Како ћете се понашати ако видите да неко на улици напада незаштићеног човека? Да ли ћете пожурити да прођете како не бисте и сами добили батине? Или ћете учествовати у невољи ближњег? Будимо искрени: у нашем друштву су раширени кукавичлук, неспособност да заштитимо ближњег и да се одазовемо на туђи бол. Најстрашније је кад своју равнодушност и слабост карактера прогласимо за врлину смирења.
Православље је вера простих људи. Само они који су једноставни и искрени лако схватају и примају благодатну силу православља и Свети Дух, док они који мудрују, ситничаре, формалишу, сумњају, сами осмишљавају своје верзије вере, од њих Дух Свети одступа и не рашчишћава им разум. Стога су многи једноставни и неуки верници који су били ревносни и побожни постајали мудри, јер их је Бог умудрио, отворио им духовне очи и научио их многим тајнама.
Док је спремала себи сватовско рухо, девојка преко ноћи постаде саката. У наставку прочитајте причу о чуду исцелења, љубави и милости Божије.
Свима нама се приближава крај живота. Свети апостол Павле нас упозорава да је човеку дат један живот а после његовог скончања – суд. Но, ова реч не оставља исти утисак на све људе. Многи не мисле да ће до њега доћи таман као што и не мисле о Богу. Али, Суд неминовно долази и на њему ће бити изнета сва наша дела, речи и размишљања.
Родитељску власт и силу треба користити као драгоценост, не расипајући их на сваком кораку, већ их примењујући ретко и разумно. Апеловати на одговорност и одраслост детета веома је корисна ствар. Ако детету кажете: „Ти си већ одрастао, ускоро ћеш кренути у школу, скупи, молим те, играчке“ – то ће без сумње бити ефикасније од вике: „Одмах да си то склонио!“ Зато су на селу деца постајала одрасла већ са дванаест година, јер су се према њима односили као према одраслима и имали су поверења у њих као у одрасле људе.
Само на једном месту на територији опустошене чернобилске регије закони природе су изгубили на снази - у цркви Светог Илије. За разлику од околине, унутар зидова цркве уређаји за мерење радиоактивности показују апсолутно дозвољени ниво зрачења, који није порастао ни у првим годинама након катастрофе. Истовремено, сви покушаји стручњака да пронађу било какво научно објашњење за овај феномен, повезујући га са природним аномалијама, били су неуспешни.
Царски закон, или закон љубави, састоји се из једне речи, а она гласи – љубав. Бог је љубав. Господ Исус Христос саопштио је овај закон. Он је веома кратак, па ипак, у њему је садржан сав закон и пророци. Света свесавршена Љубав је изговорила: „Љуби Господа Бога свога свим срцем својим и свом душом својом, и свом мисли својом, и свом снагом својом“ и „Љуби ближњега свога као себе самога“.
Према најновијем извештају организације "Оpen Doors" (World Watch List 2021) више од 340 милиона хришћана протерано је због своје вере 2020. године. То је 80 милиона људи више него годину дана раније, а ситуација се драматично погоршала усред пандемије. Сваког дана у просеку 13 хришћана широм света буде убијено због своје вере, нападнуто је 12 цркава или хришћанских зграда, 12 хришћана је неправедно ухапшено или затворено, а још 5 је отето.
Свети Јован, Пророк, Претеча и Крститељ Господњи јавља се на свет као први човек који је у човеку Исусу препознао Бога, невидљивог Бога у видљивом човеку. Зато га Црква Христова и слави као највећег од жене рођених.
Незахвалан човек тешко греши, али његов грех је један, а то је неблагодарност. Онај, пак, који чини добро а тражи награду и не задобија је, упада у многе грехе. Упада у гнев, осуђивање и мржњу, из свог срца искорењује љубав према ближњем и благонаклоно расположење. Мислећи да има пуно право да захтева награду од онога коме је учинио добро, не само да се не раскајава, већ ни не зна свој грех. Стога нема никакве наде на његово покајање и исправљање таквих његових грехова.
Када крштенога обуче у светлу одежду, помаже га божанственим миром и причести Христовим Телом и крвљу, епископ га отпушта и проглашава за чедо Светлости које је тиме постало једно тело са Христом и причасник божанственог Духа. Ми се препорађамо и постајемо синови Божији, небески уместо земаљски, и вечни уместо привремених.
Сведочанство Василики Плексиде за Фондацију Пријатељ Божији, о томе како ју је Пресвета Богородица спасила током пада хеликоптера грчке војске. Зачудо, седиште Василики није откинуто из олупине, него је овај део хеликоптера уредно исечен - упркос 1200 заковика који су га учвршћивали. Текст свог сведочанства Василики нам је послала мејлом.
Наш опит Божанске славе треба да се изражава у нашем животу посредством испуњења воље Божије, то јест у заповестима, а не преко нетрпељивости према онима који другачије мисле и другачије верују. Грубост често прикрива у себи слабост аргумената, а гордост и охолост – низак интелектуални ниво.
Многи натприродни догађаји повезани су са покушајима рушења православних храмова ради изградње других "важнијих" објеката. Цркве, и поред пуно покушаја, није било могуће срушити, а „моћници“ који су се одлучивали на овакве кораке, били су принуђени да потчине своју вољу некој другој, вишој и неодољивој моћи. Храмови који су имали посебан значај, али и они који нису имали неку посебну историјску вредност, чудесним догађајима сачувани су од рушитеља, како би подстакли веру у људима, али и показали несаломиву снагу Цркве Христове.
Немојмо тренутно стање у коме смо доживљавати ни као привилегију ни као казну него као стање реално ћу га сагледавати да видим где сам и шта сам. По оној народној у добру се не повиси у злу се не понизи. Кренимо ка већим даровима али подвигом а не пасивним пристајањем на некакве улоге без стваралаштва. И немојмо радити ништа ради стицања себи празне славе, него радимо са љубављу и према Богу и према човеку.
Продаја деце није нова ствар. У прошлости се вршила у робовласничким државама: у фараонском Египту, у Вавилону, у античкој Грчкој, у Сједињеним Америчким Државама. Ипак, у Римском царству је продаја деце која су рођена слободна била забрањена, без обзира на то што је ропство тамо било озакоњено. Продаја живе робе данас на Западу постаје свакодневица: сајмови “Men having babies” су у најскоријој будућности планирани у Њујорку, Сан Франциску и Чикагу.
Четири месеца континуираних суза: велико чудо Богородице Утешитељке у Бајрону која већ четири месеца не престаје да мироточи.
Пресвета Дјева је с правом могла рећи ангелу Божијем: ево слушкиње Господње! Највеће савршенство и највећа част, коју може жена достићи на земљи, јесте да буде слушкиња Господња. Величала је Пресвета Богородица псалмима душе своје Бога кроз цели живот свој, зато и њу Бог возвелича изнад херувима и серафима. И нас, малене и грешне, возвеличаће исти Господ у царству Своме, ако се и ми потрудимо, да ово кратко време живота нашег испунимо величањем Бога делима, речима, мислима и молитвама.
Божић је радостан дан - Божјег милосрђа - праштања. Божић је светли дан; Бог нам даде Најсветлијег; даде нам Себе у Сину. Зар није Отац у Сину и Син у Оцу? Име је тога небесног дара, име је тога поклона што нам га јутрос у Витлејему Јудејском од Девојке свете Марије Рођени са Собом донесе: Мир Божји.
Ево вам, богољупци, посао за следећу недељу: научите напамет 8, 81. и 109. псалам. Томе додајте Шестопсалмије – то су изабрани псалми у којима оваплоћени Син разговара с Оцем. И то сви без икаквог изузетка треба да знамо напамет. Управо то је наше оружје. И не само то, већ и лек, и небески хлеб, и светилник који гори на тамном месту. Зато, док има времена – наоружавајте се.