Чудо које је поделило историју
Чудо Христовог оваплоћења, превазилазећи законе природе, изненадило је целу земљу, обновило цео свет, поделило историју и, летећи кроз двадесет векова, и данас нам остаје познато. Месија је рођен данас! И ова порука, коју су Анђели донели са Неба и први примили пастири, разлегла се као муња на све крајеве света.
О светом праведном Јосифу Заручнику
У тишини божићне ноћи, док се слави рођење Спаситеља, учесници су нам добро познати: Марија, Исус, анђели, пастири... Али, једна личност често остаје у сенци, иако је била од кључне важности. Ко је био тај праведни човек који је прихватио улогу заштитника Свете Породице, и шта нам његов живот говори о истинској величини?
Сети се Христове љубави!
Ако тугујеш због неправде у свету, знај, да су све неправде Богу познате и да Он, Творац света, броји сузе, које гоњени и потиштени на земљи проливају због неправде и неправедника. Нема греха, који ће остати у тајности, нити неправде, која ће остати некажњена.
О тројици мудраца са истока
Сви су чекали Христа - чак и незнабошци. Чували су традицију, веровали у њу, путовали далеки пут да би Израиљцима честитали рођење Цара - али се показало да нико у Јерусалиму није чуо за то... Штавише, сазнавши за рођење Месије, безбожни цар Ирод је кренуо да Га убије! Пагани су прихватили Христа, али Јевреји, „своји“, нису Га прихватили.
Да ли атеисти несвесно потврђују истину хришћанствa?
Да ли сте се икада запитали зашто се одређени покрети и идеологије, попут атеизма и сатанизма, фокусирају само на хришћанство, а не на друге религије? Зашто се буне против Христа, док истовремено ретко када критикују ислам, будизам или хиндуизам? Зато се поставља питање: да ли кроз свој бунт против хришћанства, ови покрети заправо несвесно сведоче о његовој јединственој улози и истини?
Миљеник под кишом - прича о радости
Ова прича извире из једне песме, из дубоке потребе да се изрази љубав према Христу. Та песма, коју је написао наш читалац, Зоран Латиновић, била му је попут сталног пратиоца, молитва у стиховима, која је у једном необичном тренутку добила посебно значење.
Лик и подобије Божије у нама
Од памтивека, човек трага за одговорима на питања о свом пореклу и сврси. Посматрајући свет око себе, дивећи се његовој складности и сложености, долазимо до закључка о постојању Творца. Али, шта је то што нас, људе, издваја од осталог створеног света? Шта значи бити створен по лику и подобију Божијем?
Какво поштовање указујемо светим моштима?
Као што поштујемо иконе, тако, према одлуци Седмог Васељенског сабора, поштујемо и мошти светих. Многа чуда и исцељења која су се догодила пред моштима светитеља, сведоче о њиховој светости и сили вере. Зато, када прилазимо моштима, најважнија је наша вера - вера у Бога који делује кроз Своје свете угоднике.
Пророчки сан Свeтог Јована Кронштатског
Један од дарова Духа Светога онима који су својим животом Њега и задобили, јесте и прозорљивост. Благодатни дар који чини да човек може догледати будуће догађаје. Неретко, будућност им бива откривена и посредством других светих Божијих људи. Такав случај збио се и са Светим Јованом Кронштатским коме се јавио Свети Серафим Саровски описујући му догађаје који ће наступити на крају историје света и човека, што је свети и посведочио оставивши о томе запис.
Бог увек помаже
Старац Јосиф Исихаста: "Бог вас чује чим Му се обратите. Али, Он не размишља као ви. У великим искушењима Господ вас љуби, Богородица вас љуби, сви Свети вас хвале, а Анђели вам се диве. Дакле, ако желите да окусите љубав Христову, издржите све што дође, сваки тест који Господ стави на вас. Али, када све прође, испунићете се радошћу. То је, уистину, пут и ја, који вам ово пишем, сведочим истину из сопственог искуства."
Како живети у свету, а не бити од света: Православни одговор на изазов новца
Да ли је могуће помирити духовно и материјално? Да ли је тежња ка благостању у супротности са хришћанским вредностима? У православном контексту, ова питања добијају посебну тежину. Да ли је сиромаштво увек врлина, а богатство нужно грех? Како Православна вера обликује наш однос према новцу и материјалном?
Љуби Ме такав какав јеси
Као што киша не бира да ли ће пасти на плодно тло или на камен, тако и љубав не поставља услове. Она тече слободно, прихватајући све наше пукотине и ожиљке. То је Љубав која не тражи савршенство, већ искрено срце. То је Љубав која каже: "Љуби ме такав какав јеси."
Нова година
Свака Нова година изазива еуфорична осећања код највећег броја људи. Еуфорију као одраз нове наде да ће бити боље. Али, остаје загонетка зашто овај празник већина празнује са таквим весељем када знамо да смо се сви са одласком старе године још ближи највећој жалости - смрти.
Живот ради других
У човековом животу онолико је радости колико он показује љубави и бриге према другима. Зато се најдубља веза и блискост људи стиче се када опраштамо једно другом, јер је то блискост у Христу, Који опрашта свима нама.
Како помирити земаљско и небеско?
На Светој Литургији чујемо ријечи: У миру Господу се помолимо - а нама бијес на ноздрве излази! За вишњи мир..., а ми се залијепили за земљу, за све трулежно, све пролазно, живимо на нивоу фудбалског стадиона. А, треба да се молимо за вишњи мир! За мир свега свијета - а ми осуђујемо сав свијет! Не можеш, просто, не можеш да примиш ту молитву! Нити она тебе може да прими као молитвеника. Зато је за Литургију потребно припремити се...
Звук векова: Симболика звона у Православљу
Од дрвених клепала до бронзаних звона, звук који вековима одјекује црквама има многоструко значење. Звоњава звона није само позив на богослужење, већ и моћан симбол вере, наде и радости.
Воз ка вечности: Тихи путник кроз време
Замислите живот као путовање возом чија је дестинација Царство Божије. Тада ће нам и болести и муке, туге и сва искушења бити само дрвеће које пролеће поред прозора воза. А у срцу ће живети радост због тога што је Бог пружио Своју десницу, загрлио човека као Своје дете и води га за Собом у Царство Небеско.
Издаја и искушење: Како остати веран у неверном свету
Издаја боли. И спознаја да су те изневерили они којима си највише веровао може бити поражавајућа. Управо тада, речи псалмопојца „Сваки је човек лаж“ добијају нову димензију, продирући дубоко у нашу свест. Како помирити ту горчину са надом и како живети са тим сазнањем, а да притом не изгубимо веру у добро?"
Ако Бога нема, зашто Га толико мрзе?
Богохуљење, подстакнуто мржњом према сопственој нацији и традицији, представља дубоку социолошку и културну загонетку: како може постојати хула на оно што се сматра непостојећим? Историја је показала да мржња према вери и нацији доводе до катастрофалних последица као што су крвопролиће и успостављање диктатура. Због тога је важно разумети корене богохуљења и супротставити му се, јер уништава не само веру, већ и културне и цивилизацијске вредности које су темељ сваког друштва.
Свети Спиридон: Чудотворац који је заштитио Православље
Када је гувернер Крфа, Андреа Писани, покушао да наметне католичке обичаје и изгради мермерни олтар у православном храму, наводно у част Светом Спиридону, који је Крф ослободио од турака, православни верници су стали чврсто у одбрану своје вере. Након тога је Свети Спиридон у сновима упозорио гувернера да то не чини, а када се гувернер оглушио о његове речи, верници су сведочили сили и правди овог великог светитеља, кога данас прослављамо.