Кум из Јерихона: Зашто је Исус ручао са главним мафијашем свог времена?
Најомраженији човек у граду, богати мафијаш који је живео од туђе несреће, пење се на дрво само да би видео Исуса. Уместо осуде, коју су сви очекивали, Бог му каже: „Закхеју, сиђи брзо; јер ми данас ваља бити у дому твоме.“ То је био скандал који је уздрмао град. Тамо где су сви видели паразита, Христос је видео човека вредног новог почетка.
Сусрет са Богом: Када душа пронађе све што је тражила
Вредност нашег живота зависи од циља који изаберемо. Ако верујемо да је све пролазно, наш живот постаје само празна јурњава. Морамо подићи поглед са земље ка Небу и усмерити своје кораке ка Христу – код Кога не постоје јуче и сутра, већ само Вечна Љубав која нас исцељује.
Окови невидљиви, а тешки: да ли смо данас слободнији од сужња?
Окови могу бити невидљиви, а ипак толико тешки да ограничавају сваки корак. Често нисмо свесни како нас страхови, прошлост и свакодневне бриге држе у заробљеништву које сами не видимо. Данас прослављамо Часне вериге апостола Петра, које нас подсећају да чак и најтежи окови могу пасти када их додирне светлост која долази са Неба. Слобода се увек рађа тамо где се мрак највише чини непобедивим.
Где почиње Небо?
Навикли смо да Царство небеско желимо само нашим упокојенима. Али оно није резервисано искључиво за загробни живот. Пронаћи Царство небеско значи обновити везу са Богом и ући у простор Духа Светога – већ овде на земљи. То је задатак сваког хришћанина. Ономе ко га пронађе, више није пресудно да ли је богат или сиромашан, здрав или болестан; таквом човеку више ништа не може одузети унутрашњу радост.
Светосавска посланица 2026
Данашњи празник Светог Саве није само сећање на прошлост, већ живи позив на буђење у свету који изнова дрхти пред неизвесношћу и сукобима. Права суштина светосавског завета лежи у храбрости да се деца изведу из хаоса модерне стихије и утврде у вредностима које су створиле народ генијалаца и светитеља. Само повратком на тај непогрешиви пут, где Србија почива на Христовој љубави, ствара се будућност која не може пропасти већ само васкрснути у својој пуноћи.
Излог побожности
Сви смо у цркви са осмехом и побожним изгледом... Али то често личи на излог! На претварање! Лажни осмеси, а изнутра кључа казан. Чим уђемо у кућу, осмех нестаје, креће наша борба да "спасемо" децу, мужа. Kреће гунђање, покушаји контроле. Само наша промена може утицати на ближње - када постанемо они који носе љубав и радост, а другима остављају слободу и простор.
Невидљиви фронт: Зашто губимо битке у својој глави?
Свет никад није био гласнији, а људи никад уморнији. Што више ратујемо коментарима по друштвеним мрежама, то у нама остаје мање мира. Постајемо робови навике да до дубоко у ноћ скролујемо туђе „савршене АИ животе”, док нам стварност неповратно измиче кроз прсте. Свака спољашња победа је пораз ако је срце изгубило мир, јер истинска слобода почиње тек тамо где човек престане да исправља свет и одлучи да победи себе.
Између тебе и Бога
Добро које се чини често пролази незапажено, а радост која засија из душе може пробудити љубомору у другима. Али постоји место где све ово добија смисао – тамо где се добро и љубав не мере очима људи, већ Оним Који види сваки подвиг, сваки бол и сваку сузу. Тамо се открива тихи мир који ослобађа и даје снагу да се настави волети и давати, без обзира на свет око себе.
Воља Божија
Често се каже да је „све Божја воља“ - укључујући болест, рат и слично. Да ли је онда потребно лечити се или, на пример, бранити своју земљу, јер би то значило деловати против воље Божије?
Опрости родитељима
Сукоб са родитељима личи на подсецање корена дрвета. Мали сукоб са родитељима - подсецање дела корена и, као последица, сушење дела грана. Велики сукоб - одсецање целог корена и потпуно сушење дрвета. ... Поштуј оца свога и матер своју - прва је заповест, са обећањем да ти добро буде и да дуго поживиш на земљи.
Човек који је додирнуо небо: Тајна која траје два миленијума
У тишини једног манастира на Цетињу чува се десна рука која је пре два миленијума дотакла само Небо. То није само реликвија која је преживела падове империја, султанове ризнице и тајне сефове обавештајних служби, већ последњи физички траг човека који је имао храбрости да истину плати главом. На данашњи Сабор Светог Јована Крститеља, та шака стоји као неми сведок да постоје ствари које ниједан мач не може да ућутка и ниједан заборав да избрише.
Корени Богојављења: Од Јордана до данас
Празник Богојављења обележава се као дан када су се небеса отворила и свету се открила тајна Свете Тројице. Крштење Исуса Христа у реци Јордану представља прекретницу у историји спасења и темељ Православне вере. Кроз обичаје попут Великог водоосвећења, овај празник наставља да живи у срцима верника. Шта нас то Богојављење учи о суштини наше вере и каква је његова порука за данашње време?
Између исцељења и крста: Где је Бог када боли?
Док једни дочекују чудо као знак Божје милости, други остају заробљени у тишини и болу. Неке молитве добијају одговор, а друге као да заустави невидљива рука – и тај сурови контраст поставља питање које вековима изазива веру: зашто Бог неке чудесно исцели, а друге остави у очајању? Одговор се не крије у видљивим резултатима, већ у дубини душе, где се понекад дешава тихо чудо које очи не могу да виде.
Нико као ми
Нигде Бог није излио више своје доброте колико над нама, грешним Србима. Од Нијагаре до Ванкувера; уздуж и попреко Америке, кроз читаву огромну Русију и још које куда по свијету... Нигде, успут, ни воћку да нађеш. А у земљи Србиновој, на све стране воће и поврће црна земља стење под теретом. Свуда преобиље. На све ово преобиље дарова Божијих, како се Срби захваљују? Ево како: бацају се тешким камењем псовки на Бога дародавца.
Пут ка Господу
Молитва нам је свагда при руци и више од свега прибавља благодат Духа Светога, зато што је оруђе за њено стицање. Двери молитве отворене су свима - и богатом и сиромаху, и угледном и неугледном, и моћном и слабом, и здравом и болесном, и праведнику и грешнику.
Беседа на Нову Годину и Обрезање Господње
У овом свечаном дану, када се сећамо обрезања Господњег и славимо Светог Василија Великог, суочавамо се са једним болним питањем: колико је Христос заиста присутан у нашим животима? Да ли Га се сећамо чешће од свега осталог, или је Његово име постало удаљено и заборављено?
Обожење: Пут ка Богу или храна за его?
Има људи који одлично знају теологију, цитирају Оце, говоре о обожењу – и управо због тога постају горди, хладни, безобзирни. Њихово знање о Богу их не приближава Њему, него их учвршћује у уверењу да су изнад других. Обожење схваћено као циљ може постати најопаснија духовна замка: оно што би требало да убије его, постаје његова круна. А онај ко заиста иде тим путем никада неће рећи „једва чекам да постанем бог" – јер ће знати да је и оно што већ прима превише за њега.
Моћ коју нам Христос даје
У модерном свету, лако је бити преплављен стресом, анксиозношћу и осећајем беспомоћности. Тежина живота понекад може да буде неподношљива и да се чини као да смо заробљени у бескрајној ноћи. Падамо у депресију и у очају се повлачимо, напуштени и од оних који су нам најмилији. Али, ипак, не остајемо сами. Христос нам нуди ослобођење од свих терета и позива нас: "Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени и ја ћу вас одморити." (Мт. 11:28)
Зашто да опраштамо онима који не заслужују опроштај
Неко вас је дубоко повредио. И тај бол носите као камен у грудима. Мислите да вас то чини јаким, а заправо вас чини заробљеним. Опроштај није капитулација. Опроштај је препуштање коначног суда Праведном Судији. Када Апостол Павле каже: „Не освећујте се сами, него оставите место гневу Божијем", он не поручује да зло не заслужује казну, него да људска освета траје тренутак, док је Божија правда – вечна. Опроштај је једини пут до слободе. Не зато што је лако, већ зато што заслужујете мир.
Између две звезде
Божић није идилична прича за децу коју прослављамо једном годишње, већ први ударац у темеље света који је погрешно разумео шта се те ноћи догодило на небу. Витлејемска звезда није била украс, већ најава доласка Цара Који је први пут ушао као жртва, а други пут се враћа као Суд Који пали лаж и чисти стварност. Између те две звезде одвија се драма човечанства – време милости које неумитно истиче и небо које се спрема да проговори, али овај пут без – симбола.