Истина, ми сада не можемо да постимо као древни подвижници јер су у наше време, људи слаби и телом и духом. Због наше телесне немоћи, наши подвизи не могу да буду тако строги као у древна времена, а због душевне слабости недостаје нам одлучности за ове подвиге. Ипак, ако је човек крепког здравља, не треба себе да оправдава како не може без мрсне хране.
За православне вернике данас почиње Госпојински пост. Од четири велика годишња поста, овај пост је најкраћи и траје 15 дана, од 1/14. августа до 28/15. августа, али је строжији од Божићног и Апостолског, те православни хришћани због великог поштовања према Пресветој Богородици овај пост посте као и Велики пост.
Христос нас позива речима: „Ако ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе и узме крст свој и за мном иде“, унапред упозоравајући куда води такав пут. И сваки краљ или генерал може позвати своје верне слуге или војнике да умру за њега, али то овде није случај: Исус је био први на крсту. Он не само да шаље ученике, већ и Сам одлази у смрт ради победе над смрћу. Зато, ко год жели да заиста за Њим крене, не може само да прође поред Голготе, него мора и да је - искуси.
Безбожници кажу да су попови измислили религију. Али зар би они могли да измисле било шта што личи на јеванђељску радосну вест? Зар је људском уму могла да падне на памет мисао о томе да ће Бог доћи у телу, да ће бити рођен од Дјеве и да ће у пеленама лежати у јаслама за стоку; да ће умрети мучном и срамном смрћу на Голготском Крсту? По људским представама Бог, Искупитељ света и Спаситељ, требало је да буде моћан, славан и највећи Цар. А Бога, Који је примио обличје слуге и спасио свет Својом Крвљу људски ум никад не би могао да измисли.
Када је са Свете Горе у Москву донета глава светог Пантелејмона, људи су достојанствено и молитвено стајали у реду дању и ноћу, свако усредсређен на своје мисли па тако и ја. Светињи сам успео да приђем тек ујутро. На излазу из цркве свима је подељено уље у малој бочици, освећено на моштима великомученика и исцелитеља Пантелејмона. Тог истог јутра кад стигох кући, наша је породица постала сведоком великог чуда.
Почетак и основа и извор твоје мислености, твоје речи и твоје делатности треба да буде смирење, сазнање своје ништавности и пуноће Божанства. Све молитве подразумевају велику беду и сиромаштво наше пале природе; оне подразумевају такође да је Господ непрестано текући Извор сваког савршенства, свакога добра, да је Он наша неисцрпна Ризница.
Где су Срби? Много је бивших Срба, а правих Срба, авај, како мало! Ти си човек, ти си Србин, ти си чуо за Господа Христа! Шта се збива са српским човеком данас? Све што је Божије, мање-више, опустело је у српској земљи. Опустели манастири и пред сваким манастиром, скоро, распет Свети Сава.
У српском народу постоји веома изражен култ и поштовање према светој Петки Параскеви. Ова светитељка, родом из околине некадашњег Цариграда (Истанбул) најчешће се јавља у сну и као „жена у црном“. Постоје многе исповести о јављању Свете Петке у сновима, ово су неке од њих.
Свет је пун декларативних верника. Црква – такође. “У добру је лако добар бити, на муци се познају јунаци” казује наша пословица. Тако је и са вером која кроз љубав дела и твори велика дела. И, особито када наиђе мука и бол, страдање и болест. Кo ту сачува веру у Христа, тај је на добром путу ка крајњој победи.
Сваке године, од данас до 15. августа, јединствен чудесан догађај одвија се у Успенској цркви у селу Маркопоуло у јужној Кефалонији, где се појављују змије које пузе по цркви а посебно око икона Богородице. Змије су мирне и и безопасне, а хиљаде верника сведоче и да су топлокрвне, што није познато нигде на свету.
Црква је неисцрпни извор чуда. Узима воду и она постаје освећена, узима хлеб и вино и они се претварају у Свето Причешће. Узима човека као глину и чини га богом. Међутим та чуда многи не виде. Јер, ако би их видели, не би омаловажавали ни мрзели Цркву Христову, него би је волели и поштовали. И не би говорили о њој са презиром као што то говоре.
Питање „шта значи помирити се са свима“ је увек актуелно. Откуда узети снагу и пре свега разумевање, да би се могло опростити онима који чине геноцид над народом, насиље над нашом децом, морално и физичко убијање младежи, издајство? Зар је могуће икакво помирење са непријатељима Божијим и непријатељима Отачаства?
Јеванђелски текстови на много мeста сведоче о људима за које бисмо данашњим речником рекли да су душевно болесни или, напросто, луди. Али, истовремено, ту су и свeдoчанства о исцељењу тих људи које је чинио Христос. У то време такви људи су назвали ђавоимани. Та казивања нас стављају пред питање: да ли и у наше време има ђавоиманих?
Свака рана, свака кап крви, свака црта измученог Лица гласно сведочи да је добровољна жртва принета из љубави, из милосрђа, и сваки наш грех је опран невином крвљу Божијом. Ако, дакле, желите да схватите и осетите срцем шта је милост, погледајте на страдања и муке Спаситеља свога. Веће љубави од ове, веће милости, не само да никада нећете видети, већ нећете ни осетити...
Међу празницима у част Светих славних и свехвалних старозаветних пророкâ посебно и значајно место заузима празник Светог славног пророка Илије, који је у нашем народу особито поштован. Свети славни пророк Илија васцелим својим животом послужио је тајни спасења. О томе сведочи и Јеванђеље из којег се види како је због великих и знаменитих чуда која је Свети пророк Илија чинио, народ сматрао Христа за Илију.
Људи често мешају појам вере и сујеверја или просто наивног поверења. Заправо, вера нема ништа заједничко са сујеверјем и има веома мало заједничког с наивношћу. Вера увек почиње од конкретног религиозног искуства. С човеком се дешава нешто што у њега усељава непоколебљиву увереност у то да невидљиви свет постоји и да је Бог жив и делатан.
„Мислим да Америка не заслужује ни један једини благослов од Бога; ниједан. Треба да се покајемо. И не само да треба да се окренемо од греха, већ такође треба да охрабримо америчку цркву да се и у њој очисте од своје порнографске зависности” - рекао је евангелиста Ник Вујичић за "Christian Post" током годишње Националне конвенције религијских емитера.
Многи православни верници хрлe у село удаљено око 40 километара северно од Атине, да виде цркву која је силом молитве спасена од бесних пожара.
Често кривимо Бога за све што се дешава у нашем животу што је болно, за све што је у њему горко, за све што у њему недостаје. И сваки од апостола претрпео је муке на свом путу на који их је Бог позвао. Ипак, да ли је могуће упоредити наше невоље са трагедијама које су се догађале апостолима? Или првим генерацијама хришћана? И онима који су у наше време постали светитељи? Али они ни тренутка нису оклевали да, упркос невољама, певају и објављују своју захвалност Богу.
Свака креативност која је Богочежњива, истиночежњива, Христочежњива, човекољубива, емпатољубива је итекако благословена, што и видимо у историји човечанства где је свака таква уметност и преживела, док су уметности које су биле богоборне, човекорушилачке, у оном онтолошком смислу, пропале или доживеле дебакл заједно са носиоцима тих уметности.