Неопходно је да свако од нас на личном плану очистити своју веру и разграничи се од разних паганских веровања, која се нажалост, ко нас преносе с колена на колено. Под називом "обичај" и са паролом "ваља се", неретко се данас манифестују разни ритуали, који су кроз народна веровања, надри ТВ документарце, митове и сујеверја, присутни међу народима читавог Балкана и према којима је неопходна велика доза опреза на сумњиво порекло!
Тешка и оскудна времена кроз која пролазимо, велика неизвјесност и несигурност у којој живимо, не остављају нас равнодушним. Мало их је међу нама који за себе могу рећи да су на сигурном и да их криза не погађа и не дира.
Не ступамо у брак да би нам цео живот био песма, или да бисмо направили децу и подигли породични дом. Не, главни смисао брака је да заједно уђемо у Царство Божије, а то значи да треба да будемо спремни да у било ком тренутку платимо било коју цену, принесемо било какву жртву и да претрпимо било какву потешкоћу у браку. Зато не смемо рушити свој брак када се суочимо са првом потешкоћом, па чак и ако проблеми настављају да нас море, ми смо дужни да га сачувамо.
Узроци страдања човека у овом животу нису бесконачни. Нема их превише. Или су плићи и тичу се самога човека и људи који га окружују, или су дубљи и односе се на првобитно неверство према Богу, мржњу духа зла или на саму милост Божију. Одакле год да долази, из којих год дубина, страдање ваља прихватити са смирењем, јер је оно лек који Отац шаље ради исцељења.
Када је у времена давна запретила несрећа православном народу грчком, народ се обраћао Пресветој Мајци Његовој и од Ње заштиту добијао. Она је и многострадалној, али верној Богу, Русији показивала свој покров. А шта Срби данас, у ова времена несрећна, чине да несрећу своју од себе одгурну? Свака псовка, свака прљава реч бачена на Сина Њеног, мач je који пробада душу Њену. Али у безнађу у којем се нађосмо, ако уопште икакве наде више може бити, клекнимо и заридајмо Мајци Божијој, да умоли Сина Њеног да одврати гнев Његов уперен на нас, да нас до конца не истреби. Амин.
Да би се Тајна Вечера продужавала до краја историје, потребни су елементи за сваку Тајну Причешћа - хлеб и вино, па и храм. А, да бисмо имали хлеб и вино, неопходни су земљорадници, млинари, пекари, виноградари. На подизању храма раде многи таленти. У зидању и одржавању Божијега храма учествују све часне људске професије, и ту човеков рад добија врхунско просвећење - благослов Божији.
Ако хоћемо да живимо као победници, потребно је бити веома селективан према томе чему ћете посветити време и пажњу. Морамо знати које мисли треба да игноришемо, које коментаре и, уз све поштовање сваког, морамо знати и које људе је потребно избегавати.
Скоро да нема духовне теме о којој се кроз историју Цркве није више говорило него што је то молитва. Већ сама чињеница да је о њој изречено и написано толико речи, сведочи да молитва и јесте суштина и смисао хришћанског начина постојања. Осим тога, молитва не сведочи само и једино о односу човека према Богу; она још и више сведочи о односу Бога према свом најљубљенијем бићу – човеку.
Покајање је обнова крштења. Покајање је завет са Богом да ће се водити један нови живот. Покајање је извор смирености. Покајање је неопозиво одрицање од сваке жеље за телесним добрима. Покајање је самосудна мисао и брига о себи без бриге о спољним стварима. Покајање је кћер наде, и порицање безнадежности.
Жалосна је чињеница да огромна већина у нашем народу, који себе сматра православним хришћанима, у светој Тајни Крштења не види никакво тајинство вере и суштински нови почетак живота. Остаје се у домену некаквих обичаја који имају сасвим другачији смисао, а пречесто и пагански.
Иако смо већ два миленијума крштени и тиме, како се каже у стихири на крштењу „у Христа обучени“, нажалост, још увек нисмо у стању да одолимо старим паганским навикама. Ово је особито видљиво приликом сахрана упокојених. Зато, свака опомена, ма колико пута поновљена, има увек додатну снагу подсећања и призив на достојанствено хришћанско понашање.
Човек толико често заборавља своје достојанство, бива ситничав, постаје недостојан и самог себе, а да не говоримо о његовом божанском призвању. А, Бог га не оставља. Целокупна историја човечанства говори о томе како човек осећа тајну Божију и како у овој тајни, кроз њу, у дубинама ове тајне, налази самог себе, налази своју величину, налази образ или одраз оног човека какав треба да постане на крају.
Као што сваки власник може располагати својим власништвом по сопственом нахођењу, тако и Господ, Творац и Власник свега видљивог и невидљивог чини. Но, никако безусловно и без смисла. Према заслугама народа Он даје једном народу земљу или је од њега одузима. Зашто Господ узима земљу од једних и даје је другима? Само за један разлог: због греха народа чија је земља била. Зар ово није довољно да се, као народ, замислимо над нашим Косовом и Метохијом.
Љубав је Огањ. Свако ко воли то зна. Бог је Љубав, дакле Бог је Огањ. И у дан Последњег Суда сви ће се састати са Огњем Божијим. И у чијим срцима пламти љубав према Богу, они ће се обрадовати. Ако је у њима лед мржње према Богу, тим људима ће бити страшно, зато што у њих продире Огањ Љубави и Истине Божије, коју су они целог живота мрзели. За једне огањ је рај, за друге је пакао.
Архимандрит Андреј (Конанос): „Ако би ми били Божији, истински такви као што је Бог, ми бисмо придобијали људе, мењали бисмо њихове животе! А сада, чим нас спазе, прелазе на другу страну улице, осећају према нама унутрашњу одбојност”.
Добро које људи чине једни другима, најчешће је мотивисано сопственом коришћу. Тако је то у палом свету. Али, хришћански начин постојања надилази овај свет и требало би да покретач добра код хришћанина буде сасвим другачији. Добро треба чинити не да би се угодило себи или другима, него пре свих – Богу. Не да би те људи видели и хвалили. Деси ли се то, примио си плату своју, од Бога нема шта да очекујеш.
Сваки православни хришћанин неизоставно мора знати суштину живота ако жели да буде спасен. А то је покајање. Господ нам је обећао да ће нам опростити ако се покајемо данас и одмах. Али, Господ нам није обећао да ћемо доживети сутрашњи дан!
Ако осећате да се ваш породични живот не развија онако како бисте желели, онда се запитајте ко је крив за ово? Застаните и размислите, да ли сте данас изговорили ту чудесну реч која садржи благослов Оца нашег Небеског?
У Јеванђељу које се чита на данашњи дан, Христос на упозорава: „Стражите, дакле, јер не знате у који ће час доћи Господ ваш.“ Други Долазак Христов зове се Дан Господњи. Када ће се он догодити велика је мистерија. „Нико не зна, само Мој Отац“, каже Христос. Неизвесност времена Христовог доласка је животворни мирис за оне који бдију и зато се моле још пажљивије. А за немарне, то је мирис смрти и то их чини још немарнијим.
Од ове љубави веће нема да ко положи живот свој за ближњег свог, говори Христос. То смо ми! Зато вас свет мрзи, каже Господ, јер да сте од овога света, свет би своје волео; али пошто нисте од овога света, него вас Ја изабрах, зато вас свет мрзи. Али, омрзнуше прво Господа, а онда и свакога ко иде за Њим. А, цео наш народ, без обзира шта се дешава у појединим тренуцима историје, ипак је непрестано Христов.