Колико људи на свету су у бесаним ноћима први пут осетили и постали свесни своје духовне и душевне самоће, и из те безутешне самоће су завапили Богу на небесима и нашли Га! Јер је Он најближе од свих онима који страдају од несанице. Тамо где се живот чини потпуно безутешним, одмах се појављује утеха...
Постоји огромно мноштво чињеница, стања, ствари, појава… које су у међусобно искључивом односу. То важи и за однос између науке и религије. Но, не треба разумети да се ова искључивост односи на човека, јер, научник може бити искрено религиозан човек. Ово се односи искључиво на циљ и природу науке и религије.
Абортуси се раде на више начина. Сваки је невероватно суров: то су дилатација и евакуација (кидање делова тела бебе спeцијалним кљештима у материци), вакуум аспирација (усисавања бебе кроз пластичну или металну цев), слани раствор који се убризгава у материцу мајке и трује бебу, пекући је изнутра и споља и сагоревајући спољашњи слој њене коже. Беба пати у овим условима више од сат времена док не умре, а мајка мора да роди своје мртво дете након отприлике једног дана. Ипак, постоје и случајеви када су бебе све ово преживеле. Ово је прича о њима...
Ниједна животиња, ниједан гмизавац, ни змија, ни шкорпион, не уништавају свесно своју децу, а човек из доба цивилизације, просвећености и хуманизма их превазилази по суровости. Разумна бића која живе на земљи постала су суровија од змија и шкорпиона. Док убиство деце не буде проглашено за највећи злочин и стављено ван закона, сви позиви на мир и праведност ће бити само маска на канибаловом лицу.
Није нимало случајно то што Библија почиње причом о стварању света, о изградњи Васељене. Господ је због нечега одлучио да нам открије ову тајну, да нам каже нешто о томе шта се дешавало у свету кад у њему није било човека. Хајде да покушамо да видимо шта је то.
Живимо у времену у којем егзистенцијалне напетости стварају све већи раскорак душевних сила у човековој личности. Људи су збуњени и распети између онога што им се нуди и онога што би желели. Све је више људи са психичким проблемима. Где их решавати?
Као што је дисање потреба, тако је и молба за нечим потреба. Недопустиво је да молитвом нешто не затражиш. Јер као што треба да дишемо да би живели, тако нам је потребна и Божија помоћ коју, само ако то желимо, можемо лако да добијемо.
Народна душа није нешто одвојено од нас појединаца; она је органско јединство свих душа свију појединаца. Ма шта ти радио, ма шта мислио, ма шта осећао, - твој рад, твоја мисао, твоје осећање, прониче сву народну душу, улази у њу са свима својим пороцима и врлинама, гадостима и радостима. За здравље наше народне душе одговоран је сваки од нас, и највећи и најмањи, и најученији и најнеписменији, и највиђенији и најпониженији.
Спаситељ се рађа у слами и тиме хоће да покаже силнима и богатима овога света, који се величају над ближњим силом и богатством, да он неће правити разлике у рођењу људи, да ће пред Њим бити сви једнаки: они из палата и они из пећина.
Чудо Христовог оваплоћења, превазилазећи законе природе, изненадило је целу земљу, обновило цео свет, поделило историју и, летећи кроз двадесет векова, и данас нам остаје познато. Месија је рођен данас! И ова порука, коју су Анђели донели са Неба и први примили пастири, разлегла се као муња на све крајеве света.
Рођење Христовo означило је крај једне мрачне историјске етапе оличене у магијско-гатарско-врачарском ропству палог човека и човечанства. Обрадујмо се, зато, Богомладенцу Христу и прославимо Га као што прослављамо сопствено рођење. Примимо Га у своје срце да растући са Њим узрастемо у пуноћу раста Богочовека Христа.
Ако тугујеш због неправде у свету, знај, да су све неправде Богу познате и да Он, Творац света, броји сузе, које гоњени и потиштени на земљи проливају због неправде и неправедника. Нема греха, који ће остати у тајности, нити неправде, која ће остати некажњена.
У нашем друштву, поготово током великих празника, влада права помама за алкохолом. Пију сви: стари, млади, мушкарци и девојке… Завладала је напросто мода пијанчења при чему је похвала таквог понашања постала подразумевајућа. Пошто је и у нашем народу алкохолисање прихваћено као неко нарочито добро и по здравље корисно, ево шта на ово каже наше освештано предање.
Ево нам се сасвим приближио значајан дан - Рођење нашег Спаситеља и Господа Христа. У сред овосветских припрема за тамо неке празнике и „најлуђу ноћ“, ми хришћани смо већ у озбиљним припремама за Божић како бисмо у достојном расположењу дочекали Рођендан Богомладенца Исуса, Сина Божијег. Ако не схватамо ко је Исус Христос и шта је тако значајно учинио за нас да бисмо Га поштовали, ево објашњења.
''Страшно је пасти у руке Бога живога'' - говоре свети Оци. Један од најлакших начина који доводе до најтрагичнијих судбина јесте - употреба речи. Колико је само гробова ископала реч?! Зато, ваља добро размислити и измерити реч коју упућујемо јер она се гнезди у срцу човечијем. Што на срцу то на устима, што на устима - то на делу!
Шта да исповедим на исповести? Заиста реално питање, дубоко и истинско питање живљења по вери. Исповест изискује сагледавање сопствених поступака које често заборавимо или их готово не сматрамо као преступе. Првенствено је потрбно знати шта уствари значи исповест.
Ма колико безбожничка пропаганда покушавала да "раскринка" Хришћанство и хришћанске празнике сведе на мит, обману или измишљотину, они су итекако живи и веома их је тешко искоренити из човековог живота. Хришћани и даље славе Божић и ките јелку стављајући на њен врх звездицу у знак сећања на ону звезду што је сијала над витлејемском пећином...
Оговарање свештеника, критика њиховог понашања, мерење њихове имовине, правдање својих њиховим гресима и још много тога, постало је саставни део живота огромне већине нас православних хришћана. Истина, и свештеници греше, али, како би требало да се ми односимо према њиховим гресима?
Увек када говоримо о расположењима и стањима на уму имамо њихово психолошко, душевно и духовно поимање. Међутим, ретко и размишљамо о томе какве последице наша расположења остављају на наш телесни састав.