Крст за тату
Када се чини да је сва нада изгубљена, вера побеђује и највећа искушења. Кроз љубав девојчице Елене према оцу, заробљеном у канџама алкохола, кроз њену храброст и упорност, откривамо снагу вере која може да преобрази и најмрачније душе. Ова прича није само о борби против зависности, већ и о немерљивој снази људског срца и о чудима која се дешавају када се у њих верује.
Вером се више постиже него бригом
Јеванђеље Христово је радост, не туга; олакшање, не бреме. Грам вере вреди више од терета бриге. Хришћанин који то не схвати, крштен је само водом, не и Духом. Свештеник који то не схвати, клизи низбрдо уместо да друге подиже. Благослов прати оног ко искрено узвикне: "Вером се више постиже него бригом!"
О односу духовника и духовног чеда
Духовник је наш саветник на духовном путу, али не и неко ко доноси одлуке уместо нас. Он нам помаже да боље разумемо себе и Божју вољу, али коначну одговорност за наше поступке носимо сами. Важно је разликовати појам духовника од духовног оца, који је везан за монашки живот и захтева посебан облик послушности. Као лаици, можемо имати велику корист од духовне подршке, али истовремено треба да сачувамо своју слободу и одговорност.
Живот као псалам: прича о деда Живану
У тишини срца, где се вера и љубав преплићу, живео је деда Живан. Његов живот није био исписан великим делима, већ малим, свакодневним чудима вере. Сваки његов дан био је испуњен молитвом, а свака реч прожета љубављу према ближњима. Његова прича је попут псалма, исписана животом, где је сваки стих сведочанство о непоколебљивој вери и дубокој љубави према Богу.
Око нас огањ, а у срцу мир…
Игуман Рафаило (Бољевић): И у овим данима у којима ми живимо, видимо стратегију зла, која хоће да нам поремети фокус пажње, да почнемо да се бавимо и овим и оним, да улијећемо у неке сасвим сувишне анализе, које срцу уопште нису потребне, чак су му тешке, напорне, провокативне и саблажњиве, него да се држимо срца свога и Имена Божијег, као што Га се држао Свети Макарије Александријски, кога данас прослављамо.
Клевета и како се борити са њом
Свакодневно чинимо један грех и не примећујући његову погубност не само по наше спасење него и по наше људско достојанство. То је грех клевете. Њега чинимо сваки пут када некога оговарамо, омаловажавамо, вређамо част или дајемо изјаве иако знамо да су неистините, како бисмо створио негативну слику о другом човеку.
Икона Умекшање злих срца стигла у Београд
Од сутра верни народ имаће ретку прилику да се поклони икони „Умекшање злих срца“, која већ 25 година мироточи и доноси благодат и исцељење, а прошле године су је дочекале непрегледне колоне верника. Ова светиња биће доступна на поклоњење и целивање у Руској цркви Свете Тројице на Ташмајдану у суботу 1. и недељу 2. фебруара 2025. године.
Крик који ниси чула
"Мајко, зашто си ме убила?" - ове речи, иако неизговорене наглас, одјекују кроз тишину утробе. То је крик који никада није стигао до ушију мајке, али који одзвања у вечности. Ова потресна прича доноси нам тугу и бол из једне сасвим друге перспективе - из света који никада није угледао светлост дана. "Крик који ниси чула" је потресна исповест нерођеног детета, прича о изгубљеној љубави и прекинутом животу.
Нада за децу: у САД заустављена "родна транзиција" малолетника
Нова извршна уредба председника САД, која је јуче ступила на снагу, представља наду за хришћане и све оне који се противе кастрацији, односно промени пола деце. Ова уредба забрањује федералну подршку процедурама "родне транзиције" за малолетнике, што је велики корак у заштити деце од неповратних медицинских интервенција.
Између казне и духовне вежбе: да ли је епитимија превазиђена?
Реч „епитимија“ често изазива различите асоцијације - од казне и испаштања, до духовне вежбе и подстицаја за исцељење од греха. Шта заправо представља епитимија у православној традицији и каква је њена улога у духовном животу верника?
Мудрост живота или шта значи волети
Из приче архимандрита Силуана Висана јасно се види шта значи волети по светоназору хришћанства. „Волети значи имати мудро срце. Волети значи владати науком која исцељује, а не умртвљује, пружа утеху, а не уништава“, поручује румунски духовник.
Светосавље - национализам или духовни поглед на свет?
Западне националистичке идеологије теже стицању моћи и земаљској доминацији. Насупрот томе, Светосавље, као начин на који српски народ проживљава Православну веру, нуди сасвим другачији приступ питању националног идентитета. У њему нема места за мржњу и освајања, већ се све земаљско, укључујући државу и њене институције, подређује вредностима попут љубави, праштања и заједништва. Како се ова фундаментална разлика огледа у разумевању нације и државе у светосавском контексту?
Спаљивање моштију Светог Саве: Истина и мистификације
Мошти светитеља у Православној Цркви имају посебан значај и поштују се као светиња. Зато, спаљивање моштију Светог Саве није само био физички чин уништења, већ и симболички напад на српски идентитет, духовност и континуитет. Ипак, пепео Савиних моштију, развејан посвуда, учинио је сву србску земљу светом и неразоривом. Остаје нам да будемо достојни потомци спаљенога и свагда васкрсавајућег нашег оца и учитеља.
Духовни компас: Светосавље у вртлогу савремене Европе
Царство земаљско обасјава се Царством Божјим. Ова мисао, прожета духом Светосавља, поставља питање о месту српског народа у савременој Европи. Савремена европска цивилизација се изгубила у лавиринту секуларизма и материјализма, док је за српски народ Светосавље компас, који указује да је пут очувања нашег идентитета у контексту европских интеграција повратак вечним вредностима Бога и Цркве, морала, породице и образовања.
Зашто мени, Боже мој?
Једно болесно, напаћено, упропашћено, аутистично дете, бескорисно за овај свет, ни у каквој вези с њим. Једно дете благословено, с необјашњивом комуникацијом само с Богом. И родитељи су признали: „Да смо знали у каквом ће стању бити Андреј, не бисмо му дозволили да постоји. Али Бог нас је исмејао и изабрао га је“. Јер „што је лудо пред светом, оно изабра Бог да посрами мудре; и што је слабо пред светом, оно изабра Бог да посрами јаке; и што је неплеменито пред Светом и понижено изабра Бог, и оно што је ништавно, да уништи оно што јесте“ (1. Кор. 1,27-28).
„Монах“ у световном оделу: истина или самообмана?
Често размишљамо о монашком животу као о идеалу духовности. Али, да ли је тај идеал примењив у савременом свету, и шта се дешава када покушамо да га пресликамо у своју свакодневицу? Да ли заиста проналазимо мир и испуњење, или се удаљавамо од суштине?
Вера хришћанска
Веома је важно запамтити да се Господ смирио и постао као један од нас, да је пошао на велике муке нас ради Сам будући безгрешан, да је душу Своју положио за нас - све то је Он учинио управо зато што ни наша добра дела, ни наша знања о Богу, нити уопште било шта друго није могло нити може да нас спаси.
Господ награђује сваки труд: прича из Почајевске лавре
Дешава се да и данас деца носе последице родитељског греха. Зато за све оно што радимо, треба увек да будемо сигурни да имамо два сведока: то су Господ и наша савест, који нас неће оставити на миру док се не покајемо за своје грехове.
Пут кроз крст: Трагична судбина Јована Крститеља
Од детињства обележеног бекством и скривањем, до мученичке смрти, живот Јована Крститеља био је испуњен изазовима и страдањима. Његове проповеди о покајању уздрмали су тадашње друштво, а његова судбина као Претече Христовог, није само прича о трагедији, већ и о непоколебљивој вери и бескомпромисна посвећеност истини,
Ава Јустин: беседа на Јовањдан
Први човек који је у Исусу човеку видео Бога јесте Јован Крститељ. Први он у видљивом човеку видео Невидљивог Бога. Да је само то, него видео и све што Господ доноси свету. Видео све што Бог у телу дарује свету, дошавши с Неба и поставши човек, од најмањег до највећег дара. То је било виђење које му је Господ даровао.