко удахните, смирите се и љубазно одговорите. Ако не можете да смислите љубазан одговор, једноставно се одмакните од те особе. Запамтите, ваше речи имају моћ. Користите ту моћ за добро, јер љубазност је увек бољи избор.
Духовна радост је као топао сунчев зрак који нас обасјава у хладним данима страдања. Она је као свеж лахор који нам даје снагу да превазиђемо тешкоће, да се суочимо са изазовима, и као нежнa рука нас подиже када паднемо. Она нам буди нам наду у покајању и подсећа нас да смо деца Божија. Али, знајмо да ову радост нисмо заслужили својим делима. Она је дар Божије љубави који нам је Отац даровао из безграничне љубави према свом палом створењу.
Познати атеиста и еволуциони биолог Ричард Докинс у интервјуу лондонском радију ЛБЦ рекао је, поводом планиране изградње 6.000 џамија, да би европско друштво страдало ако би се изгубило хришћанско наслеђе и ако би нестале катедрале и цркве.
У катедрали Римокатоличке епархије у САД на почетку мисе обављен је пагански шамански ритуал. Ово није први случај одржавања паганских ритуала на римокатоличким мисама. Тако је још 2019. године одржан ритуал посвећен богињи земље Пачамами у коме су католички кардинали и бискупи учествовали у слављењу Пачамаме, још једног паганског божанства, док је Боливијска католичка црква званично објавила катекизам у коме се тврди да је Бог створио Пачамаму и да је она његов дар човечечанству.