Заведен саветима баптиста, домаћин је безуспешно покушавао да секиром уништи икону Господа. Пошто то никако није успевао, након страшног уразумљења, власник иконе ју је, промислом Божијим, однео баш у Спасо-Парголовски храм, посвећеном икони нерукотвореног образа Господа. Након неколико година, икона је почела да мироточи, показујући какав је грех иконоборство...
Ко воли Господа, увек Га се сећа, а сећање на Бога рађа молитву. Ако се не будеш сећао Бога, нећеш Му се ни молити, а без молитве душа неће истрајати у љубави Божијој, јер кроз молитву долази благодат Светога Духа. Молитвом се човек чува од греха, јер када је ум у молитви, заузет је Богом и у смирењу духа стоји пред лицем Господа, кога познаје душа његова.
Куда блудите, мисли моје, и кога тражите? Расуле сте живот мој по свему свету и учиниле сте га плитком баром, која се суши и оставља блато. Онај кога ви тражите, чека вас дома. Саберите се у срце као на домаће огњиште; тамо ћете се састати с Најжељенијим и Најмилијим... Наратор: Маријана Ђерић
Потребно је да хришћанин стекне духовно чувство и осетљивост. Иако је Дух Свети један и има многе дарове, Он увек је и свуда исти, не мења се према месту и околностима. Он је дух љубави и мира. Зато је потребно развијати и изграђивати осетљивост према духу Светоме.
Постоје међу људима, па и стучњацима, разилажења око тога када треба почети са васпитањем детета. Међутим, некада није било тако. Људи су непогрешиво знали да треба имати посебан однос према трудници, јер однос према њој значио је и – однос према новом човеку у њеној утроби. Данас модерна пренатална психологија стоји на научном становишту да васпитање детета почиње још у мајчиној утроби.
У дане духовних празника сами Христос посећује душе верних васкрсавајући их и узводећи до духовних висина. За то је, међутим, потребно да ми свом душом учествујемо у духовном празновању. Ако тога нема, празник се претвара у само још један нерадни дан.
Не тако давно, људи су држали до своје части и поштења. Особито је то важило за девојке и жене. Честите и благодаћу Божијом обучене девојке радије су бирале муку и страдање него да се предају бешчашћу, макар на то биле и присиљаване. Безброј је таквих примера који су остали као сведочанство истинског хришћанског етоса.
Иако тврдиш да си добар родољуб, одбацујеш веру у свемоћнога Бога. Знај да они који изгубе Бога из ума и срца, осећају да су разрешени и од својих обавеза, помрачени умом и отровани срцем. Убиство је тада за њих исто тако оправдано као и самоубиство; брак је за њих комедија, љубав према деци глупост, љубав према домовини гадост, а пријатељство само - ортаклук.
Старац Порфирије: Човеку здраве душе откривају се тајне Божије и он познаје вољу Његову у мери у којој Бог то допушта. Али, ово није по аутоматизму и безусловно. Бог ове дарове даје само смиреном човеку свесном да му је све то дато ради тога да би био добар и Христолик.
Дубина хришћанског етоса свој најсажетији и најснажнији израз налази у поруци да је боље изгубити главу него своју огрешити душу. У свакодневним искушењима која насрћу на човека хришћанина, ово ваздаприсутно сведочанство јеванђелске свести и савести представља прву и последњу линију одбране његовог духовног интегритета. Особито када су у питању монаси и они који то намравају да постану, као што то сведочи ова прича.
Љубав Божја је толико велика да може да преокрене и најгоре грехе. Ова прича говори о једном чобанину, који је ушао у рај јер је био прост и безазлен. Он је угостио Христа из љубави, без обзира што Га није могао видети. И грешни игуман, који је био осуђен на кажњавање, молитвама простог чобанина ушао је у рај, јер је осетио покајање и променио свој живот.
Mузика из филма „Чудотворац тумански", редитељке Бојане Крстић. За потребе спота коришћени су и кадрови из истог филма.
Мобилни телефони, компјутери, аутомобили, машине, аутомати, склопови... Чиме нас све није обдарила савремена технологија с намером да нам живот учини лакшим и квалитетнијим. А да ли је? Иако је препун помагала, човек је остао без радости. Машине, као да су замениле човекову радост, па сада узнемирен, забринут и растројен лута овом долином плача присиљавајући себе да помисли како му је добро.
Отац наш небески, и Пресвета Богородица, брину, помажу и спашавају човека увек и свагда, чак и када ми то не видимо, не признајемо или тога нисмо ни свесни. Тако је и у ово наше време, особито када се догоде велике катастрофе: природне непогоде или ратови. Колико би веће биле последице и колико би више људи патило и животе губило да није љубави и милости Божије.
Свети Божији људи, по мери своје прилепљености уз Христа, добијали су, између осталих, и благодатни дар сагледавања будућих догађаја и стања. Ово посебно плени пажњу данашњих хришћана с обзиром на немир који влада у свету.
О Свети Нектарије, оче богомудри! Вест достиже до земље српске да се ти, велики међу Светима, јављаш на свим странама света онима који призивају име твоје и исцељење болеснима дарујеш. Ми схватисмо да молитве праведника треба да буду подржане нашим усрђем за службу Божију и решеношћу да за Христа умиремо, да бисмо оздравили. Пророче воље Божије, исцели и нас благодатним јављењем својим, да велики буде Бог на Небесима и на земљи у векове векова! Амин. Наратор: Маријана Ђерић
Заведен научним достигнућима и успесима данашњи човекје свој ум окренуо према науци гледајући у њој једино средство, али и циљ, свог постојања. Другим речима, данашњи човек је обоготворио науку, поставио је на место Бога. Но, и поред тога нема у њему ни мира ни равнотеже. Тај мир наступа онда када се и наука освести Духом Божијим, када и она постане део нашег духовног живота.
Све полази, кажу свети Оци, од немања стида пред људима, док немање стида полази од немања страха Божијега. У свету у којем живимо постало је нормално да су људи бестидни и бахати и то се објашњава слободом на коју човек има право. Непоштовање другога логична је последица таквог стања човекове душе.
Људска душа је у овом свету туђинка, попут избеглице. Ма шта се мислило, ма шта се говорило у овом свету нико не разуме никога. Овај свет који не задовољава ни најневиније тежње душе јесте свет у којем она на сваком кораку наилази на отпор.
Коме ћу прибећи за учињене преступе, осим к Теби Пресвета Мајко Господа и Спаса нашега. Свима који су без наде Ти си једина Нада, Тврђава и Заштитница, и зато се Теби они обраћају! Не одбацуј ни мене грешнога, Тебе сам нашао као једину утеху у животу моме.