Светост деце
Живот деце у првом реду и највише зависи од родитеља. При том се не мисли само на то да родитељи обезбеђују материјалну егзистенцију деце, већ, превасходно, живот деце зависи од односа родитеља међу собом. Ако родитељи желе да и деца буду добра, требало би да се предају љубави Божијој, да живе у поверењу, поштовању и доброти. Једном речју, да би деца били добри људи, родитељи би требало да буду - свети...
Има ли икога трпељивијег од Бога?
Има ли икога трпељивијег од Бога? Засигурно нема јер Он трпи све што се дешава и што људи чине. Многи ће питати због чега, али је одговор једноставан: да грешни људи не би имали оправдање за своје непокајање.
О васкрсењу једног Римљанина
Није нама људима дато да знамо какве све силе живе у човеку. Тако и не слутимо да и у највећем грешнику тиња љубав према Богу и свему Светоме. Међу примерима који испуњавају историју спасења ево и једног римског судије кога на чудесан начин спасава Пресвета Богородица јер у његовом, иако злом, срцу беше сачувана љубав према Њој.
Васпитавање детета почиње од тренутка његовог зачећа
Ембрион чује и осећа у мајчиној утроби. Чим се смркне мајчино лице - смрачи се и његово. Нервира ли се мајка - нервира се и он. Ако мајка не жели ембрион, ако га не воли, он то осећа и у његовој нежној души стварају се трауме које ће га пратити кроз читав живот. Сасвим супротно дешава се кад мајка осећа радост, мир и љубав према ембриону, она све то тајанствено преноси на њега.
О страдању
„Оци једоше грожђа киселога, а деци зуби трну!“ Ова библијска правда прати човека од Адама и Еве до данашњег дана, сведочећи страшну истину да родитељски греси и безакоње скоро увек последице остављају на њиховој деци...
Оскудица
Данашње генерације које, можемо слободно рећи, имају све што је потребно за нормалан живот, све чешће показују извесну дозу охолости и бахатости. Данас није никакав проблем нити мука доћи до хлеба, али га то у очима премногих чини јефтиним и безначајним. Зато га и бацају. Све се чини само како би се себи угодило. Ради тога Бог нам често шаље оскудицу како бисмо се уверили у вредност онога што имамо. Али, и оскудица без расуђивања може бити више на штету него на корист.
Зашто је Христос отишао?
Кад родитељ посети своју децу у даљини, па исплати дугове њихове, и обезбеди добро васпитање њихово, враћа се огњишту своме, да чека повратак деце. Тако се и Спаситељ света, свршивши Своје дело на земљи, вратио у Небеску престоницу Своју. Вазнео се Небеса васкрслим телом Својим, но Духом Својим остао је у Цркви Својој, пребива у њој и данас, и пребиваће до кончине времена.
Породично расуло
Бескрајне су муке света. Једно свеопште расуло читавих породица. Већина домова пуна је несрећа, неизвесности и напетости. Људи траже да се на нешто ослоне, да се за нешто ухвате, и ако немају веру на коју би се ослонили ако се не уздају у Бога, како би се предали Њему, намучиће се веома... Велика је ствар уздање у Бога. Време у коме живимо веома је тешко и веома опасно, али на крају, победиће Христос!
Знање без Бога
Ако се човек не просвети, не осветли свој ум светлошћу богопознања, онда цело његово биће остаје у дубокој сенци чулног, телесног сазнања. А ма какво сазнање без просвећења које нам долази од Јединог Светог, Христа Богочовека, недовољно је да човека доведе до саме суштине ствари. Зато, од таквог сазнања неће бити никаве користи.
Не саблажњавајмо се о ближње
Христос нас увек воли, а налази се поред нас кад живимо сагласно Његовој вољи. Зато кад видите саблазни немојте се бојати и паничити. Ако човек те ствари не буде решавао на духован начин, неће се радовати ни један једини дан јер ће ђаво у њему. Наћи свој циљ, тј. рањиву тачку, и непрестано ће стварати саблазни, како би га мучио, данас овим, сутра оним, прекосутра нечим трећим...
Повратак Извору
Гледајући свет који нас окружује и све што се у њему збива човек не може а да не осећа стрепњу, страх и безнађе. Али, није далеко дан када ће се људи окренути истинским вредностима богољубља и човекољубља у потрази за вечно новом благословеном надом, уместо лажне, коју нуди наказни обезбожени свет.
Има ли православље папу?
И православље има свога папу, старијег од свих папа и патријараха у свету. Било Га је од почетка и имаће Га до краја времена. То је онај кога су признали и сви апостоли Христови - Дух Свети, Дух утехе и силе Божије. Он је прави папа Цркве Христове одувек и заувек, без смене и промене.
Одбрана правде
Људи су веома осетљиви на неправду, али њима нанету. Мало је другачије када је у питању неправда нанета некоме другом. Зато онај ко се гневи на неправду другоме нанету спада међу људе који се гневе чистим гневом и тај гнев има своје оправдање. То, по Богу негодовање, је оправдано јер му је корен у правдољубљу.
Титуле и људска слава
Људима је одувек било важно да им се други људи диве и да их величају. Зато често не би бирали начин како да до статуса и угледа дођу. Ипак, колико год титуле и звања била пријатна, морамо знати да за вечни живот то не само да није ни од каквог значаја, већ напротив, то може бити једна од највећих препрека за спасење душе.
Жени којој се подсмевају што ходи у цркву
На подсмех одговори осмехом. Њихов подсмех потиче из злобна срца, твој осмех нека буде без злобе. Незнању приличи подсмех а знању осмех.
Радуј се
Често се у свом непосредном окружењу сусрећемо са људима који нису вични учењу у наукама и којима памћење иде теже од било чега другога. Чак ни свети нису никакав изузетак од тога. Но, што је човеку немогуће Богу је могуће, по речима Господа и Спаса нашега Исуса Христа. Ево једног примера како Мајка Божија засејава радост у срце онима који нису у стању чак и једну молитву научити напамет, сем - Радуј се благодатна Маријо...
Наука и духовни живот
Ово је време пренаглашене улоге науке а научни ум, удаљен од Бога и ослоњен на своје снаге и могућности, не налази мир и равнотежу. Мала је корист од тога а може бити велика штета. Истинску помоћ човечанству могу пружити људи облагодаћени Духом Светим а не они снабдевени само дипломама и научним знањима без Бога.
Богородице Дјево, радуј се!
Велика чуда пројављују Господ наш и Пресвета Мајка Његова на онима који су чиста срца. А чистоте срца нема без простоте и детиње доброте људске. Само у такво срце Бог усељава Своју благодатну силу која чудесима показује како је диван Господ у светима својим. Ево једног дивног примера како Мајка Божија награђује чисто срце неписменог монаха.
Дух дише где хоће
Дух Свети на човека не силази помоћу технике, нити се рађа од људске умешности или науке. Он силази онда и тамо где постоје предуслови, а они су у чистоти људске душе и њеном труду и вољи за усавршавањем и приближавањем Богу. Тада и наше богословље бива божански просвећено а не по људском разуму и читању књига.