Свети Лука Кримски: Како данас сачувати љубав?
У свету све гласније одјекују мржња, насиље и неистина. А шта се дешава око нас? Гази се света љубав, гази се Јеванђеље Христово, а људи све чешће постају странци једни другима. Шта да радимо, како да живимо? Хоћемо ли и ми постати вукови у свету који све мање познаје љубав? Наравно да не. Љубав Христова мора се сачувати у срцима Његовог малог стада, а све неправде и страхоте које свакодневно гледамо треба да нас још више подстакну да чувамо љубав према Христу и према човеку.
Пазимо да не отпаднемо
Одувек је на Христове следбенике свако насртао. Ни данас није ништа боље ни другачије, као што се ни сутра ништа набоље променити неће. Милиони и милиони нехришћана, многобројна племена незнабожачка, живе своје животе и нико их не дира и не узнемирава. На нас, крштене и окађене, насрће свака секта, да нас они „уразуме“ и да нас „спасу“.
Православље против магије: у чијим је рукама наша судбина?
Магија се заснива на идеји да човек може да манипулише натприродним силама и бићима како би постигао жељене резултате. То укључује ритуале и разноразне чини, са циљем да се контролише судбина или утиче на друге људе. Православна вера нам открива тајну да је Извор свега постојања непоткупљива Љубав, Коју не можемо да контролишемо и Која је ушла у наш свет у личности Човека, у свему сличног нама, осим у греху - Господ наш Исус Христос.
Благодаримо Господу
Радујте се својој вери и не бојте се да то покажете. Упркос мрачном олујном свету, упркос нашим греховима, имамо добар разлог да будемо срећни: „Не бој се, мало стадо, јер би воља Оца вашега да вам даде Царство." (Лука 12:32)
Порекло гордости
Зло је извртање и замена истинског садржаја лажју. Са правом се може говорити о томе да је зло активна сила демона. Њихов се пад не састоји само у духовној грешки и неправилном избору пута, већ и у свесном супротстављању вољи Божијој, која је највише добро. Због тога, ако је са једне стране зло недостатак добра, оно је с друге стране реална сила која је усмерена против добра и која се са њим бори.
Како задобити Царство Небеско?
Царство Небеско је лепше и јаче од свега. Када озбиљно мислимо о Царству Небескоме – нисмо фантазери ни маштари, него разумни људи. И ако хоћемо да доспемо у Царство Небеско, ако засадимо у своју душу и најмање зрно горушичино, кад оно проклија у нама, живот ће нам се већ овде, на земљи, променити тако да нећемо моћи саме себе да препознамо.
Косово или Европа
Шта је Косово? Косово није ништа друго него глава Лазарева. А шта је Србија и српски народ? То је тијело Лазарево. Може ли тијело живјети без главе? Може ли српски народ и земља Србија живјети без Косова? Косово је глава српског народа. Србија и српски народ је тијело без главе, попут Лазара и његове главе. И сваки онај који би хтио да поново главу Лазареву - Косово и Метохију одсијече, да откине од народа српскога, тај врши исти онај злочин који је извршио тиранин Мурат султан на Косову 1389. године...
Главни разлог због којег се осећамо као да нас је Бог напустио
Осећај богонапуштености често проистиче из наше претеране вере у сопствене снаге и наше тежње ка савршенству. Парадоксално, свест о сопственој несавршености је у ствари благослов. Зато је понос опасан симптом који нас удаљује од Бога. Уместо да тежимо савршенству сопственим снагама, требало би да се ослонимо на Божју помоћ, што је једини истински пут ка духовном испуњењу.
Ако је Коначни суд за нас страшан, онда ми нисмо хришћани
Многи људи се плаше Страшног суда. Али за вернике, Христов повратак представља дуго очекивано време спасења и радости. У то их и Сам Христос уверава: „А када се почне ово збивати, усправите се и подигните главе своје, јер се приближава избављење ваше.“ За оне који на овом свету већ живе са Христом, ово је тренутак када ће „Бог ће отрти сваку сузу из очију њихових, и смрти неће бити више, ни жалости ни јаука, ни бола неће бити више...“
Знаци и опомене
Несрећа је као гром ударила наш народ. Прогоне нас, каменују, понижавају. А ми, као окамењени, Бранитељу се не обраћамо. Јер да имамо душе, зар не бисмо дрхтали пред силом Божјом сећајући се колона Срба избеглица које већ деценијама беже од разних србомрзитеља? Јер да имамо душе, зар не бисмо напунили наше храмове и од јутра до вечери и од вечери до јутра клечали на молитви вичући до промуклости: Спаси, Господе!
Заповест о молитви
Човечанство се све више удаљава од Бога. Некада је било могуће поделити свет на хришћански и пагански. Данас хришћански свет пре личи на огромну пустињу, у којој су само ретко неким чудом сачуване малобројне оазе и местимично се испод камена и песка пробија кржљава стабљика вере. Једина сила која може да се супротстави живом песку те уништавајуће пустиње је - молитва.
Моћ речи
Зашто бити љубазан у говору? Љубазност је заразна. Када говоримо љубазно, ширимо мир и радост око себе. С друге стране, псовке и говор мржње стварају напетост и мржњу. Шта да радите када вас неко увреди? Не узвраћајте увредом! Дубоко удахните, смирите се и љубазно одговорите. Ако не можете да смислите љубазан одговор, једноставно се одмакните од те особе. Запамтите, ваше речи имају моћ. Користите ту моћ за добро, јер љубазност је увек бољи избор.
О духовној радости
Духовна радост је као топао сунчев зрак који нас обасјава у хладним данима страдања. Она је као свеж лахор који нам даје снагу да превазиђемо тешкоће, да се суочимо са изазовима, и као нежнa рука нас подиже када паднемо. Она нам буди нам наду у покајању и подсећа нас да смо деца Божија. Али, знајмо да ову радост нисмо заслужили својим делима. Она је дар Божије љубави који нам је Отац даровао из безграничне љубави према свом палом створењу.
Хероји нашег времена
У мору људи који нас окружују, ретко ће се наћи један, који шири оптимизам. Сви остали се туже, јадикују и протестују против живота, сви су непријатељи Бога и људи, сви су критичари своје судбе, оболели од песимизма и мизантропије. Тим болестима само се херој не заражава, јер има амајлију, која га чува од те заразе. Та амајлија јесте његова вера, од које долази и његово поверење према животу. Зато је херој спреман да прими од живота све оно што му он понуди, било то радост или трпљење, наслада или бол.
Близина Бога
Човечанство је током историје дуго тражило Бога, свог Творца. Потопљено тамом греха, призивало је Небо. Јаук, плач, врисак, патња и болести испунили су лице земље; крв, зној и сузе су га натопиле. Људи су покушавали да нађу спас од смрти. Међутим, када им је Господ дошао и отворио Свој загрљај, људи су се уплашили при погледу на такву Божију близину, на такву божанску љубав и лепоту. Зато свет није прихватио Бога; зато је свет разапеo Љубав.
Смисао страдања: Духовни пут ка спасењу
За невернике, страдање нема и не може имати смисла. Њихов свет је хладна пустиња без икакве сврхе, где се сваки дах бори против неизбежног краја. Али за оне који верују, страдање је као кључ који отвара врата ка вечном спасењу. То је њихов пут ка слободи, ка истинском животу. У њиховим очима, патња није очај, него нада. Није тама, него светлост. Није ћутање, већ химна љубави – љубави према Богу и љубави према ближњима.
Памфлет Љубави
Љубав је жртва, захтева жртву, захтева свакодневни Крст за ближње, а то нам је показао и сам Спаситељ, Син и Логос Божији, Реч Божија, који се родио као један од нас и распео и страдао за нас, да би нам показао сву величанственост љубави Божије и шта је заправо љубав.
О мирису душе, љубави и бесмртности - Ава Јустин
Цвеће нам говори: ми смо везани за Небо више него ли ви, људи. У нашем мирису има више неба и сунца него ли у људским мислима, осећањима. Наша душа је мирисна, јер је то Реч Божија, Која увек шири миро божанско. Наш мирис, то је наша душа; кад издахнемо, он иде Богу, који га чува у Својим бесмртним ризницама. И ви сте људи мирисави, али миришете - само молитвом, љубављу и то је једини непролазни мирис ваше људске душе...
У свету сенки: како се одупрети демонским искушењима?
У последње време све чешће чујемо за људе који су изгубили себе, утапајући се у грехе који доводе до духовне смрти, па чак и демонске поседнутости. Њихове приче су стварне и застрашујуће, али нам истовремено служе као опомена и подстицај да се окренемо духовности и заштитимо од утицаја злих сила. О својим искуствима са људима заробљеним од стране злих духова, прича јеромонах Оптинске испоснице Венедикт (Емеличов). Његова сведочења су драгоцена не само због њихове аутентичности, него и због духовних поука које нам доносе.
Наш траг у људима и вечности
Реч "прекасно" је веома страшна реч. Она одјекује у вечности, подсећајући нас на пропуштене шансе. Стога, живимо сваки дан као да је последњи, испуњавајући га племенитим делима. Не одлажимо да чинимо добро, јер сутра можда неће доћи. Нека нас, када се нађемо пред лицем вечности, не обузме страх, већ нека нас прате плодови нашег милосрђа и љубави, јер су они једина валута која има вредност у Царству Небеском.