Васкрсење Христово је најчудеснији догађај у историји људског рода који истовремено превазилази границе времена и простора у коме живимо. Син Божији постао је човек, пострадао на крсту и васкрсао у трећи дан, да би нама отворио врата вечног живота. Смрт није могла да држи у својој власти самог Животодавца Христа и зато је Христовим васкрсењем побеђена сила смрти. Физичка смрт и даље постоји као биолошки феномен, али за нас који верујемо у Христа онај који и умре у Христу вечно ће у њему живети. Истински живот је, дакле, за нас много више од биологије и хемије. То је тајна над тајнама и темељ наше вере православне.
И ове године православни верници су удостојени силаска Благодатнога огња. Сваке године на Велику суботу у Јерусалиму се пали нестворени огањ, као чудо Божије, у Цркви Христовог Гроба, кога јерусалимски патријарх дели верницима окупљеним у крипти цркве.
Ето Господа Који узима грехе света на Себе, узима и грех мој и грех твој по великом човекољубљу Свом, даје силе и мени и теби кроз Свето Причешће, кроз Свете Тајне, да побеђујемо у себи све што је смртно и све што је греховно. Зато, не бојте се никаквог зла овога света, никаквог гоњења овога света, никакве смрти овога света, никаквог ђавола овога света! Јачи је Господ наш Спаситељ од свих, од свих смрти, од свих ђавола, од свих грехова!
Сваке године на Велики петак Црква оживљава у нама догађај Христовог страдања на крсту за људске грехове. Величанствена тишина Великог петка најављује већ извојевану победу у космичкој битки Богочовека против Сатане и смрти. Злим људима ништа није тако мрско и одвратно као добар човек. А уколико пред собом имају човека без икаквог греха, онда постају гори од звери.
Да бисмо оговорили на питање које стоји у наслову текста, потребно је најпре одговорити на питање: Ко је распео Христа? Судећи по јеванђелским текстовима који о томе говоре, на ово питање није лако одговорити. Из њих се стиче утисак да се ради о сложеној политичкој игри у коју су укључени, како тадашњи јерусалимски центри моћи, тако и народ окупљен у Јерусалиму поводом празника Пасхе.
Свака Света литургија је Тајна вечера. Зашто се назива тајном? Кад се време Христове проповеди на земљи ближило крају и кад је требало установити Свету литургију, јеврејски првосвештеници, који су се коначно укоренили у својој злоби, већ су тражили згодну прилику да ухвате Спаситеља. И да се то не би десило за време служења Свете литургије, за време успостављања ове велике Тајне, место на којем је она обављена било је тајно.
Упутите своје уздахе и сузе Христу, Који страда за нас и то ће бити најпријатнија жртва Господу. Докажите да и ви умете да на љубав одговорите љубављу, да сте истински хришћани и да из љубави према Христу можете да бдијете са Њим, да бдијете над својим срцем, макар у тим часовима, у којима је Он Сам за нас пио чашу гнева небеског.
Старе иконе, папирне литографије с ликом светитеља, хиљаде икона - мироточе данас у разним крајевима Русије. Божија благодат, рушећи све законе материјалног света, излива се с Небеса преко њих на нас. Ето како нам тајанствено и загонетно Господ даје знак свог невидљивог присуства у свету видљивом, реалном. Основно је да се схвати, да би нам ова светост помогла, да морамо да се усавршимо, да се очистимо од греха, да изменимо своју греховну природу.
Богородица Есфагмени је чудотворна икона из XIV века и налази се у нартексу параклиса Светог Димитрија, који представља део саборног храма Ватопед на Светој Гори. Бројна су ње чуда, али ово је чудо над чудима! У питању је тренутак када је њен образ ножем тешко повредио неки јерођакон, одакле је потекло много крви. Од тада ову свету икону зову Есфагмени (на грчком: „заклана/посечена“).
Ако си тужан, у Светом Писму наћи ћеш утехе; јеси ли жалостан - радост; јеси ли гневан - укроћење; јеси ли сладострасан - целомудрије; јеси ли немудар - мудрост; јеси ли рђав - доброту; јеси ли злочинац - милост и правду; јеси ли човекомрзац -љубав. У њему ћеш наћи лек за све своје пороке и мане, и храну за све своје врлине и подвиге.
Покајање нас припрема за Небо. Оно је стање духа и душе које вапије за Боголикошћу, вапије да се човек врати у оно стање каквим га је Бог створио, да буде целовит човек, као у Рају, да буде целовито у заједници са Богом, без примеса мрака и зла у себи.
Са црквеног становишта, човек треба да се остварује – шта год да ради – кроз било који свој поступак, дело, однос са другим људима. Главно је да ваше активности одговарају идејама хришћанског морала. Постоји молитва пре почетка сваког посла: „Благослови, Господе, и помози мени грешном да довршим дело које почињем на славу Твоју“. Ако ако кувар, лекар, вулканизер и сл. добро, поштено раде свој посао, а притом су хришћани, они то раде на славу Божију.
Прави однос са самим собом почиње када достигнемо дно. Када је човеку одузета лажна свемоћ. Када суперего почне да се раствара и распада. Када човек почне да осећа да су његови избори деструктивни. Тада почиње прави однос са нама самима. У Јеванђељу Христос каже - да бисте пронашли своју душу морате је изгубити. Какав је то губитак о коме Христос говори?
Божји мир се нуди сваком од нас. Црква је увек говорила са апсолутним поверењем и ауторитетом, јер има искуство у својим рукама. Бог је спасао човека, и велика је грешка мислити да постоји случај у коме Бог није у стању да нас спасе или да је могуће да злоба, лукавство и моћ моћних осрамоте Њега или да осујете Његово дело и провиђење. Победа припада Богу: „Ово је победа која је победила свет, наша вера“. Христос је победио свет, страх и стрепњу и предат нам је као наш једини и прави мир.
Друштвеним мрежама кружи снимак на којем се девојка на коленима моли пред побеснелом гомилом посматрача који су дошли да гледају исељење монаха из Кијево-печерске лавре.
Након молитве за руске војнике и за Свету Русију, икона Пресвете Богородице почела је да тече миро у храму Светог Сергија Радоњешког у Залужју код Пскова.
Ако немамо литургијски однос према Цркви и не читамо Свето Јеванђеље, знајте да је демон у нама, то знајте и тако провјеравајте себе. Нека Јеванђеље буде мало чешће испред ваших очију, као што узимамо топломјер да бисмо измјерили своју тјелесну температуру; питајте се кад сте задњи пут читали Јеванђеље, колико га често читате и са каквом пажњом. То ће показати температуру вашег духовног живота, то је ваш однос према Христу и запамтите да се демон боји ријечи Божје и труди се да је што је брже истисне из ваше свијести.
Смирење, послушање и пост рађају страх Божији, а страх Божији представља почетак истинске мудрости. Све што радиш, ради са смирењем како не би пострадао од својих добрих дела. Не мисли да већу награду добија онај ко се више труди. Онај ко поседује добру вољу, а уз то и смирење, чак онда када нема могућности да се много труди и када није искусан у нечему, спасиће се.
Грех није апстракција па тако ни „казна“ за њега неће бити ни мало апстрактна. Зато не сматрајмо безначајним своја сагрешења јер ће нас сигурно одвести у још тежи грех. Благо ономе ко зна да се каје и задобије смирење, опростиће му се грех његов.
Ако нисмо пажљиви према свом духовном животу, ако се свакодневно не хранимо - молитвом, духовним читањем, свесним напором да живимо животом љубави, милосрђа и саосећања кроз редовно испуњавање себе Божијим присуством и Благодаћу Божијом кроз Свете Тајне Причешћа и Исповести - ако, дакле, тако не хранимо свој духовни живот, он ће полако венути. Господ кроз светог Јована Богослова упозорава Цркву у Ефесу да је оставила „своју прву љубав“, а затим и ону у Лаодикији да ће је „избљувати из уста својих“ будући да је постала „млака“... Будимо зато и ми на опрезу, будни и пажљиви!