Прича из подземља
Један сусрет и догађај, на основу којих је глумица Јелена Громова извукла закључак да је грешник толико глув, суров и превртљив да он не би био способан да учини иједно добро дело када Бог не би утицао на њега и његове животне околности. На њеном личном искуству потврдиле су се Христове речи: „Без Мене не можете чинити ништа“.
Зашто је времена све мање
Савремени човек снажно осећа сужавање времена. Оно нам се чини скраћено, као да је смотано у клупко или стегнуто у опругу. Недостатак времена је хронична болест века. Ми се задишемо од њега као од недостатка кисеоника. Наш технички век требало би да нам да више могућности него раније; али ми, напротив, осећамо да се време негде губи, као да пропада у провалију, и не стижемо да обавимо онај обим посла који смо раније лако постизали.
Литургија мас-медија
Живимо у непријатељском окружењу. То је окружење које комуницира сликама. Оно не дискутује. Једноставно ти показује слике, дан за даном. А за милионе родитеља, а тиме и за њихову дјецу, употреба медија постала је "литургија" њихових живота. Овај ритуал, ова "литургија", служи се у дневној соби. Медији нам буквално пружају символе, учења, параболе. Рекламе су кратке поуке – поставља се проблем, даје се решење, проблем се решава. А производ је блага вијест...
Шта привлачи зло?
Колико год се то чинило наивним и бесмисленим, ипак је истина да је веома потребно пазити какве предмете и ствари држимо у кући. Непримерена и опскурна литература, предмети са паганским представама и значењем, видео и фото материјали са ласцивним или окултним садржајем… све то навлачи зло и велику духовну штету ономе чији је дом стециште таквих ствари и предмета.
Слобода
Поред појмова: мир, љубав, срећа, демократија, права... појам слободе је један од најфреквентнијих појмова у речницима и појмовницима свих народа и цивилизација. У наше време, слобода представља скоро опсесевни појам. И сви и свако себи даје слободу да слободу тумачи по својој слободи! А, шта је, заправо, слобода?
Запаљена икона сама се угасила
Помоћни објекат средњовековног манастира Свете Варнаве у селу Лукоцреву надомак Новог Пазара нашао се поново на мети вандала, који су покушали да изазову пожар, али се он сам од себе угасио.
Скромност је изнад врлине
Људско самољубље се најчешће испољава управо у свакодневном животу, у гостима, у хотелу, у ресторану док је скромност тежи облик испољавања добра. Човек који болесно размишља како да себе постави изнад другог, није способан за стваралачки рад. Такав човек показује не само морално него и умно заостајање.
Небеско грађанство и народи
Очовечењем Бога и Његовим уласаком у свакодневни живот људи у личности Исуса Христа, дошло је до занемаривања разлика и посебности људи и народа и њиховог сједињавања на темељу онтолошке једнакости. Сједињењем у Христу сви постају Народ Божији, “… род изабрани, царско свештенство, народ свети, народ задобијен…”, један нови израз припадности који омогућује пуноћу обећане будућности у Царству Божијем.
Изненадна непогода
Корист од лекарских савета показује се после извршења истих. Исто бива и са духовним поукама. Мудрост и корист њихова за исправку живота и усавршавање верних слушалаца показује се после њихових практичног извршења.
Журите да чините добро
Понекад добра дела тражимо са стране, испољавамо срдачност и саосећање према онима које видимо први пут. Али лакмус папир по коме се истог трена може одредити квалитет наших добрих дела јесте наш однос према укућанима. Колико је тешко стално чинити добро онима који живе с нама раме уз раме?
Жена данас
Читаве армије противника Христових насрћу данас на јавност у намери да створе став о надводној угрожености и понижености жене у хришћанском свету. Заправо, врх тог идеолошког бодежа има за циљ да се зарије у груди мајчинства, у срце најсупериорније Богом дариване мисије жене.
Исповест је покајање, а не ваша прича о животу
Често људи записују превише у своје белешке. Улазе претерано у детаље о нечему или о нечем другом, што није сасвим исправно. Постоји још једна, такође непримерена, крајност, у којој неко једноставно изговара своје грехе кроз неки јединствен образац.
Комерцијалне секте и култови
На такозваном психо-тржшту, или тржишту у области саветодавних услуга о томе како боље живети, постоји велики број организација и пружалаца услуга. Њихове делатности обухватају: курсеве и семинаре за развој личности, саветодавне услуге о вођењу предузећа, непосредну продају, системе продаје по вишестепеном маркетингу (енгл. "multi-level marketing", у даљем тексту: МЛМ), па, чак, и пирамидалне системе продаје. Такве организације обухватају такође групе које корисницима нуде мешавину "сна о великим парама", идеологије и езотерије.
Увреде и неистине
Од речи зависи то да ли ћемо некога охрабрити и потврдити његово биће и постојање, или ћемо то исто биће разорити, не остављајући камен на камену у његовој души. Речи често знају да заболе јаче од ударца бичем, и баш као након ударца бичем, неопрезним и неодговорним разметањем ријечима, ружним и увредљивим тоном, изговарањем неистина и клевета, на души другог човјека пуца кожа и срце његово пушта крв.
Прича египатских пустињака
У Египту, где је у дубокој давној хришћанској старини било доста великих манастира, један монах дружио се с неуким простодушним сељаком.
Цена добра
Није свако добро које учинимо – добро. У то се можемо уверити на сваком кораку, а примера је безброј. Да бисмо имали тачно поимање и разликовали истинско од лажног добра потребно је потрудити се и бити крајње искрен. Како према другима, тако још и више према себи.
Oткривена је гробница Св. Зосима Чудотворца
У оквиру уређења манастирског храма у Туману, откривена је гробница Св. Зосима Чудотворца, a приликом уређења заоставштине једне од старијих монахиња, мати Серафиме из Згодачице, пронађена је и фотографија Светог Јакова Туманског, што је хришћанском свету коначно донело сазнање о томе како је овај светитељ заиста изгледао.
Пастир крај постеље болесника
Један од кључних задатака свештеника је да учини болесника пријемчивим за Свету тајну. Света тајна није нешто што ће на магијски начин исцелити или очистити човека. Света тајна поседује објективну силу, објективну стварност, али човек може да је прими или да је закопа. Тако и болесник не мора увек бити отворен. Често се и затвара из страха да ће, ако му предложиш да се причести, то разумети да ће умрети.
Непријатељи молитве
Човек тражи срећу, али је нигде не налази. Философија не даје ни срећу, ни истину - то је лавиринт: отворивши једна врата човек види десет других затворених, притом не зна да ли се приближава излазу или не. Једини бљесак светлости у људском животу је осећај близине Бога, то су капљице духовне радости које је човек осетио у молитви. Оне личе на капљице воде за онога ко у пустињи умире од жеђи...
Вековне везе Срба и Јермена
1218. када је Св. Сава Србски обилазећи источне хришћанске земље, посетио киликијску Јерменију, баш ону где се 700 година касније десио геноцид, задивљен јерменским црквеним градитељством и умећем њихових неимара, позива јерменске градитеље у Србију. Неимари су дошли и саградили манастир Витовницу, поред реке Витовнице у близини Петровца на Млави у источној Србији. О томе сведоче и натписи у камену на србском и јерменском језику.
Јерменски стил оставио је велики утицај на Моравску школу сакралног србског градитељства тако да су и Студеница и Жича уградиле у себе наслеђе овог далеког, нама духовно јако блиског народа...
Други судбински сусрет Срба и Јермена био је на Косовом Пољу 1389. Као вазали Османлија, јерменски војни одреди дошли су на Косово Поље. Видевши у даљини србске цркве јако сличне њиховим јерменским, схватили су да су обманути и да ће се борити против хришћана (као вазалима обећано им је да се неће борити против хришћана). Тада јерменски одреди прелазе на србску страну и боре под србском заставом против Турака.
Преживели војници остају у Србији и насељавају се на планини Озрен у близини Соко Бање. Иначе Јермени кажу да тај део највише подсећа на њихову отаџбину. Ови ратници са Косова на планини Озрен граде јерменски манастир Св. Архангела -данас познат као Јерменчић.
У каснијим вековима јерменски монашки ред бежећи на запад, ту су се заустављали неки и остајали и данас је међу тамошњим Србима опстала прича да на пољима око манастира расте кавкаски шавран, чије су семе јерменски монаси донели из отаџбине.
Трећи судбински сусрет десио се у Бечу. Јерменски монашки ред Мехитариста - прешавши из атеста у Беч, добио је дозволу од царице Марије Терезије да оснују штампарију и она се оснива 1818. а прво што се у њој штампа била су дела Вука Стефановића Караџића, за кога је штампарија излила србска ћирилична слова по његовој замисли. Захваљујући јерменским монасима штампани су Вуков Рјечник, Збирка србских народних песама (Пјесмарица) и Вуков превод Новог Завета. У истој штампарији 1847. штампан је први примерак "Горског Вијенца" под Његошевим надзором.
И надаље кад год би смо долазили у сусрет са Јерменима, ако нисмо имали добра, лошег нисмо сретали. Савремена србска државна политика ни најмање не поштује историјску Јерменску наклоност. У августу прошле године, једна прометна улица у Београду свечано је и уз присуство Азерског (Азербејџанског) амбасадора названа по Бахтијару Махмут оглу Вахабзадеу истакнутом песнику, а 2011. Азери су финансирали реконструкцију главног градског парка Ташмајдана и ту је подигнут споменик првом председнику независног Азербејџана, Хајдара Алијева.
Где су споменици Јерменима?
После свега, патриотизам и родољубље је знати и ко су ти браћа, и ко те не плаћа нити реновира да би то знао или се правио да не знаш. Није свеједно коме седлаш коња и под чијом сабљом твоја мисао живи, испод нечије сабље Милош губи главу, а под неком другом Његош штампа "Горски Вијенац".
[caption id="attachment_37233" align="alignnone" width="826"]
Ово су слике страдалог јерменског народа и геноцида извршеног над њима. Не тако давно.[/caption]
Да би боље дочарао испричаћу једну причу.
Млади пар свако вече састајао у колиби на дну острва, девојка би упалила фењер, а момак би са друге стране пливао пратећи светло. То сазнаје њен отац и једне олујне вечери он се спусти до плаже упали фењер, без обзира на олују. Момак заплива према својој драгој а он крете да помера фењер преко целог острва. Момак на крају изгуби снагу и док је нестајао под таласима узвикну "Ах Тамара " и језеро од тада понесе име Ахтамар. Острво се налази на језеру Ван и на њему ће у 10 веку бити изграђена црква Сурпхаћ или Свети Крст. Црква је саграђена да би се у њој чувао део Светог Крста који је из Јерусалима преко Ирана у 7. веку донесен у Ван. Иконама на зидинама ове цркве Турци су ископали очи. Попут наше Грачанице, где се налази једна од најлепших фресака србске историје и црквеног иконописања „Симонида“. Лик наше краљице, пете жене краља Милутина, којој је арбанашки нож исто ископао очи.
Много сличности имамо ми Срби са Арменима који су попут нас доживели крваву историју.
Арменско Косово је западна Арменија која је још увек под Турском влашћу. Да би данас дошли у посету овој цркви у пасош би вам био ударен турски печат и острво су преименовали па се данас зове Акдамар. Исто као што су мачку са острва Ван која има различите очи и једина мачка на свету која изврсно плива, преименовали у турску мачку.
У време прављења цркве Светог Крста, живео је имењак Гргура Бранковића, велики арменски песник Гргур Нерекачи који је написао књигу "Тужбалица" а у Арменији ово дело пореде са Његошевим "Горским Вијенцем". Арменски песник Бабкен Симоњан 2016. Горски Вијенац преводи на арменски и он се чита у свакој кући јер говори о турским зулумима. Планина Арарат где се насукала Нојева барка, највиши врх у данашњој Турској. Армени вековима сањају своја јутра на Арарату, баш као што Срби знају да ће кад тад изаћи на Јуник, Кошаре, Паштрик...
Са друге стране земље се налази Нагорно-Карабах, још једна вековна армејска територија са арменским становништвом, који овај пут својата вештачки Азербејџан. Територија Карабаха је још од 4. века била под разним освајачима, преко Персије, Источне Римске Империје, Турака, Монгола, Османске Империје.
Азербејџанци до 1936. нису постојали као нација и били су декларисани као Кавкаски Татари. Азербејџан је држава створена као пион Ватикана и Запада, преко које се води борба са Ираном. Иза рата, који је ових дана почео, стоји Израел, земља на коју је Азербејџан у потпуности наслоњен. Наравно ту је и Турска која своје оружје исто производи по лиценци Израела. За Армене је највећа увреда да их називате Јерменима, то је погрдан назив који користе Турци.
Најстрашнији геноцид над Арменима се десио 1915. када је зверски убијено милион и по Армена. Шест година после геноцида момак по имену Согхомон је у Берлину извршио атентат на министра унутрашњих послова Турске,Талат Пашу. Берлински суд га је ослободио после сведочења оних који су преживели Турски покољ након атентата и он се преселио са породицом у Ваљево и по деди Маркару узео презиме Марковић.
12. децембра 1988. пола сата после поноћи на обали реке Камах у Јеревану срушио се авион са седам чланова посаде који су из Београда преносили хуманитарну помоћ земљотресом разореној Арменији. У Јеревану је подигнут велики споменик на ком ћирилицом пише:
„Бесмртност србским пилотима“.
Тренутно се води рат најстарије хришћанске земље на свету, још пре Миланског едикта.
Извор:threadreaderapp.com