Између сумње и вере: више од онога што се види
Да ли верујемо само у оно што можемо да дотакнемо? Многи кажу да је Васкрсење немогуће јер је „научно непотврђено“. Али, шта ако је наш научни поглед на свет заправо добровољно слепило? Постоји један дубљи вид којим се види оно невидљиво, али вечно – вид који смрт не препознаје као крај, већ као побеђеног непријатеља.
Жене уз Христа: неизоставни део Јеванђеља
Jеванђелске странице откривају не само пут страдања и славе Христове, већ и пут жена мироносица: храбар, болан, испуњен вером и надом. Од првих корака за Месијом, до тренутка када затичу празан гроб, оне стоје као живи сведоци Божје милости - не само гледајући, већ учествујући. Њихова прича је позив и нама: да волимо више него што се плашимо, да служимо уместо да ћутимо, и да верујемо чак и онда када је најтеже.
Непрестана Пасха: како сачувати пламен васкршње радости?
Победа Васкрслог Христа, вечни извор непролазне радости, није ограничена само на празничне дане. Постоји могућност да ова светлост обасјава читав живот човека, прожимајући мисли, речи и дела. То, међутим, подразумева активно уплитање стварности Васкрсења у свакодневицу и свестан избор да се живи у тој светлости. Како живети ту непрестану Пасху?
Свети Ава Јустин: Осуђени на бесмртност
Када је човек покушао да убије Бога, десило се нешто за нашу логику сасвим неочекивано: Бог не само да се није осветио човеку, него га је учинио – вечним. У томе је сила, у томе моћ, у томе свемоћ Христовог васкрсења. Без њега, хришћанства не би било. То је оно што ниједна друга вера нема; то је оно што Господа Христа диже изнад свих богова и људи.
Тишина која је победила смрт
Понекад све делује као празнина између пораза и наде, али управо тада почиње оно најважније. Док на површини све изгледа као коначан пораз, у најдубљој тами одиграва се највећи поход љубави. То је преокрет који мења судбину човека. Бог силази тамо где је свака нада престајала, да би одатле извео живот. Велика субота открива да смрт није крај – и да гроб више није место без излаза.
Велики Петак: Крст саткан од наших грехова
Велики петак није само сећање на догађај из далеке прошлости, већ тренутак када сваки човек препознаје сопствене грешке у трњу Христове круне. Постоји бол тежи од физичких рана, а то је осећај потпуне остављености и тишине коју је Бог примио на Себе да нико више не би био сам у свом мраку. Крст више није знак срама и пораза, већ једина тачка са које почиње истински живот и нада која лечи сваку људску тугу. Тамо где свет види крај, Љубав је већ запалила светлост која се не гаси.
Смисао Христовог страдања
„У чему је трагедија Христовог страдања на крсту, ако је знао да ће поново устати?“ – често се питају људи. Иза оваквог питања стоји разумљиво људско резоновање: „Ако је Христос Бог, Он никада није ни престао бити Бог, чак ни на Голготи. Знао је да ће се патње завршити и да ће се поново уздићи на Небо. Све ће опет бити као пре.“ Да видимо шта заправо није у реду са оваквим размишљањем и зашто је Христова жртва била стварна, а не илузорна.
Тајна Вечера: Дан када је Бог постао Хлеб Живота
Хлеб и вино на једном столу постају више од оброка – постају тајна живота који не престаје. Пораз гордости и сила љубави откривају се у једном једноставном гесту – прању ногу и делићу хлеба. У соби где издаја и страх ходају заједно, рађа се љубав која не бежи пред муком. Велики Четвртак открива како сваки дан може постати тренутак вечности.
Једна жена је дала све. Један ученик је продао Христа. Шта бирамо ми?
Жена која даје све. Ученик који мери све. Мали избори, тихи тренуци. Велика среда је дан када љубав и издаја стају један поред другог. И негде између та два пута открива се човеково срце, као огледало у коме се види ко смо заиста.
„Ја сам са вама до свршетка века“ – љубав која теши и сузе које опомињу
Мајка не престаје да воли, чак и онда када Њена деца забораве на Њу. Њена љубав није само тиха утеха, већ и бол – јер сваки грех оставља траг на Њеном лицу. У тој истој љубави крије се и обећање које не престаје: „Ја сам са вама до свршетка века“. Између те утехе и тихих суза открива се тајна која мења срце.
Да ли нудимо Христу плод или само лишће?
Постоји вера која мења живот – и постоји религија која остаје само на форми. Када се изгуби живи однос са Богом, остају правила, обичаји и празни покрети без плодова. Споља све може изгледати уредно и побожно, а изнутра тихо нестаје молитва и топлина. Страсна седмица почиње управо подсећањем на ту најопаснију духовну кризу.
Огњена река љубави: Рај и пакао у загрљају једне љубави
Најискреније обележје праве вере није у речима или поукама, већ у необичној топлини која избија из човекових очију и поступака. Док је хладноћа која скамењује сасвим сигуран знак неверја, вера је живи огањ који греје свакога ко му се приближи. Управо та Божија љубав, која је за једне рајска радост а за друге несносни пламен, чини суштину вечности која нас све чека.
Шта се десило са Четвородневним Лазаром после његовог васкрсења?
Свети Дамаскин Студит пише да праведни Лазар никада није испричао шта је видео у паклу. Видевши адске муке, стално је осећао горчину у устима и није могао ништа да једе, а да се претходно не заслади. Такође, никада се није ни смејао. Само једном, када је видео како је једна особа украла земљани суд, нацерио се и рекао: „Глина краде глину“, о чему је писао и црквени историчар Никифор Калист Ксантопула.
Четири закона по којима ће се судити свету
Постоје четири закона, по којима ће Бог судити целом свету. Први закон је био природни, други, закон стварања. По њима биће суђено свим народима света, осим Хришћана и Јевреја. По Старом Завету, биће суђено Јеврејима, а по закону Благодати и Јеванђељу биће суђено нама, Хришћанима. Наш закон је савршенији од свих осталих. Уколико га нарушимо, пашће на нас велики грех и очекиваће нас теже муке, него оне што не знају за Јеванђеље.
Слава Богу: непобедиви штит против животних невоља
У свакој својој невољи почни да изговараш речи: слава Богу! Угледаћеш знамење и чудо: ове речи прогоне жалост и доносе срцу утеху коју не могу дати ни разум ни мудрост овога света. Избављен и исцељен живом вером, осетићеш предукус бескрајног блаженства и рајске радости!
Отац Милош Весин: смисао брака
Брак није договор, нити пролазно осећање – он је подвиг, корак из себе ка другом. Тамо где престаје заљубљеност, тек почиње права љубав: она која прашта, носи и остаје. Речи „волим те“ добијају тежину тек кад значе: остајем, хвала ти, опрости. У том тихом свакодневном давању открива се тајна због које породица постаје мала Црква.
Бог није створио смрт
За Хришћанство смрт је појава, пре свега, етичкога реда, тј. духовна катастрофа.. Смрт је у свет увео управо човек, слободно пожелевши живот искључиво за себе и у себи, и откинувши, на тај начин, себе од источника, од циља и садржаја живота – од Бога. Зато је смрт постала врховни закон живота иако је није створио Бог.
Вера која воли живот: Православље као празник постојања
Често се мисли да је хришћанство песимистичка вера која земљу види као долину плача, а тело као тамницу душе од које треба побећи. А апостол Павле, из тамнице и у оковима, пише: „Радујте се!“ И прво Христово чудо није исцељење – него спасавање свадбеног весеља. То говори нешто сасвим друго: Православље није презир према животу, већ његов преображај.
Симбол вере
Постоји велико мноштво разних секти и непријатеља Православља који непрестано насрћу на православне вернике и покушавају да код њих на разне лукаве начине унесу забуну и погрешно учење. Да не би били обманути, свети оци су нам оставили Симбол вере, кратко али прецизно исказано православно исповедање вере. Зато је добро научити Симбол вере напамет и када се год молимо Богу прочитати и Симбол вере тј. правилно исказати (исповедити) нашу веру.
Светосавље није магија
Лакше је маштати о „тајним знањима“, и припадности „небеском народу“, него недељом ујутру стати пред Живога Бога на Литургији. Светосавље данас све чешће покушавамо да сводимо на фолклор и духовне пречице које обећавају здравље и успех преко ноћи, без поста, покајања и истинског подвига. Али ако је вера без Крста, она остаје празна и не може нахранити срце које тражи стварни сусрет са Христом.