Не будимо крдо него породица, заједница, народ Божији, Црква, која даје Христов народ, боголике људе који све мењају и преображавају.
Чиме могу бити изазване туга и депресија? Теретом грешног живота често неисповеђених и неокајаних греха. Тешко је ходити с таквим теретом. Јер савест, тај глас Божији, говори из сваког човека.
Живимо у претешким временима, временима туге и очајања, бесмисла и несрећа. Граница између добра и зла у срцу многих људи је ишчезла, па се све више ближњих окреће злу као лакшем начину да се постигне циљ у животу: почев од материјалног богаћења до политичке власти.
Либерални хришћани се старају да из свог погледа на свет искључе представе о паклу и демонима, да ту област обиђу ћутањем, или да представе сатану просто као метафору, оличењем људских грехова, како би и даље спокојно грешили, не осећајући страх пред вечним последицама греха и пред оним који стоји иза тамне сенке греха, као режисер иза сцене.
О чуду хавајске иконе Мајке Божје која годинама мироточи, током прошле недеље сведочили су и парохијани Епархије филаделфијске и источне Пенсилваније Православне цркве у Америци. Хавајска икона, коју широм света поштују милиони православних хришћана, почела је да мироточи 2007. године, што је настављено и до данас. Како је све то почело говори чтец Нектарије, њен чувар, који непрестано путује по свету са овом иконом, како би свако ко то жели, осетио и на себи благодат Божију.
"Познајем високо моралне људе који су напрасити, ћудљиви, свадљиви и стално малтретирају своје колеге и вољене својим хировима, иако се често причешћују. Познајем и оне који нису тако високо морални, али који саосећају, дају милостињу и ни о коме не говоре лоше. Духовни живот много је виши и шири од сваког морала; не уклапа се у схеме и формуле. Не одређује се дубином пада, већ дубином покајања, не дужином сукње, већ милошћу према људима." - Архимандрит Павел Пападопулос говори где нас понос води својом „чистотом“.
Светитељи нису пацифисти у оном јефтином смислу које намеће говор „политичке коректности“. Они нису „ваздушни анђели“ који деле слаткише. Светитељи су другачији, као што се Бог разликује од свега што људски ум може разумети. Они могу притећи незаштићеном у помоћ; могу да смире грубу и горду силу оних који се наслађују насиљем и свесном подлошћу. Све се то дешавало стотине пута, ако и не и хиљаде пута, у историји. Зато, нема никакве основе мислити да је свето учешће небесних помоћника постало немогуће у наше данашње дане.
Заволети Бога и заволети децу - на тим двема заповестима почивају закон и пророци, породица и Црква, земља и држава, царство земаљско и Царство Божије. Велики педагог Ушински је рекао: Љубав је једино средство да се душа детета потчини. Ко слуша другога из љубави, тај се потчињава већ по закону сопствене душе и од туђег посла прави свој.
Доказ да ћемо и ми васкрснути на дан Страшнога Суда јесте и данашњи велики Празник, када је тело Пресвете Богомајке узнесено изнад свих Небеса. Јер, Она је прва испунила Еванђеље Господа Христа. Пресвета Богомајка родивши нам Спаситеља, све је Његове заповести испунила на земљи и тако показала пример свима људима да и ми то исто чинимо. Не само то, Она свакоме даје силу и моћ, ко Јој се обраћа и извршује заповести Господа Христа.
На самој међи која дели Србију и Црну Гору, на земљи која се сматра и свачијом и ничијом, чуда доживљавају сви без разлике – православци, католици, муслимани, атеисти... Ово смо заиста и сами доживели на Дан Светог арханђела Гаврила у манастиру Куманица у Полимљу.
Гордост је атентат на све врлине. Она је смрт свакога добра. И пуноћа свакога зла. Гордост је, на првом месту, гроб љубави. Онде где има гордости нема љубави. Љубав значи потпуно и свеопште спајање. Гордост значи потпуно и свеопште раздвајање. А нама је љубав заповеђена. И то не нека споредна, узгредна, мала или половична љубав, него цела, свецела и свеобухватна љубав, љубав без компромиса и без граница.
У Кини постоје фабрике које производе православне крстове и иконе. Не оригиналне, већ лажне, за тржишта православних земаља. Приликом штампања, лица Спаситеља, Богородице, светаца, које лепе на дрвене подлоге, леже је тачно под ногама радника. Схватите шта раде! Не можете упоредити икону Бога са телефоном, рачунаром или било чим другим што се сада јефтино производи у Кини. Наравно, ако је неко купио ову икону и молио се испред ње, нема разлога за бригу. Господ не дозвољава скрнављење своје светиње. Али бити укључен у стварање или дистрибуцију таквих наводно црквених производа духовни је злочин.
Господ је рекао: “За сваку празну реч коју рекну људи ће дати одговор” (Мт 12, 36), то јест за сваку сувишну и празну реч, а колико тек је злих и лажљивих речи! Зато ће као тужилац човеков на Страшном суду постати његове сопствене речи. Зато мудар човек размишља о речима, а причалица их сипа као песак из вреће...
„Енглески за две недеље,“ „Чишћење целог организма за десет дана,“ „Тајне свих древних цивилизација у два тома.“ Ово су рекламе које показују духовно стање савременог човека. Сви хоће све и сад. Али, општа јагма за успехом и коришћу ''на брзину'' доноси прегорке плодове. Ако брзина у свакодневном животу доноси понекад и трагичне последице, замислимо какве су тек оне у духовном животу?!
Постоје многе појаве у нашем видљивом свету које привлаче огромну пажњу како обичних људи тако и науке. Међутим, наука пред њима остаје без одговора и објашњења. Једна од таквих појава јесте и појављивање благодатног облака сваке године 19. августа на планини Тавор у Израелу, на којој се преобразио Господ наш Исус Христос.
Сви садржаји са којима се сусрећемо у животу по Христу и у Христу: богословљу, пастирком раду, богослужењу, житијима светих, свакодневним односима међу људима хришћанима, укорењено је у вери у васкрсење. Без овог догађаја целокупно хришћанство била би једна велика бесмислица, обична профана идеологија на подужем списку идеологија. Зато, погледајмо и чудо које доказује нашу веру у васкрсење, које се догодило Светој седморици мученика у Ефесу и које данас прославља наша Црква.
Старешина манастира Светог Давида у Евији, игуман Гаврило, у својој беседи изнео је јуче нове податке о чуду које се десило приликом пожара који је запретио овој светињи. Немоћни пред ватреном стихијом испред манастира, били су повређени и ватрогасци, које је само Милост Божија спасила, док се свеће у олтару цркве поред пламена високог и до 70 метара, нису ни истопиле...
У свету влада права помама критизерства на рачун Хришћанства и његових вредности које су, суштински гледано, заокружиле цивилизацијски идентитет човечанства дајући му етичке димензије које оно никада не би имало без Христа. Све данашње флоскуле које се односе на питања права и слобода људи само је демонска рика празнине која прети да пороби човека и претвори га у бесловесну гомилу жеља и потрошње.
Гомиле ходочасника крајем августа хрле у Цркву манастира на острву Липси у Грчкој, да се поклоне икони која је повезана са јединственим чудом цветања осушених грана љиљана, које се од 1943. понавља сваке године. Тако су цветови љиљана пред празник Успења Пресвете Богородице процветали и ових дана.
Два греха, гледајући споља, супротни један другоме - засмејавање и псовање - имају много заједничког. Свети Јован Златоуст, говорећи о погубности ових грехова које оскрвњавају душу човека, упоређује језик лакрдијаша и псовача када почињу да се боре, са руком намазаном ђубретом, којом човек хоће да додирне хитон Господњи.