Да ли сте икада искусили осећај дубоког мира и радости који преплављује душу током Свете Литургије? Да ли сте се икада запитали зашто се верници вековима окупљају око Божјег престола? Шта је то што нас привлачи овом светом чину и како он може да утиче на наше животе?
Увек имамо тежње и известан осећај сопствене вредности, мање или више адекватне или неадекватне. Како год било, илузије о себи се увек гомилају. У тренуцима кризе, ова гомила идеја се распада. Приморани смо да се поново саставимо, да постепено поново постанемо свесни себе.
Девичанство је као чисто лице детета, блуд је као ожиљак на лепом лицу. Као шкрипа гвожђа о стаклу, тако у души одјекују пожудне мисли. И баш као катастрофа града који страда од неке стихије, скрнављење девичанства је катастрофа ваше личне судбине. Губитак невиности се огледа чак и на лицу, лепота такве личности губи свежину, а на њој се појављује печат изопачености.
Покајање је дар који нам је Бог подарио да бисмо се ослободили терета греха и поново пронашли мир у својим срцима. Како ова света тајна делује и зашто је толико важна за наш духовни живот?
Када нас животне буре ухвате неспремне, често се осећамо изгубљено и безнадежно. Међутим, постоји једно сидро које нас може учврстити у највећим олујама – то је молитва.
Дозволите ми да овога пута вашу побожну пажњу задржим на једној врло честој посети Божјој – телесним болестима које нас и наше ближње врло често погађају. Наступиће час – пре или касније, али ће наступити – кад ће болест и патња стати пред нас и када ће свакоме од нас рећи: „Сад је ред на тебе.“ Да нас овај тренутак не би затекао неприпремљене, наоружајмо се хришћанским стрпљењем.
Трансхуманизам обећава да ће нам технологија омогућити да превазиђемо своја биолошка ограничења и створимо "савршеног човјека". Међутим, ту се поставља фундаментално питање: да ли је савршенство нешто што се може постићи технологијом или је то стање духа и душе? Хришћанство сматра да је савршенство већ постигнуто у Божјем стварању, а да би каснија "побољшања" заправо уназадила човека, удаљавајући га од Божјег плана. Ова перспектива нас позива да преиспитамо наше мотиве и да размислимо о томе да ли је технолошки напредак увек синоним и за људски напредак.
Често заборављамо колико нам је Бог дао, јер смо фокусирани на оно што још немамо. Када се човек не радује због дара који је добио, онда лако заборавља да је срећан чим се суочи са првим животним искушењем. Данас због нечега плачемо, а сутра већ кажемо: "Прошло је"! Важно је веровати да ће иза сваког облака изаћи сунце и да нас чекају још многи благослови.
Сенка страха поново се надвила над хришћанском заједницом у Сирији. Након што су преживели терор Исламске државе, хришћани у Алепу сада се суочавају с новим изазовима под влашћу победничких исламистичких снага. Неизвесност о будућности и страх од поновног прогона доминирају животима ових људи, који су већ претрпели толико губитака.
Старац Порфирије: Једна од највећих грешака које родитељи чине према деци јесте непрестана прича за коју родитељи мисле да је добар начин васпитавања. Међутим, не треба да будемо досадни: него да се тајно молимо, а потом да са њима разговарамо. Тако ће нам Бог, унутар наше душе, потврдити да ли су други прихватили наше речи или не.
Мормони воле да користе статистику, наводе огромне бројке, хвале се да се сваког минута још један мормон појављује на земљи, али вам никада неће рећи колико је људи, преварених њима, дошло себи и напустило њихову организацију. Али они не журе да их уклоне са својих спискова и даље их наметљиво нападају мормонски мисионари и учитељи, који долазе у њихове домове као непозвани гости.
Прича о богатом директору који, у потрази за својим наследником, користи шачицу семена како би открио ко од његових сарадника поседује најважније врлине - поштење и храброст. И само је један од њих био искрен и прихватио неуспех. Ова прича нас подсећа на важност искрености, вере и стрпљења, вредности које су од суштинског значаја у нашем духовном животу.
Мисионари су ми чинили да се осећам добро својом појавом: понашали су се скромно, интересовали су се за моју породицу, причали о својим породицама, показивали фотографије. Млади су били уредно обучени: у свечана црна одела са плакетама на реверу, беле кошуље са краватом. На знаковима је назив организације „Црква Исуса Христа светаца последњих дана“...
Бог, као наш Небески Отац, воли свакога од нас више него што земаљски отац воли свога сина. И управо у тој Његовој љубави налази се кључ за разумевање тајне зашто је једна молитва испуњена, а друга није.
Православна црква нас учи да је живот дар Божији и да почиње од тренутка зачећа. Савремена наука, међутим, омогућава нам да манипулишемо процесом зачећа и рођења детета. Вантелесна оплодња, као једна од тих технологија, отвара бројна питања у вези са почетком људског живота и нашим односом према њему. Како се ово учење Цркве односи на савремене репродуктивне технологије и да ли је ИВФ у складу са православним веровањем?
Од времена апостола, Јелеосвећење се сматрало моћним средством за исцељење и представља дубок духовни доживљај. Ова древна традиција са дубоким коренима, и данас представља важан део духовног живота многих хришћана. Како је настала ова тајна, шта симболизује и како може да нам помогне у савременом свету? Да ли је намењена само болеснима, или сви можемо да искусимо њену благодат?
Ава Јустин: Браћо и сестре моје, да није Пресвете Богородице људи би давно, давно постали ђаволи. Јер да није Ње не би било Господа Христа у овоме свету, не би било Спаситеља, Спаситеља од греха, Спаситеља од смрти, Спаситеља од ђавола и људи, људи који су тако заволели грех и сласти греховне, да би давно постали ђаволи! Без Ње, овај свет је без Бога; без Ње, овај свет је без Спаситеља; без Ње, овај свет пакао је од греха и смрти и демона.
Причешће, као најсветија тајна у хришћанству, представља сусрет верника са живим Богом. То је тренутак када се душа сједињује са Христом и прима Његову богочовечанску природу. Међутим, често се дешава да верници, из различитих разлога, не приступе овом сакраменту са довољно поштовања и разумевања. Које су најчешће грешке које верници чине приликом причешћа, како се правилно припремити и приступити Причешћу, да бисмо у потпуности искусили његове благодати?
Самоубиство је смртни грех, за који особа која га је извршила не може ни да се покаје, јер умире у стању очаја. Али да ли је ово потпуна смрт за самог самоубицу? Постоје ли примери „безгрешног самоубиства“? Има ли опроштаја за самоубице?
Старац овако почиње једну од својих химни посвећених Христу: „Волимо Христа јер је Он наша једина нада. Волимо Христа само ради Њега Самог. Никад ради себе. Нека нас Он води тамо куда жели. Нека нам да оно што Сам хоће. Нећемо Га волети због Његових дарова. Тако егоизам говори: Христос ће ме сместити у најлепшу обитељ коју има… Овако треба правилно говорити: „Христе мој, нека буде онако како пожели Твоја љубав, само да се налазим у Тој љубави“.