Прича о простом чобанину је инспиративна прича о моћи вере, љубави и покајања. Она нас подсећа да је Бог пре свега доступан скромним и незлобивим душама, док они горди, препуни светске "мудрости" и бахатости долазе до Њега само искреним и горким покајањем. Ова прича је химна људској једноставности, ода љубави и вери која као пламен гори у срцу и обасјава пут ка спасењу.
Овај потреснo писмо Владике Николаја, говори о моћи љубави, опроштаја и покајања. Кроз причу о два брата, од којих је један починио страшан злочин, текст нас подсећа да је свако од нас способан за грех, али и за искупљење. Владика Николај нас позива да се суочимо са тешким питањима о љубави, породици и опроштају. Наратор: Новак Билбија
О, Пресвета Мајко Исусова, милосрђе Твоје велико је и оно је највећи противник сили пакленој. И најтежи грешник када падне у гротло паклено, гурнут нечастивом силом, ако завапи Теби, кадра Си да га избавиш. Избави и мене, ево сотона хоће да ме спотакне и уништи веру моју, но ја се у Господа уздам. Наратор: Маријана Ђерић
Владика Николај: Гледали смо нас неколико, како мала вода пада на точак од воденице. И точак је лежао непомичан. У том је надошла вода, и точак се покренуо. Тако и твоја вера: није јака, зато те још не гони на молитву. Временом ћеш осетити потребу за молитвом. Велика вера покренуће унутрашњи точак твога бића, и ти ћеш добити нов живот.
Пишеш да си пропао. Пријатељи те оставили. Једни окрећу главу од тебе, други ти се ругају. Ако је пропало имање, ниси пропао ти. Иако те вера у Бога држи, на самоубиство помишљаш? Уже око врата и - вечни живот изгубљен. Безверци се спуштају с Јудом у поток да се обесе, а душе с јуначком вером пењу се на Голготу да испију чашу горчине и – васкрсну.
Владика Николај: Твоја туга је као помрачење сунца. Мора да си имала много ситнијих грехова, за које се ниси исповедила ни покајала. Неисповеђени греси су као паучина око срца. Прегледај живот, исповеди се и очисти душу. Учини дела добра, почни са милостињом у име Христа. Он ће видети твоја дела и подарити ти радост, неисказану и вечну, коју никаква туга ни мука ни демонска сила не може помрачити.
Чудотворна икона Богородица Икономиса чува се у манастиру Велика Лавра. Предање каже да се игуману Атанасију, уплашеном због опасности, јавила Богородица и наредила му да се врати и доврши зидање манастира. Као знак, из камена је потекла вода на једном од најсушнијих делова Свете Горе, а извор није пресушио до данас.
Живот је Божански дар. А духовни живот је наш непрестани труд да се удостојимо божанског дара у нама. Нико од нас није то ни купио ни платио, него нам је вечна Љубав то даровала. Дар се заиста не плаћа ничим. Зато је дар - дар. Али онај ко прима дар, и то тако драгоцен као што је живот, мора се бар показати достојан тога дара.
Слава Теби, Свесвети, Животворни Душе, који од Оца исходиш и у Сину свагда обитаваш, нераздељиви од Оца и Сина! Слава Теби, Сине Божији, који Духом Божијим изгониш демоне и Њиме спасење наше устројаваш, и нас освештаваш, умудрујеш, укрепљујеш! Слава Теби, Оче, који си увек благонаклон према нама кроз Сина у Духу Светом! Нераздељива Тројице, Јединице помилуј нас! Наратор: Маријана Ђерић
Никада не окрећите леђа молитви и Бог вас никада неће напустити. Где год да ступимо, Његова је љубав. У сваком даху, Његова је милост. Али без молитве, човек се удаљава од тог извора спасења. Охолост, као надувани мехур, пукне од првог сусрета са правим изазовом. Само се смирено срце, окренуто ка Творцу, може ослонити на истинску утеху и снагу. Не оклевајте! Отворите срца молитви и дочекајте Божји дар - спасење душе.
Као и Свети Сава, и Свети ава Јустин је био неуморан проповедник, ширећи реч Божију по српским земљама. Обојица су били духовни гиганти, носиоци и чувари вере Православне. Његова „Молитва Светом Сави“ открива дивљење великом просветитељу, који је уткао Христову љубав у нит српског бића. Дела аве Јустина, прожета духовном дубином и књижевном лепотом, и данас нас подстичу на духовни раст, позивајући нас на пут истине и спасења. Наратор: Маријана Ђерић
Благосиљајући људе, Господ се узносио на небо. Овим је Он открио велику практичну науку за нас. Благосиљајући ближње, и само благосиљајући, и ми се можемо духом узнети на небо. Благосиљањем ми себе уздижемо, проклињањем падамо. Што дајемо то и примамо: ако благослов – благослов, ако ли клетву – клетву. Дакле: услов нашег духовног вазнесења јесте благосиљање.
Постоји међу нама хришћанима једна јако лоша навика бављења туђим, уместо својим, гресима и саблазнима. У свему томе, посебно су интересантни греси свештеника и њима се посвећује посебна пажња. Једно од најчешћих питања јесте: да ли због својих грехова свештеник губи благодат свештенства.
Без вере, наде и љубави нема ни молитве. Безброј је потврда које нам о томе сведоче а уписане су у историју Цркве Христове. Када видимо плод молитве саграђене на темељу ове три силе, склони само да га назовемо чудом. Тако и ово чудесно исцељење које од Пресвете Мајке Божије стиже једноме војнику.
Када се суочимо са лобањама деце, жртава усташког злочина, њихова невина патња, као и патња њихових мајки, од који је једна родила дете у јами, подижу ово питање на ниво неизрециве страхоте. То дете никада није видело сунчеву светлост - из мрака мајчине утробе бачено је у мрак смрти, кроз мрак смрдљиве јаме. И ако можемо донекле разумети патњу одраслих, као последицу њихових грехова и преступа, како схватити патњу деце?
Вековима су бројни "спаситељи" човечанства заснивали своје идеје на претпоставци да је вера главни кривац за светске сукобе. Њихова логика је једноставна: укините религију и свет ће напокон постићи мир. Али, да ли је вера узрок ратова или је то само изговор за дубље проблеме, попут њихове похлепе за моћи и ресурсима? Такви фанатици злоупотребљавају веру за оправдавање управо своје мржње и насиља.
Христос је Србима даровао много: веру, наду, љубав, моралне вредности, као и темеље на којима су извојевали слободу и изградили своје друштво и државу. Сада је време да се запитамо: шта Христос тражи од Срба? Како се одужити за све оно што смо добили?
Старац Пајсије: У свету пуном искушења, где нас на сваком кораку вребају замке зла, где се грех увлачи кроз сва чула, постоји спас! Заменимо грешне филмове - светим иконама, светске песме - псалмима, светске часописе - духовним књигама. У тој борби, Христос, Мајка Божија, анђели и свети су уз нас. Они нам пружају снагу да се одупремо искушењима и да се боримо за чистоту душе. Не бојмо се! Будимо храбри! Заједно са њима, можемо победити зло.
Спасење је дуготрајан и напоран пут којим човек ходи до свог коначног циља – Царства небеског. На том путу пролази три најзначајније етапе: од роба преко најамника до сина. Пуноћа је у синовској љубави према Оцу.
Владика Николај: Ходите да би се научили и да би разумели, децо Божја, Ко је извор радости неисказане, оне радости, којом су се радовали апостоли и мученици Христови. Ходите и ви, грешници, јер се то највише тиче вас. Ходите пред језик, који вас не осуђује; ходите под руку која вас милује; и пред очи које плачу за вама. Ходите и чујте и видите, како Он Свемилостиви, поступа са грешницима, - да би радост обасјала срца ваша. Наратор: Весна Павловић