Провидећи кроз векове Господ наш тачно нас ословљава оним што нам следи. Зато и шаље упозорење: „Не бој се, мало стадо, јер би воља Оца вашега да вам даде Царство.“ Како ствари стоје, гледајући духовне вукове како растржу стадо словесно, и једну по једну овцу у своје јазбине одвлаче, видимо да је „стадо мало“, сваким даном све мање. Тако нам постаје јасно зашто се Господ пита да ли ће, кад поново дође, „наћи вјеру на земљи“.
Закон о истополним браковима који је изгласао грчки парламент, противречи хришћанској идеји породице и има за циљ да уништи Цркву, али и грчко друштво у целини, сматрају у Синодалном одељењу Московске Патријаршије за односе Цркве и друштва и медија.
„Ако Бог не постоји, онда је све дозвољено!“ говори велики Достојевски кроз уста једног од јунака из његових романа. И заиста, ако Бог не постоји па следствено не постоји етички, морални закон, шта би човека спречавало да ради шта год хоће? Шта би, у том случају, било мерило добра? Зашто би добро уосталом било добро?
Грчка је јуче постала прва православна земља која је легализовала грађанске бракове истог пола. Грчки премијер Киријакос Мицотакис рекао је да ће закон изгласан упркос „жестоком отпору који је предводила моћна Грчка Православна Црква“.
Помисао на сусрет с Богом живи у свакој особи, било да је атеиста или верник. Многи претпостављају да након тога више ништа неће бити исто, а њихов живот, добро подмазан и предвидљив, вероватно ће се распршити у прах од Његовог додира. Страх од овог догађаја гура људе на протест, рађа покушаје скривања од Бога. Само што се ни онда овај страх никако не смирује, него, негде изнутра, увек изнова, мучи и боли.
Човек је срео Бога. Ето зато се овај велики свети Празник назива Сретење. Први пут је дато човеку, побожном и праведном Симеону Богопримцу да у малом четрдесетодневном Детету Исусу сагледа Бога, сагледа Спаситеља света, сагледа сав домострој спасења, све што је Господ учинио да спасе род људски од смрти, греха и ђавола.
Несрећа, као злобна и опасна звер, вреба нас тамо где је не очекујемо; она једним ударцем може да уништи наш крхки унутрашњи свет, па и цео наш живот. И не треба се уздати у сопствене снаге или очекивати спасење од човека. Други човек није у стању да урони у наш бездан, како би нам помогао, зато што и сам може да потоне у њега. Преостаје нам само да се надамо чуду, a оно се понекад заиста дешава.
Цео свет се налази у стању збуњености. Људи се све више психолошки ограђују од других. Друштвени медији пружају снажну евиденцију о овом патолошком стању са мноштвом нездравих појава. Многи очекују да духовност као таква може да помогне. Међутим, духовна област је готово несхватљива за савремени начин размишљања, у коме се религија доживљава као специјални ефекат људског порива за оностраним.
Свети људи нису безгрешни роботи. Они су као и ми, са својим слабостима и грешкама. Иако вођени Духом Светим, светитељи су се међусобно свађали и грешили. У чему је онда њихова светост?
Гле, Три Сунца, три лика сунца на Небу Цркве Христове, Три велика Светитеља очекују да и ти пођеш к њима. Да, ти можеш сваког момента узлетети на небо и стати пред њих. Како? Молитвом. Обрати им се, и не сумњај! Њихова сила, њихова светлост, њихова божанска моћ растераће сву таму из твоје душе.
Ми смо болесни и несрећни. Седимо на прашњавом путу, а Христос пролази поред нас сваки дан. Да би нас чуо, морамо да вичемо јаче, гласније, упорније, са већом вером, као слепац кога је Господ излечио, а који је из срца завапио: „Господе, помилуј!“. И Господ ће нам тихо и смерно одговорити: „Прогледај, вера твоја спасла те је“.
Често је узрок развода - тежак карактер другог супружника. “Он је тиранин, неподношљив човек” или “она је стално нешто незадовољна” - то су уобичајене жалбе оних који пате због тешких односа у породици. Али, неподношљиво понашање супруга није повезано с тим што је он лош, већ што је њему лоше. Схвативши то, као и правилним понашањем друге половине, чак и муж-тиранин и џангризава жена временом могу постати уравнотежени и доброћудни људи.
Желећи да обезбеди принцип „равноправности“ кроз институцију „брака“ између особа истог пола, па чак и заштиту од дискриминације, законодавство нарушава основне принципе људског постојања и убија могућност живота и природни развој детета. Тиме не само да је људска породица распуштена, већ и целокупно људско постојање.
Сами стварамо своје слепе улице. Сами одсецамо излазе из њих. Али, милост Божја је толико велика да, чак и када се сви путеви одсеку и сви мостови спале, Господ отвара нови пут који води ка Њему и гради нови мост који нас повезује са Њим. Насупрот свим изгледима и под било каквим околностима, имамо шансу да искористимо ову чудесну прилику. Изгубивши све и лишени свега, тада морамо поставити једно једино и најважније питање: „Господе, шта очекујеш од мене? Шта да радим да бих Ти угодио?“
Постоје искушења која вребају хришћанина који жели да се причести. Треба да их знамо и да се заштитимо од њих. Једна искушења претходе примању Светих Тајни, а друга следе после Причешћа.
Сасвим недавно молитва, пост, дуге службе и ходочасничка путовања доносили су нам радост, али одједном се све променило. Вера је "захладнила", исте службе и молитвена правила су досадиле... Како и због чега се то догодило?
У мојих, више од 25 година свештеничког стажа, присуствовао сам смрти или сахрани више од 300 људи. Укључујем ту и смрт мог оца. Овде ћу изнети лекције, добре и лоше, које сам из тога извукао.
Блажена Ксенија је једна од најпоштованијих светитељки у Русији. Приче о чудима која су испунила живот свете Ксеније Петроградскe брижљиво су чуване у народу, преносиле су се из уста на уста и с колена на колено и непрестано су се умножавале, јер је помоћ ове светитељке у животу најобичнијих људи учинила да молитве не престају ни после њене смрти. За многе је и сада света Ксенија помоћница и брза заступница у ситуацијама када је помоћ потребна. Којим се чудима прославила блажена Ксенија? Какав је био њен живот?
Бити јуродив, луд Христа ради, најтежи је подвиг изнедрен у Цркви Христовој. Тежина овог подвига је у жилавој и бескопромисној борби са својим страстима и гордошћу, али и у начину који подразумева узимања на себе понашање и лик безумнога, скривајући испод те фасаде неизмерну, саможртвену љубав према Христу.
Постоји један рат у којем се не пуца, не разарају градови, не лије људска крв и не загађује природа, у којем не учeствују ни авиони ни тенкови ни бродови ни подморнице. Ипак, тај рат односи на милионе људских душа и небројене сате и дане у којима би човек могао учинити нешто за себе, за своје спасење и вечни живот.