У тишини несанице, човек се не сусреће само са умором, већ са сопственом дубином. То је сурова школа самоће у којој се најлакше налази пут ка Богу. Кроз немир ноћи откривају се заборављене ране, али и светлосни зраци савести који лече. Многи су управо у тим часовима без сна први пут завапили – и нашли Онога кога нису могли чути док су спавали.
Док свет јури за видљивим успесима и резултатима, живот Јоакима и Ане, које данас прослављамо, открива моћ невидљивог. У њиховој свакодневној борби и чежњи за дететом рађа се сила која преображава време, дом и будуће генерације. Радост и вера које су оставили нису само успомена - већ тајна која наставља да дели светлост и мир, и у данашњем свету препуном немира.
Не бојте се ни смрти, не бојте се ни ђавола. Гле, пред нама и над нама је, испред нас и око нас, и свуда у свима световима Она – Пресвета свемоћна Богомајка. Јача од свих смрти, јача од свих грехова, јача од свих ђавола, јер нам је родила Победитеља смрти и Спаситеља Господа Христа. Зато Њено име, Њена личност, Њено присуство на небу и на земљи испуњује неисказаном радошћу сва створења Божја. Јер кроз Њу и од Ње Господ све спасава пакла, све спасава греха, свима се отвара Рај, свима се отвара Царство Небеско.
Зашто Православна Црква слави Рођење Пресвете Богородице, догађај о коме Свето Писмо не говори ништа? Овај празник открива дубоку тајну: Богородица није само чисти плод људске историје већ и тријумф Божије замисли о човеку. Кроз њен живот, и у њеном рођењу, Црква види наш пут ка Христу и открива истинско призвање човечанства.
Један тренутак храбрости и милосрђа одлучује између живота и смрти, показујући како присуство Христове љубави може заштитити најслабије. Свако деловање према ближњем, па и ономе који чини зло, открива истинску природу Бога међу људима. Путеви Господњи су често невидљиви, али милост увек допире до оних којима је најпотребнија.
Свет више не расправља – он се судара. На једној страни стоји идеологија која брише корене, веру и идентитет; на другој, тишина која чува крст, породицу и светлост која није од овог века. То није борба за власт, већ за душу човека. У овом судару светова, Истина не виче – она стоји.
Од давнина се верује да арханђел Михаило штити и исцељује људе. Бројне приче сведоче о његовим чудесним интервенцијама у животима оних који су се у невољи обратили њему. Ова прича о породичној трагедији која се претвара у чудо, говори о томе како се на извору посвећеном архангелу Михаилу, вођи небеских војски и заштитнику Цркве Христове, чудом излечио глувонеми дечак.
Неко нас чува, и онда кад мислимо да смо сами. Не видимо га, не чујемо, али га понекад осетимо – у тренутку мира, у гласу савести, у избегнутој несрећи. Анђео чувар није бајка, већ тихи сведок нашег живота, који прати човека од крштења до смрти. И кад све утихне, он остаје...
У срцу створеног света куца тајна Љубави – невидљиви Божији поредак у који је све уткaно и ради кога све постоји. У њега је ушао отров смрти и самољубља, претворивши рајски врт у простор бола и пролазности, али није угасио светлост која га је родила. Та светлост се оваплотила у Христу, Који је сишао у нашу смрт да би нас узвео у Своју бесмртност, оставивши нам у Цркви лек бесмртности – Свето Причешће. На крају времена, Његовим коначним доласком, све створено биће обновљено и просијати у пуноћи живота, љубави и светлости.
Дух не спава – он непрестано живи, тка и прима, чак и кад тело мирује. Светлост Божија не може се примити подељеним срцем, већ само кроз љубав која преображава човека у целину. После смрти, душа наставља пут ка ономе чему је стремила на Земљи – ка светлости или сенци, ка сродним душама или духовној самоћи. Космос одговара на мисли, а човек својим избором налази свој дом у дому Оца – у стану који је сам припремио.
Живот нас често изненади болом и тешкоћама. Када се то догоди, многи се питају: „Зашто се ово дешава баш мени? Међутим, управо у тим тренуцима слабости и страдања, можемо открити невероватну снагу. Апостол Павле пише: „Моја сила се у слабости показује“. Зато само прихватање воље Господње ослобађа од страха и води ка истинској радости душе.
Љубав у браку није осећање које траје, већ одлука која се обнавља. Када блискост утихне, а тишина постане свакодневица, управо тада почиње подвиг верности. Брачна криза није знак краја, већ позив на дубљи духовни почетак. У свету где се све мери успехом, брак остаје простор где се учи жртва, трпљење и љубав која води ка Вечности.
Док се свет припрема за прославу Нове године 1. јануара, Црква своју годину почиње у тишини, 14. септембра. Овај датум није случајно изабран, већ симболизује почетак новог духовног циклуса, укорењеног у библијској традицији и историји хришћанства. Уместо буке и ватромета, овај празник нуди прилику за размишљање о времену као Божијем дару и позив на обнову срца, а не само календара.
Појас Пресвете Богородице представља вечни симбол заштите, милости и непрестане Божје љубави. Његова чудотворна моћ, кроз векове потврђена бројним исцељењима и чудесним догађајима, повезује прошлост и садашњост. Чак и у савременом животу, препуном стреса и неизвесности, он остаје духовни мост који омогућава унутрашњи мир и блискост с Пресветом Богородицом. Празник 13. септембра истиче снагу вере и значај молитве као пута ка духовној равнотежи.
Наша света Црква се 13. септембра сваке године молитвено сећа и прославља успомену на пострадале и пред Господом просветљене Свете Новомученике Јасеновачке. Овај празник у свима нама буди посебне осећаје, јер Јасеновац је друго Косово, српски Јерусалим који не смемо да заборавимо. Данас се духовна туга и радост међусобно се прожимају, јер се сећамо страдалих предака који су на окрутне начине изгубили своје овоземаљске животе, али се радујемо што су они наши молитвеници пред Господом молећи се за спасење нашега рода.
Данас прослављамо светог Александра Свирског, великог угодника Божијег. Његово присуство и после смрти, Бог је посведочио чудесно: лета Господњег 1998. у Петрограду пронађене су његове мошти, које су комунисти сакрили 1918. године. У рендгенолошком кабинету судско-медицинске експертизе, за време молебана после завршетка идентификације моштију, почело је мироточење које је било праћено јаким благоуханијем. Свети Александар Свирски иначе је једини Новозаветни светитељ коме се Господ јавио у сва Три Лица, као Старозаветном Авраму.
"Да ли се овај свет претворио у лудницу? Људи неће Бога, неће ни највећег Праведника у овоме свету. Чиме ћете Христа заменити? Чиме Светог Јована Крститеља? Собом!? О! мољци, о, комарци смртни! Људи кад полуде од гордости и самољубља, онда им не треба Бог, онда им не треба Правда Божија." Ове речи изговорио је Пророк кога је Бог дао у наше време, Свети авва Јустин, на велики празник који данас прославља наша Црква, Усековање главе Светог Јована Крститеља.
Свети Јован Крститељ је читавим својим животом био претеча Христова. На земљи је позивао на покајање и припремао људе за долазак Спаситеља, а након свог усековања отворио је пут новој мисији. Сишавши у Ад, он је и тамо постао гласник Царства Божијег – доносећи душама које су чекале Искупитеља вест о близини спасења. Тако је његова смрт постала почетак Јеванђеља за оне у тами.
Архиепископ новогрудочки и слонимски Гуриј (Апалко): Чини се да се точак Апокалипсе креће огромном брзином. Људска права, поштовање верских слобода, о чему Америка и Европа причају од јутра до мрака, само је празна фраза. Данас сатанизам хара светом, а само светиње и молитве монаха сметају и спутавају атеисте. Јер монаси су, по речима светог Пајсија, редовна војска Христова. Како то плаши трули духовно безбожни свет!
Да ли дигитална зависност краде наш мир? Прекомерно коришћење интернета и друштвених мрежа угрожава ментално здравље младих и одраслих, нарушава концентрацију и потискује унутрашњи мир. Нова истраживања показују да кратки дигитални детокс може обновити пажњу, креативност и осећај спокоја.