Једанаест ћебади
Није случајно што је чудотворна икона Богородице „Брзопомоћница“ добила управо такво име! Колико је само чудеса морало да се деси кроз молитве пред овом иконом, да би људи обратили пажњу на то да их Богородица испуњава одмах. Ово је прича о још једном брзом услишавању молитве изговорене пред иконом Мајке Божије „Брзопомоћнице“.
Да ли је Исусова молитва за мирјане?
„Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме грешног“. На први поглед ово је једноставна молитва. Међутим, духовни оци налажу својој духовној деци да буду врло опрезна у њеном упражњавању. О условима под којим је мирјанима могуће користити Исусову молитву пише протојереј Георгије Брејев, духовник московског свештенства, рецензент збирке од четири дела о аскетској литератури „Молитва Исусова - две хиљаде година искуства“.
Икона Пресвете Богородице „Доњецка“ штити становнике Донбаса
У време катастрофа, крвавих ратова повезаних са бројним жртвама и људским страдањима, на земљу увек долази чудо. У крвљу натопљеном Донбасу, где се брани слобода, чудо се пројавило у лику Богородице Доњецке, икони која тече миро и плаче сузама боје крви, доносећи утеху измученом становнишвту, исцељујући оне који јој се пред њом моле и испуњавајући њихове молитве.
Бесмртна браћа
Сви ће васкрснути - апсолутно сви. Чак и људи у чије се очи плашимо да погледамо и људи који су нам зло учинили. И наше комшије су бесмртне. Они су наши вечни сапутници и наша судбина: ми смо осуђени на њих, а они на нас. Ово може да буде застрашујуће. Нема где да се побегне! Стога једини начин да прихватимо Пасхалну вест је да научимо овде - код куће, у цркви, на послу - како да се слажемо са свим својим сапутницима на путу за Вечност, да бисмо их, кад будемо видели њихова лица и чули њихове гласове, волели, прихватили и опростили им.
Како сачувати васкршњу радост
Сви ми памтимо нашег дивног подвижника Преподобног Серафима Саровског, који је током читаве године поздрављао људе са: “Христос воскресе, радост моја!” Он није могао да живи без те радости и делио ју је са свима. И ми се такође можемо томе научити. Ако желимо да се та радост не прекида и да у њој прође цео наш живот, онда ће тако и бити. Од нас самих зависи колико дуго ће трајати васкршња радост.
Нећу вас оставити
Христос нам долази и даје да осећамо Његово присуство. Христос нам долази у молитви, у молитвеном трепету душе. Христос нам долази у непојмљивој, али тако живој радости коју осећамо целим нашим бићем. Христос нам долази у тајанственом, но опет тако несумњиво извесном присуству Његовом које осећамо у храму, за време богослужења. Христос нам долази у Светим Тајнама.
Огањ љубави Христове
Сваке година на Велику суботу, управо на онај дан између голготског Распећа на Велики петак и Васкрса Сина Божјег у недељу, у Јерусалиму на земљу са неба силази Благодатни огањ. Светлосна и пламена манифестација Бога живога која теши Цркву Христову сведочећи да је Христос са Њом у све дане до свршетка века.
Због мене…
Велики и страстни петак за православне хришћане је најтужнији и најтрагичнији дан у читавој години. У цјелокупној људској историји нема веће трагедије и срама од догађаја распећа Сина Божијег. То је дан наше жалости и духовне скорби, због велике неправде коју је човјечанство нанијело Спаситељу свијета.
Страшни суд над Богом
Не само за Господа Христа, већ и за све Хришћане - живот на земљи је незалазан Велики петак. Што више Христа у себи имаш, све те више гоне. Ако си Христов, сматрај себе за сметлиште света, по коме сви газе, као што су по Христу газили. Једино на тај начин наћи ћеш се на путу који се завршава тријумфалном победом над смрћу, ако се и онда када нас распињу, Христовом молитвом молиш за мучитеље своје: "Оче, опрости им јер не знају шта раде."
Смисао Христовог страдања
"У чему је трагедија Христовог страдања на крсту, ако је знао је да ће поново устати?" Често се питају људи. Иза оваквог питања стоји разумљиво људско резоновање: "Ако је Христос Бог, никада није ни престао бити Бог, чак ни када је патио на Голготи. Знао је да ће се ове патње ускоро завршити, да ће се поново уздићи на Небо с којег је сишао у наш свет, и све ће опет бити као некада.“ Да видимо шта није у реду са оваквим размишљањем.
Разоружавати љубављу
Бог воли свако Своје створење. Он воли и тебе, воли и мене. Не само кад живимо врлински, већ и кад не живимо баш најбоље, кад чинимо грешке и кад падамо. Бог те воли чак и кад постајеш блудни син. И тада немаш вредност у Његовим очима зато што си добар или лош, већ зато што си дело Његове љубави, што си дело Његових руку. Зато, воли и ти ближњега истом љубављу…
Православно хришћанство није ограничено на изградњу цркве
Постоји лажно мишљење, које је, нажалост, данас веома распрострањено, да је довољно имати Православље које је ограничено на изградњу цркве и формалне „православне“ активности, као што је молитва у одређено време или осењивање крсним знаком; у свему осталом, тако се каже, може се бити као било ко други, без проблема учествовати у животу и култури нашег времена, све док не чинимо грех. Онај ко је схватио колико је Православље дубоко и колико је велико залагање које се тражи од озбиљног православног хришћанина, а такође и какве тоталитарне захтеве савремени свет поставља пред нас, лако ће видети колико је ово мишљење погрешно.
Трагика апокалиптичког времена
Технолошка цивилизације отела је човеку природу. Она ју је протерала у паркове и некакве забране и показује је данашњим људима као музејски експонат. Човек осећа своју органску повезаност са земљом, биљкама, живим бићима, планинским потоцима, столетњим дрвећем и њему су истински туђе те монструозне громаде саграђене од стакла и бетона. Зато је цивилизација заиста унесрећила човека.
О напрсном крсту и крсном знамењу
Какво место у животу хришћанина заузима напрсни крст? Зашто га носимо око врата? Зашто правимо знак крста? Ова питања су важна у делу нашег спасења јер, за разлику од већине људи којима је крст само симбол хришћанства и ништа више, за праве вернике крст је много више од симбола. Крст је стварност искупљења и оруђе спасења људског рода од греха и смрти, које је остварио Господ Исус Христос својом смрћу на Крсту.
Дан одмора Христовог
Велики дан је Велика Субота. Дан Христовог одмора. Он који није имао одмора, Он се одмара у гробу у овај Свети дан. Одмара се ради нас и нашега спасења. Својим одмором, Он силази у ад, Он је присутан међу нама, Он нам припрема пут за Царство Небеско, и припрема се за Васкрсење, и кроз њега припрема опште Васкрсење мртвих.
10 ствари које треба рећи када деца кажу да више не верују у Бога
Сваки родитељ – хришћанин кад тад се суочио са ситуацијом када му је дете рекло да више не верује у Бога. Понекад су деца веома млада, други пут су већ у зрелим годинама. Али питање које се у том тренутку намеће увек је исто: „Шта да им кажем?“ Иако је ово, наравно, сложена тема, доносимо десет најважнијих ствари које можете рећи детету било ког узраста када каже да више не верује у Бога.
Чудо Божије на дан Св. Василија Острошког
Да су у лажи „кратке ноге“ показује ова прича о човеку који се молитвама светог Василија излечио од тешких болести, изашао из болнице, али одмах заборавио ко га је ишчупао из канџи смрти, па је свима говорио да је преживео зато што је био јак и имао велику вољу за животом. Неколико месеци након тога поново се обрео у болници. Тек тада се присетио да је Бог главна узданица и помоћник у најтежим ситуацијама, па је ћерка донела у болницу освећено уље којим се више пута дневно помазивао. И опет га је Бог помиловао новим изласком из болнице...
Са страхом божијим, вером и љубављу приступимо!
Сведоци смо да у свакој парохији постоје расправе, сукоб мишљења, који се односи Свету Тајну Причешћа, која је центар живота једног хришћанина и кроз коју црпемо сву духовну снагу и сједињујемо се са Богом. Расправљамо да ли смо достојни и да ли треба да прилазимо Светој Чаши чешће или ређе, питамо се шта је услов, да ли нам је на спасење или на осуду...
Зашто нисам волео?
Замислите се, колико смо далекo од речи Христових: „Љубите непријатеље своје“. Непријатеље? Како је могуће волети непријатеље, ако смо толико зли, да понекад немамо довољно љубави ни за своје ближње. Како могу да волим свог непријатеља?
Рат очима Светог Николаја Велимировића
Свети Николај Велимировић лично је доживео страхоте рата. Заједно са Патријархом српским Гаврилом, 1944. био је заточен у логору Дахау. Ужас који је доживео навео га је на дубока размишљања о природи, узроцима и логици рата. Главни резултати овог рада сабрани су у књизи под насловом Рат и Библија.