Фанатизам нема везе са Христом. Буди истински хришћанин! Тада нећеш никога погрешно разумети него ће твоја љубав све покривати. И према иноверном буди хришћанин. То значи: поштуј га на учтив и племенит начин, не обазирући се на његову религију. Можеш се наћи при руци муслиману у невољи, разговарати и дружити се с њим. Треба да поштујеш туђу слободу. Као што Христос стоји пред вратима и куца, али их не отвара силом него чека да га душа човекова сама слободно прими, тако и ми треба да се односимо према свакој људској души. Старац Порфирије Кавсокаливит

У Причама се каже: Који немају вођства, падају као лишће. Спасење је, пак, у многим саветима (Прич.Сол.11,14). Видите ли, братијо, силу ове изреке? Видите ли чему нас учи Писмо? Оно нас упућује на то да се не ослањамо на саме себе, да немамо свој разум, да не сматрамо да можемо сами собом управљати. Нама је потребна помоћ, потребни су они који ће нас по Богу водити. Нико није несрећнији и ближи погибији од људи који немају наставника на путу Божијем. Јер, шта значи речено: Који немају вођства, падају као лишће! Лист најпре увек бива зелен, свеж, наочит; затим постепено вене, отпада и најзад га пренебрегавају и газе. Тако и човек којим нико не управља, најпре увек има ревност за пост, за бдење, за безмолвије, за послушање и за друга добра. Затим, то усрђе постепено слаби и он, немајући никог ко би га поучио, подржао и у њему разгорео усрђе, неосетно вене, пада и најзад постаје роб непријатеља, који са њиме чине шта хоће. Ава Доротеј

Никада не остављајте молитву, и Бог Вас неће оставити. Молитвом признајемо ми двоје: немоћ своју и свемоћ Божију. Људи, који не знају за молитву, све премећу, те уздижу себе а снижавају Бога. Где одсуствује молитва, присуствује охолост. А охолост је као надувани мехур, који спласне од једног убода игле. Тако и охолост при најмањем убоду судбе претвара се у очајање. Када у молитви Исусовој призиваш име Исусово и изговараш: "Помилуј ме грешнога", на сваку такву молбу одговара тајни глас Божији: "Чедо, опраштају ти се греси твоји". Свети Јован Карпатијски

Са одлучним срцем изговарајте речи молитве. Молећи се увече, не заборављајте да искажете у молитви Духу Светом, са свом искреношћу и скрушеношћу срца, оне грехове, у које сте упали прошлог дана; неколико тренутака топлог покајања и ви сте очишћени Духом Светим од сваке нечистоте, и бељи од снега, и сузе, које очишћују срце, потећи ће из ваших очију, и бићете одеждом правде Христове покривени и са Њим сједињени, као и са Оцем и Духом. Свети Јован Кронштатски

Постоје само два пута. Пут живота и пут смрти. Главни мото је: љубав према Богу до презира према себи. Ко је спреман да се одрекне свега ради Бога, он ће добити живот вечни. Живећи у Рају, човек постаје чедо Божије, бог по благодати, замислите, сви ви можете постати богови по благодати, деца Божија, натприродна бића. Други пут је пут смрти – суштина је, по Блаженом Августину, што човек воли себе, до мржње према Богу. Самољубље, жеља да се живи по своме, како ја желим, а не како Бог жели, то је корен злог избора. Зашто да умиремо, зашто да идемо путем ђавола, путем смрти, распада? Сви који се удаљују од Бога гину. Отац Данил Сисојев

Када Бог пројави своју благодат, а ми нисмо спремни да је примимо, због наших страсти, може нам се догодити зло, јер се у нама јавља подвојеност. Божанска благодат тражи оно што је узвишено, док нас страсти спустају ка доле. У случају када смо залепљени за страсти и желимо их, али хоћемо и божанску благодат, тада се дешава страшни сукоб у нама. На тај начин божанска благодат се не приближава, због тога што нас воли и жели да сачувамо равнотежу и нашу слободу. Али, када имамо благе намере тада долази божанска благодат! Св. Порфирије Кавсокаливит

Господ је милосрдан и дуготрпељив у очекивању нашег обраћења. Ако грешимо, Он нас чека да се покајемо, ако паднемо, не стиди се да нас поново прими, као што рече пророк: Зар неће устати онај који падне? И зар се неће вратити онај који се удаљује? (Јер.8,4). Ми једино треба да смо трезвенооумни, да стекнемо добру мисао, да се брзо и на прави начин Њему обратимо, иштући Његову помоћ. Он је готов да нас спасе. Он прима пламену чежњу наше воље (која одговара нашим силама), као и веру и спремност који произилазе из доброг произвољења, премда сваки успех једино од Њега долази. Због тога, свукавши са себе свако предубеђење, немар и лењост, постарајмо се да постанемо храбри и спремни да идемо Његовим трагом. Немојмо то одлагати из дана у дан због привлачности зла, јер не знамо када ће бити наш излазак из тела. Свети Макарије Велики

Има људи који у прво време свога земаљског живота не сматрају овај свет за виноград Божији, за дело Божије, за економију Божију. За њих овај свет је чаршија, а они - беспослене бадаваџије. На разне начине, а најпре преко Анђела, Господ их опомиње, буди, разбуђује, освешћује, да дођу к себи, к свести да је овај свет - виноград Божији, добро Божије, а људи су све дотле беспослене бадаваџије док се не запосле на њему, на том добру Божијем. Бог никада не оставља без награде и то правичне награде: "што беде право даћу вам" (стих 4). У ствари овом причом решен је проблем рада, запослености и незапослености. Спасова је мисао: овај живот - рад је у винограду Божијем. Беспосличари су они који тако не схватају живот. Рад у свету, као у винограду Божјем, и јесте човеково назначење у овом свету. Без тога рад постаје досада, и мука, и очајање, и проклетство. Све је то у ствари беспосличење. Ава Јустин Ћелијски

Ако хоћеш да промениш живот, мораш променити себе изнутра. Ако то не желиш да схватиш, мораћеш много да пострадаш. Чудо је колико људи пре бирају да живе у агонији и да се муче, него да се мењају. Несхватљиво, каква везаност за оно шта их убија .. Твој ум и срце остварују заједницу или са светлошћу или са тамом. Ако негујеш таму у себи - никад неће бити светлости у твоме животу. Ако одбациш зло у себи - нестаће га у свим облицима и у твоме животу!" Гервасије Агиорит

Царство Божије настаје онде где престаје царство грешне воље људске. По богомудрој речи Светог Максима Исповедника: „грех је злоупотреба слободне воље“, пројава добровољно зле воље човекове насупрот вољи Божијој; рат човекове слободне воље са вољом Божјом. Зла воља људска грехом је потиснула, и потискује, из душе човека и човечанства, из творевине Божије и са земље вољу Божију, вољу Оца Небеског. Кроз грех земља се отиснула од неба, воља људска се добровољно одметнула од воље Божије и одметнула безобалном пучином богоборачке самовоље. Својим драговољним грехољубљем људи су обзидали сав свој живот, сву земљу, и просто протерали вољу Божију са наше планете. Ава Јустин