Старац Пајсије нас подсећа на моћ молитве: „Моли се за цео свет док обављаш своје послушање”. Али, ко се није осетио недостојним пред таквим задатком? Како да се ми, мали људи оптерећени сопственим гресима и слабостима, молимо за свет са свим његовим патњама? Да ли наша молитва уопште може допрети до Бога и променити нешто?
Христос је променио уопштено мишљење о женама. Са њима је разговарао, као и са свима осталима; прихватио њихову службу као норму (сетите се бар примера Марте и Марије - сестара Лазара Четвородневног). Пресвета Дјева Марија је до краја живота била Учитељица апостола.
Замислите најбогатијег цара и најславнијег победника. Сав њихов сјај и моћ бледе пред једним даром који је доступан сваком човеку. То није ни круна, нити тријумфална поворка, већ нешто много дубље и трајније. Шта је то што нас чини богатијим од царева и срећнијим од победника? Шта је та тајна која нам открива пут ка истинској срећи?
Са хришћанске тачке гледишта, исправан принцип употребе силе, чак и оружане, је пружање помоћи онима који су подвргнути неправедном насиљу. Ово начело пожртвоване љубави према истини, правди и светости је фундаментално за хришћанско разумевање рата.
Када помислимо на Светог Николу, неизбежно се сетимо оних особина које га чине јединственим међу светитељима: љубав и милосрђе. Његова дела, која су обележила историју и оставила дубок траг у срцима верника широм света, и данас су нам инспирација, подсећајући нас на снагу љубави која може превазићи сваку препреку и на важност пружања помоћи онима у невољи.
Данас су игре с којима су се играле неке старије генерације непознате скоро свим савременим дечацима и девојчицама. Нити сви уживају у друштвеним играма. За многу децу, навикнуту од детињства на узбудљиве сензације које пружа компјутер, друштвене игре изгледају превише благе. Ако се и играју, сцене болно подсећају на епизоде компјутерских игрица.
Да ли сте икада искусили осећај дубоког мира и радости који преплављује душу током Свете Литургије? Да ли сте се икада запитали зашто се верници вековима окупљају око Божјег престола? Шта је то што нас привлачи овом светом чину и како он може да утиче на наше животе?
Увек имамо тежње и известан осећај сопствене вредности, мање или више адекватне или неадекватне. Како год било, илузије о себи се увек гомилају. У тренуцима кризе, ова гомила идеја се распада. Приморани смо да се поново саставимо, да постепено поново постанемо свесни себе.
Девичанство је као чисто лице детета, блуд је као ожиљак на лепом лицу. Као шкрипа гвожђа о стаклу, тако у души одјекују пожудне мисли. И баш као катастрофа града који страда од неке стихије, скрнављење девичанства је катастрофа ваше личне судбине. Губитак невиности се огледа чак и на лицу, лепота такве личности губи свежину, а на њој се појављује печат изопачености.
Покајање је дар који нам је Бог подарио да бисмо се ослободили терета греха и поново пронашли мир у својим срцима. Како ова света тајна делује и зашто је толико важна за наш духовни живот?
Када нас животне буре ухвате неспремне, често се осећамо изгубљено и безнадежно. Међутим, постоји једно сидро које нас може учврстити у највећим олујама – то је молитва.
Трансхуманизам обећава да ће нам технологија омогућити да превазиђемо своја биолошка ограничења и створимо "савршеног човјека". Међутим, ту се поставља фундаментално питање: да ли је савршенство нешто што се може постићи технологијом или је то стање духа и душе? Хришћанство сматра да је савршенство већ постигнуто у Божјем стварању, а да би каснија "побољшања" заправо уназадила човека, удаљавајући га од Божјег плана. Ова перспектива нас позива да преиспитамо наше мотиве и да размислимо о томе да ли је технолошки напредак увек синоним и за људски напредак.
Често заборављамо колико нам је Бог дао, јер смо фокусирани на оно што још немамо. Када се човек не радује због дара који је добио, онда лако заборавља да је срећан чим се суочи са првим животним искушењем. Данас због нечега плачемо, а сутра већ кажемо: "Прошло је"! Важно је веровати да ће иза сваког облака изаћи сунце и да нас чекају још многи благослови.
Старац Порфирије: Једна од највећих грешака које родитељи чине према деци јесте непрестана прича за коју родитељи мисле да је добар начин васпитавања. Међутим, не треба да будемо досадни: него да се тајно молимо, а потом да са њима разговарамо. Тако ће нам Бог, унутар наше душе, потврдити да ли су други прихватили наше речи или не.
Мормони воле да користе статистику, наводе огромне бројке, хвале се да се сваког минута још један мормон појављује на земљи, али вам никада неће рећи колико је људи, преварених њима, дошло себи и напустило њихову организацију. Али они не журе да их уклоне са својих спискова и даље их наметљиво нападају мормонски мисионари и учитељи, који долазе у њихове домове као непозвани гости.
Мисионари су ми чинили да се осећам добро својом појавом: понашали су се скромно, интересовали су се за моју породицу, причали о својим породицама, показивали фотографије. Млади су били уредно обучени: у свечана црна одела са плакетама на реверу, беле кошуље са краватом. На знаковима је назив организације „Црква Исуса Христа светаца последњих дана“...
Бог, као наш Небески Отац, воли свакога од нас више него што земаљски отац воли свога сина. И управо у тој Његовој љубави налази се кључ за разумевање тајне зашто је једна молитва испуњена, а друга није.
Православна црква нас учи да је живот дар Божији и да почиње од тренутка зачећа. Савремена наука, међутим, омогућава нам да манипулишемо процесом зачећа и рођења детета. Вантелесна оплодња, као једна од тих технологија, отвара бројна питања у вези са почетком људског живота и нашим односом према њему. Како се ово учење Цркве односи на савремене репродуктивне технологије и да ли је ИВФ у складу са православним веровањем?
Од времена апостола, Јелеосвећење се сматрало моћним средством за исцељење и представља дубок духовни доживљај. Ова древна традиција са дубоким коренима, и данас представља важан део духовног живота многих хришћана. Како је настала ова тајна, шта симболизује и како може да нам помогне у савременом свету? Да ли је намењена само болеснима, или сви можемо да искусимо њену благодат?
Причешће, као најсветија тајна у хришћанству, представља сусрет верника са живим Богом. То је тренутак када се душа сједињује са Христом и прима Његову богочовечанску природу. Међутим, често се дешава да верници, из различитих разлога, не приступе овом сакраменту са довољно поштовања и разумевања. Које су најчешће грешке које верници чине приликом причешћа, како се правилно припремити и приступити Причешћу, да бисмо у потпуности искусили његове благодати?