Христос жели да Га видимо као пријатеља и брата. Ово можемо да постигнемо ако се покајемо и уместо света греха, свим срцем заволимо Господа. Како говори авва Исак, "покајање је брод који води у Царство, страх Божији је крманош брода, а божанска лука којој пловимо јесте Љубав. А када стигнемо до Љубави, стигли смо до Бога и наше путовање се заврши. Стигосмо тамо где су Отац, Син и Свети Дух".
„Да буде воља Твоја и на земљи као на небу“ – речи су из молитве Господње коју сваки верујући православни хришћанин треба да чита сваки дан. Често су то за нас само речи које сваки дан механички изговарамо. Али постоје и тренуци када оне престају да буду само речи - већ постају смисао нашег живота.
Као што мала свећа или чак шибица могу да запале огромну ватру и да укажу пут стотинама људи, тако и мали пламен ваше духовне топлине и добар пример могу променити живот, поглед на свет и судбину људи, чак и ако сами то још не схватате у потпуности.
Несреће и невоље које сналазе свет мало утичу на људе да постану истински верујући. Када су на Београд падале бомбе, крстили су се и молили и Богу завете чинили и они који то никада раније нису радили. Али то су чинили само док је бомбардовање трајало...
Навикли смо да желимо Царство Небеско само за оне који су умрли. Али Царство Небеско уопште није нека специфична стварност загробног живота. Пронаћи Царство Небеско значи вратити везу са Богом, ући у простор Духа Светога. То је задатак сваког хришћанина и решава се већ овде на земљи. Ономе ко га нађе, више није важно да ли је богат или сиромашан, здрав или болестан, млад или стар и више му ништа од овога не може одузети радост.
Када у најтежим тренуцима изговарамо Исусову молитву - Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног, наш ум и душа заштићени су од узнемирења, страха и панике. Имуни систем, на тај начин, аутоматски постаје здрав и добро организован, а антитела муњевито реагују на сваког уљеза - вирус, бактерију, малигну ћелију... и као добро обучена и увежбана војска на време уништавају сваког непријатеља!
Има један веома кратак стих у Псалтиру у којем се каже: Уклони се од зла и добро чини. И заиста, то је прави поредак ствари јер, није довољно само уклонити се од зла, већ је потребно и добро чинити. Да би се добро чинило, услов је – уклањање од зла. Примера је много.
Смисао људског живота и његова вредност се одређују циљем који човек себи поставља. Ако ће земља изгорети и ако је све на њој пролазно, човеков живот се обезвређује, постаје таштина, „мучење духа“. Треба да се одвојимо од земље, да видимо Небо и да своје земаљске путеве управљамо ка Храму, где не постоји ни данас, ни сутра, ни јуче, већ постоји Вечни Бог, Који воли.
Све физичко у овом свету постоји као последица онога што се дешава у духовном свету. Постоје одређена правила по којима све постоји и креће се. Без обзира да ли су вам познати или не, верујете ли у њих или не, ови закони ипак постоје, делују и стално утичу на нас. Ако упознате неке од ових правила и примените их, бићете запањени њиховим ефектом.
Као што је време почело своје постојање Христом, тако ће га и завршити Њиме: последњи дан биће у исто време и дан другог доласка Христовог. Кроз све данe и све ноћи сви људи, а са њима и за њима и сва твар, хитају последњем дану, у који ће се свршити тајна овога света и историје људске...
Помилуј нас, Исусе, Сине Божији, јер само нас милост Твоја може спасти. Не остави нас саме себи, јер без Тебе не можемо учинити ништа, не одступи од нас, да не постанемо плен адских сила. Но брзо нам притеци у помоћ и спаси нас.
Стара мудра изрека каже: "пази шта желиш, јер ти се то може догодити". Кад год видим Христа на крсту, кад год осетим Његову љубав, кад год сам без речи због пројава Његових милости, одушевљено кажем: "Господе, желим да будем хришћанин и обећавам да хоћу, јер желим да будем са Тобом!" Али, да ли је то заиста тако?
Не тако давно пажњу филмофила неодољиво је привлачио филм ''Егзорциста''. Тема филам била је истеривање демона из човека а сами филм жанровски је сврстан у – хорор. И не без разлога. О изгону демона из људи читамо у Јеванђелским текстовима али у животу Цркве Христове ти ужасавајући призори су, безмало, свакодневица.
Човек је господар неизговорене, али и роб изговорене речи, гласи једна мудра изрека. Зато је од животне важности да имамо контролу над изговореном речју, без обзира што у свакодневном животу много тога што се дешава мами из нас реч више. А наше речи, оне су дијагноза наша душе.
Данас је постало неупоредиво лакше развести се него склопити брак. Особито је то лако учинити у нашој земљи јер правне основе за развод брака у нашем законодавству спадају међу најлибералније у свету. Довољно је рећи да је дошло до неслагања нарави супружника и Закон постаје – немоћан. Али, ко је онда моћан да сачува брачну заједницу мушкарца и жене и дометне јој снаге да одоли сваком искушењу?
Религија страха; религија лажне понизности; религија кривице: све су то искушења и замке – врло снажне и то не само у свету, већ и у Цркви. “Религиозни“ људи гаје неку сумњичавост према радости. Људи непрестано долазе и питају за савет. Исповедам их и причам, причам, причам; а нека ме слабост и лажни стид спречавају да им кажем: „Немам никакав савет за вас. Ја имам само слабу, климаву, али, за мене непрекидну радост. Желите ли то?“ Не, не желе!!!
Ми хришћани не треба да примењујемо људску логику, већ да верујемо у дејство духовног закона: Ако опростимо неком ко нам је нанео неправду, ко ни не помишља да тражи опроштај од нас, онда ће нам свемоћни Господ, видећи наше смирење, помоћи. „Бог се противи гордима, а смиренима даје благодат.“ (Јак. 4:6). Разговор са архимандритом Јовом (Гумеровим), познатим исповедником у Сретенском манастиру, који је говорио је о најважнијој врлини за сваког хришћанина: смирењу.
Сваки рибар, када оде у риболов, жели да ухвати још рибе, тако да има довољно и за храну за породицу и за продају. Али једног дана, пре двије хиљаде година, на обалама Галилејског језера догодила се чудна прича: искусни рибари нису били задовољни богатим уловом, већ су га се уплашили. Шта се уствари догогодило?
Нема живота ван давања, ван Љубави, ван свакодневне жртве за своје ближње, своју породицу, своју школу, свој град, своју земљу и Савину децу, ван борбе за очување светосавске културе. Чувајмо нашу културу, нашу писменост и ћирилицу јер је она једно миленијумско културно сведочанство о нама, нашег бивствовања и нашег идентитета.
Довољно је да само једном посетите манастир Егину да би се уверили о небројеним исцељењима и чудима Светог Нектарија Егинског, која су верницима променила живот. Међутим, мање је познато да чудесни Нектарије „комуницира“ са ходочасницима на особен и јединствен начин. Стотине верника свакодневно приклањају ухо свечевом гробу и чују ударце његовог штапа!