Спасити се значи васкрснути дете у себи
Царство Божије је присутно у свој својој пуноћи у сваком детету, али се са годинама, уплашено нашим безбожјем, сакрило негде дубоко у срцу. Христос нам је поставио важан услов за спасење – да васкрснемо у себи дете које смо убили, да поново уђемо у ону исконску чистоту и лепоту коју смо својим животом дискредитовали.
Воља Божија
Често се каже да је „све Божја воља“ - укључујући болест, рат и слично. Да ли је онда потребно лечити се или, на пример, бранити своју земљу, јер би то значило деловати против воље Божије?
Издаја
Током године православни верници посте петком и средом. Петком, то знамо зашто – због Христове смрти на крсту. Зашто и средом? Због издаје. Христос је разапет у петак, а Јуда се решио да га изда у среду. Отишао је тамо где треба и понудио своје услуге коме треба и за то му је обећано колико треба, по тадашњој тржишној цени.
Свети Јован Шангајски: пазите, стојте у вери!
У свом земаљском животу буди спреман у сваком тренутку да Господу поднесеш рачун. Пази на душу своју и дневно прегледај своју савест; испитуј чистоту својих мисли, твојих намера, каже Свети Јован Шангајски и поучава нас следећом причом.
Рањена икона
Оно што посебно карактерише манастир Ватопед је да се у њему налази и чудотворна икона Панагиа Есфагмени, коју је ножем посекао разјарени монах, а из ње одмах потекла крв. Богородица се након тога монаху јавила речима: „Опроштен ти је грех, али твоја рука остаће црна и беживотна до краја твог живота и неће се распасти ни после твог упокојења“. Након његове смрти и ексхумације, рука му је и даље била црна, а ткиво нераспаднуто. Од тада се рука чува у стакленој витрини испод иконе Богородице, која се налази у припрати капеле Светог Димитрија.
Пост или незгодни стари „ритуал“
Замислите кућу у коју сваки дан власници довлаче све што могу. Неопходне и непотребне ствари и свакакво смеће. Све је мање простора - све више смећа. Дакле, пост је чишћење у таквој кући. Збогом неразумљивим типовима са ТВ-а, интернета и свих места одакле их доводимо у кућу наше душе. Смеће, сујета, осуде и празне приче - у смеће. Чистимо и сређујемо да бисмо направили места за најдрагоценијег и најважнијег Госта у нашем дому – Господа Исуса Христа. Само Њему је овде место.
На кревету бола
Монах Софроније више од десет година болује од терминалне болести моторних неурона. Комуницира са компјутерским системом који му омогућава да пише очима. Иако прикован за кревет овај монах теши, охрабрује, крепи и подиже све - болесне и здраве, неверне и верне... Ево његових речи!
Продајући рогове за свијеће: еко-религија против Хришћанства
Међу безбројним религијама овога несрећног доба, сад смо добили и најновије вјере невјерних: еко-религију у разним њеним пројавама. Док патријарх Цариградски, кога је Ал Гор одликовао титулом ”зеленог” патријарха, тврди да је брига за планету продужетак свете Евхаристије, у додворавању паганима папа Фрања отишао је далеко даље, учествујући на миси на којој олтар каде жене, шамани полажу руке на болеснике да, тобоже, преузму болести и да их пренесу на пилиће које, на крају, жртвују маја божанствима. Миса се завршава ритуалним плесом као начином комуникације са ”боговима”, а папа ставља кип Пачамаме, ”Мајке Земље”, у олтар храма Светог апостола Петра...
Света Србија
Данас је Видовдан! Какву нам благовест, какво Јеванђеље јавља данашњи велики, свети и страшни Празник. Гле, испред свих, он нам шаље дивног светитеља Божјег Светог Цара Лазара. Он на тањиру носи главу своју. Куда Свети Кнеже? – У Небеско Царство. Дошао је дан када немањићка Србија полаже свој страшан испит, дан – када Свето Јеванђеље Светог Саве отвара тешке, страшне странице своје српске голготе.
Луди Јован, јуродивац савремене Атине
Носити Христов крст, изругивање, понижење, исмевање и трпети недаће, мало ко може. Али ево човека Божијег, нашег савременика „лудог Христа ради“. Тек пошто се упокојио, људи који су га познавали почели су да размењују приче о њему и закључили да међу њима није био лудак, већ велики светитељ који је такав могао постати само великом благодаћу Христовом.
Огњена Река
Да ли желиш да разумеш да ли човек има веру или неверу? Ако осећаш топлину да долази из њега – из његових очију, из његових речи, из његових поступака – буди сигуран да је вера у његовом срцу. Ако опет, осетиш хладноћу која излази из целог бића његовог, то значи да он нема веру, без обзира шта ти он говорио.
Покајање блуднице – прича свештеника
Ако нека изгубљена душа пронађе Христа, онда га она воли неизрецивом љубављу. Као што је записано у Јеванђељу: „Опраштају јој се греси многи, јер је велику љубав имала; а коме се мало опрашта има малу љубав.“
Да ли заиста волимо Бога?
Ни у чему се човек не вара толико као у љубави. Зато, хајде да видимо који су знаци љубави према Богу, како не бисмо имали само лажни сан о љубави, уместо саме љубави.
Побуњеник у крчми
О животу и подвизима јуродивог човека Божијег, светог Гаврила грузијског, до сада је много речено. Међутим, увек нас задиви неки нови догађај. Јавио се у крчми младом човеку, алкохоличару и коцкару од којег су сви дигли руке због његовог развратног живота. Старац је захтевао да му у највећу криглу наспу пиво и вотку, испио је, мало проплесао, пришао младићу, шапнуо му нешто на уво, затим отишао. Али то што је чуо шокирало је младића и комплетно му променило живот...
Љубав је однос
Подржимо свој народ где год да је, подржимо га у праведној борби и у Црној Гори и данас на Космету, јер то јесте Љубав и љубав према свету, све друго је лаж, обмана и лажемо себе ако мислимо да волимо цели свет и мислимо да шаљемо љубав другима, а не волимо прво свој народ и не подржавамо га, посебно ако је још и у праведној борби!
Трик или чудо: пет векни хлеба и две рибе
Трик је сложен и мистериозан, али престаје да задивљује чим сазнате његову тајну. Чудо је једноставно и отворено за све очи, али оно не престаје да буде задивљујућа тајна и остаје заувек у сећању људи. Ако је Исус Христос Син Божији, онда је и сам Бог. И ако је Бог, онда, у било ком тренутку може да створи било шта, као што је некад створио читав овај огромни свет са планинама, рекама, шумама и звезданим небом изнад њих.
Зли дани
Да ли су ове катастрофе и ратови случајност, или су знак нечега дубљег? Да ли се човечанство коначно сусреће се са последицама сопствених грехова? Ни све ове несреће, знане и незнане, данашњег залуђеног човека не могу да опамете да схвати сопствену немоћ. Погордили смо се и поверовали да човек може све, и да нам Бог није потребан. Ипак, бар ми православни, колико год да нас је мало, и свакога дана све мање, морамо да будемо свесни да је Господ близу (Флп. 4, 5) и да се крај приближава.
Зашто нам је тешко у цркви
Нема тог православног хришћанина који на почетку свог живота у Христу није био дариван изобилном благодаћу Божијом, која је уносила велику радост. Исто тако, скоро да нема хришћанина кoји, после првих месеци благодатног озарења и радости, није почео да мало по мало губи ту радост. Шта да учинимо да свагда будемо у радости…?
Грех не улази кроз уста
Колико пута смо чули од људи који ни у руке нису узели Јеванђеље, а камо ли да су га читали, речи Христове како „није гријех оно што улази у уста, него оно што из њих излази“. Те речи њима су врхунски аргумент против поста и веома је распрострањен у народу коме, иако крштеном, Јеванђеље ништа не значи.
Наш однос са Светима
Света Црква је увек држала учење о призивању Светитеља, будући потпуно уверена да се они залажу за нас пред Господом на Небесима. Сведочанства о овоме налазимо како у јеванђелским текстовима, тако и у апостолским посланицама, литургијским молитвама, али и сведочењима Учитеља Цркве.