Уметност молитве
Молитва не зна за даљину. Она пролази кроз мора и планине, узноси се ка небесима, прониче у дубину земље, силази у ад. Молитва jе битка људског духа против сила паклених и у овој суровој борби стални човеков Помоћник jе Сам Господ. Молитва jе бој и молитва jе победа. Молитва jе благо непресушно и непотрошиво. Молитва jе духовни хлеб којим се хранимо и којим хранимо друге. Овај благословени хлеб се никада неће потрошити.
Верујем у Бога...
Вера је, према хришћанству, дар Божији. Нико, каже Христос, не може доћи к Мени ако га не привуче Отац Који ме је послао (Јн. 6:44). Али зашто се овај дар не даје свима? Да ли је Бог неке изабрао и привукао Себи, док је према другима остао затворен?
Смисао страдања: Духовни пут ка спасењу
За невернике, страдање нема и не може имати смисла. Њихов свет је хладна пустиња без икакве сврхе, где се сваки дах бори против неизбежног краја. Али за оне који верују, страдање је као кључ који отвара врата ка вечном спасењу. То је њихов пут ка слободи, ка истинском животу. У њиховим очима, патња није очај, него нада. Није тама, него светлост. Није ћутање, већ химна љубави – љубави према Богу и љубави према ближњима.
Памфлет Љубави
Љубав је жртва, захтева жртву, захтева свакодневни Крст за ближње, а то нам је показао и сам Спаситељ, Син и Логос Божији, Реч Божија, који се родио као један од нас и распео и страдао за нас, да би нам показао сву величанственост љубави Божије и шта је заправо љубав.
Рај се не осваја, већ дарује
Црква није место за оне који се сматрају савршенима. Она је прибежиште за оне сломљене духом, за оне који су пали на дно, за оне чији су животи испуњени тугом и болом. У Цркви се не спасавају јаки, него они који су понижени, који су страдали и патњом подвизавали. Она припада скромнима овога света, онима који живе на ивици егзистенције, онима који су осетили дубоку бол своје усамљености и тоталну огољеност свог постојања.
О мирису душе, љубави и бесмртности - Ава Јустин
Цвеће нам говори: ми смо везани за Небо више него ли ви, људи. У нашем мирису има више неба и сунца него ли у људским мислима, осећањима. Наша душа је мирисна, јер је то Реч Божија, Која увек шири миро божанско. Наш мирис, то је наша душа; кад издахнемо, он иде Богу, који га чува у Својим бесмртним ризницама. И ви сте људи мирисави, али миришете - само молитвом, љубављу и то је једини непролазни мирис ваше људске душе...
У свету сенки: како се одупрети демонским искушењима?
У последње време све чешће чујемо за људе који су изгубили себе, утапајући се у грехе који доводе до духовне смрти, па чак и демонске поседнутости. Њихове приче су стварне и застрашујуће, али нам истовремено служе као опомена и подстицај да се окренемо духовности и заштитимо од утицаја злих сила. О својим искуствима са људима заробљеним од стране злих духова, прича јеромонах Оптинске испоснице Венедикт (Емеличов). Његова сведочења су драгоцена не само због њихове аутентичности, него и због духовних поука које нам доносе.
Наш траг у људима и вечности
Реч "прекасно" је веома страшна реч. Она одјекује у вечности, подсећајући нас на пропуштене шансе. Стога, живимо сваки дан као да је последњи, испуњавајући га племенитим делима. Не одлажимо да чинимо добро, јер сутра можда неће доћи. Нека нас, када се нађемо пред лицем вечности, не обузме страх, већ нека нас прате плодови нашег милосрђа и љубави, јер су они једина валута која има вредност у Царству Небеском.
Живот у искрености
Искреност и честитост значе јако много. Свето Писмо нас учи да смо у рату са силама које нису од крви и меса, већ са мрачним силама овога света. Немогуће је борити се против мрачних и нечистих сила уколико не живимо у искрености и честитости.
Божја чуда: одговор на веру или средство за њено буђење?
Ако би Бог желео да убеди оне који не верују у Њега, чуда вероватно не би била Његов главни аргумент. То показују и Јеванђеља. Христос је учинио бројна чуда: исцељивао је болесне, изгонио демоне, хранио хиљаде људи са неколико хлебова и риба, ходао по води и васкрсавао мртве. Ипак, нису сви који су видели ова чуда постали Његови следбеници. Њихов одговор је био: "Он помоћу кнеза демонског изгони демоне".
Између морала и духовности
Често духовност мешају с моралом. Међутим, то су прилично различити појмови, мада се у нечему и пресецају. Истинска духовност сједињује човека с Богом, принуђује нас да добровољно следујемо Његовим највишим принципима. Морал је нешто више спољашње, него унутрашње и дозвољава глуму, играње улоге, претварање и фалсификат. Често је моралан човек само на изглед свет, а заправо је гори од ђавола.
Живети по правди Божијој - Ава Јустин
На свим историјским беспућима светосавско Еванђеље нам је било непогрешиви путоказ; у свима тминама - сунце; у свима тугама - утеха; у свима смртима - спасење; у свима робовањима - врело оптимизма; у свима кризама - савест. A шта по Светосављу значи бити Србин? To значи: увек се приволети Христу и Царству Његовом, а не земаљском; све решавати "по правди Бога истинитога", па макар све демонске силе удариле на те; но и у том страшном случају: боље ти је изгубити главу, нero своју огрешити душу!
Патријарх Павле: О посту и причешћивању
Они који приступају најдубљој тајни наше вере и највећем дару Божијег милосрђа, светој Тајни Причешћа, морају да стално бдију над чистотом своје душе, над држањем духовног поста, чувањем срца, очију, ушију, и свију чула од свега грешног, а не само држањем телесног поста и то само недељу дана пред Причешће. А који то не чине, нека се не причешћују. Јер на себе навлаче суд, осуду, казну и муке.
Анђели чувари
Ко су ти невидљиви заштитници који бдију над нама од тренутка крштења, па до последњег дана нашег живота, штитећи нас од опасности и усмеравајући нас на пут спасења? Одговор крије се у фасцинантном свету анђела чувара, бића чија бескрајна љубав и преданост према нама надмашују сваку људску машту.
Зашто је Богу битно шта ја једем? Пост као пракса богопознања
Онај који почне да проучава грешне страсти, откриће да је по светим оцима прождрљивост на првом месту: „Ко контролише апетит, сузбија страсти; ко је њиме обузет, подстиче похоту“. Зато, чин самоспознаје почиње управо способношћу да се одређеним намирницама каже: „не“.
Узми крст свој и следи Христа
Ако Господ дозволи на човека патњу или крст, то је да би схватио сопствену слабост, да би га научио да се никада не узда у себе или да излечи његову душу... Благословен, стоструко блажен, онај коме Господ даје да носи унутрашње крстове јер су истинско исцељење душе, посебна благодат Божија, и показују бригу Његову за наше спасење.
Благодат Божја и човекова слободна воља
Од праскозорја хришћанства, питање сложеног односа између Божје милости и слободе људске воље заокупља умове и срца верника. Кроз векове су се теолози, монаси и обични људи борили да разумеју како се ови концепти испреплићу и допуњују. Да ли Бог, у свом бескрајном милосрђу, Спаситељску милост спушта у наша срца, ослобађајући нас од терета греха? Или је можда на нама, слободним бићима, да се активно трудимо и допринесемо сопственом спасењу?
Плодови поста
Почетници у црквеном животу често се фокусирају на телесни аспект поста, док искуснији верници теже духовном преображају (смирење, молитва, зближавање са Богом) који овај свети период доноси. Уздржавање од хране је само средство за подстицање тих промена. Стога је важно одабрати реалан и остварив подвиг у оквиру посних правила.
Четири стуба покајања: моћ Великопосне молитве
Од свих химни и молитава за време поста, једна кратка молитва може да се означи као Молитва поста. Предање је приписује једном од великих учитеља духовног живота – Светом Јефрему Сирину. Ово је молитва против духова лењости, чамотиње, пожуде и празнословља, то јест “четири јахача апокалипсе” који галопирају ка души православног хришћанина, погубљујући је за вечни живот.
Хришћански пост: Израз вере и оптимизма
Хришћански пост је дело духовног оптимизма. То значи: бити задовољан малим, а свако добро које долази од овога света је увек - мало. Међутим, ми, Христијани, већ смо се на Крштењу одрекли овога света и свих трулежних добара његових. Ми смо гладни једино љубави Божије и ми знамо, од Христа Бога, да је само Бог богат и да је богат само онај човек који има Бога у себи, после причешћа.