Старац Исихије и пуж
Шеташе старац Исихије шумом у молитвеном заносу, сав предан молитви и Богомислију и застаде тако и направи паузу севши на један пањ, кад спази пужића испред себе код његових ногу. Узе га нежно у своје руке и запита:
Извор горчине
Замислите један извор, из кога би до подне извирала бистра вода, а од подне би текао гној. Таква су уста у човека, који се час моли Богу, а час псује. А нема народа међу хиљаде народа на земљи, који тако страшно псује као српски народ.
Бескрвно мучеништво
Зашто постимо? То питање нама, хришћанима, често поставља свет. Често га и сами себи постављамо. Зашто постимо, уколико се не мењамо? Улазимо у пост и излазимо из њега непромењени? Зашто да постимо, ако се наш живот не натеже попут лука да избаци из себе стрелу молитве упућене Богу?
Богати и богатство
Кроз сву историју човечанства, у свим његовом историјским периодима, можемо приметити једно својство човека које никада није слабило – жељу за богатством, за стицањем што више материјалних ствари. Да ли може ка Небу да стреми онај ко је својим богатством везан за земљу, онај ко не служи духу већ телу, живећи ради своје насладе и ужитка? Какав однос према богатству треба да има православни хришћанин?
Христос и његове паралеле
Иако су и највећи противници Христови били уверени у Његову јединствену вредност, као и Његов посебни положај у човечанству, ипак је покушавано да се у историји човечанства нађу такви људи који би својим животом и радом заслуживали веће дивљење и поштовање него Исус Христос.
Дарко Стефановић: Косовски завет и Жарко Видовић
Интервју поводом изласка књиге Жарка Видовића "Срби и Косовски завет у Новом веку"
У Господу нема принуде
Људи су створени са слободном вољом и могу да изаберу пут који им се свиђа: или пут милосрђа и љубави, или пут служења својим похотама и страстима. Христос, као Бог, могао би да примора све људе да Му се повинују, да их примора да напусте пут зла и неправде, али Он не жели да врши насиље над нама. Он у људским срцима тражи веру у Њега, љубав према Њему, слободно потчињавање Себи.
Безлична Онлајн Светина
Филмови научне фантастике, као и филмови такозваног футуристичког жанра, одавно су пробили све границе интересантног и, на неки начин, постали једна од највише рабљених тема модерне кинематографије. Текст који је пред вама можда ће некоме личити на сценарио једног од таквих филмова. Али, не дајте се заварати. Тај „сценарио“ може постати и садржај вашег правог живота. И то захваљујући могућностима интернет технологије.
Где је Бог у вашем животу?
Шта је оно за чим ви тежите у животу? Да ли свом душом тежите за Господом или желите само површну везу са њим? Да ли је Господ најважнија ствар у вашем животу или је релативно споредан?
Мали грехови и мала добра дела
Маштајући о великим и епохалним делима, човек свакодневно пропушта да чини она мала добра која пред Господом износе слику његовог срца. Исто је и са такозваним малим греховима: човек себи налази утеху у томе што они нису тако велики и трагични, не видећи у њима никакво зло. А они, мало по мало, гутају целог човека претварајући га у човека окорелог и безосећајног.
Прича о Страшном суду
Cви као да ништа друго и не раде него што говоре о ”ослобођењу” човека, о човековој „срећи”, о назначењу човека, о борби за светли, срећан и слободан живот. А у стварности сви се они уједињују против човека, све њих покрећу страх, подозрење и мржња.
Култ здравља и болести тела
У нашем времену влада читава једна помама инспирисана здравим животом. Медији, литература, лекари, нутриционисти, индустрија... сви се утркују како би човечанство мотивисали на повећану бригу о свом здрављу. Ипак, шта у суштини значи та пренаглашена брига о телесном здрављу? Можемо ли га заштитити?
Не уздај се у себе
Иако нас свакодневно искуство стално уверава у супротно, ми, по некој несхватљивој самообмани, не престајемо да имамо веома високо мишљење о себи. Ко хоће да увиди ову своју слабост, нека само један дан припази на своје мисли, речи и дела и увидеће да су углавном биле неразумне, неисправне, рђаве. То ће га искуство уверити да свако добро у нама, нашој природи и нашем животу долази једино од Њега као Извора сваког добра.
Божији план
Ми нисмо створени да бисмо живели бесмислене и бесциљне животе, али неки пут сами узрокујемо да осећамо како је наш живот промашен. То је стога што живимо свој живот као да Бог не постоји и што смо у сталној побуни против Њега.
Бог изграђује карактер, не комфор
Многи хришћани погрешно тумаче Христово обећање о животу у изобиљу: „Ја дођох да живот имају и да га имају у изобиљу“ (Јн: 10,10) очекујући да хришћански живот буде лак. Такав став према Христовим заповестима представља прихватање Бога као духа из лампе, који је ту само да би испуњавао многобројне себичне жеље. Реалност је, заправо, сасвим супротна...
Исцељење узетог
Наши греси јесу наша душевна узетост. Она је била и остала узрок и телесној узетости. Јер, све болести и смрт имају свој почетак у греховној узетости душе људске. И ето, већ много хиљада година грех рађа све болести душе и тела. А лек је само један – у праштању Христовом! Но, до њега треба доћи.
Како црквени људи постају лажни?
Уласком у Цркву многи људи помисле да су решили све своје унутрашње проблеме и недоумице и променили карактер. Али, то је једна велика заблуда. Старе страсти остају да живе и никаква промена се није десила. Карактер се не може изменити само зато што је човек дошао у конкретно место, па макар оно било и свето.
Духовдан
На Духовдан, на дан Свете Тројице, ми славимо највеће чудо овога света. Славимо рођендан Цркве Божије, Силазак Духа Светога на Свете Апостоле, на Цркву Христову, и вођство Цркве од стране Духа Светога кроз овај свет. Овај Свети Празник показује каква је сила и моћ Господа Христа и да је наша вера у Сили и у Духу Светоме.
Самосажаљење – опака болест
Читајући Свете Оце схватамо да је самосажаљење врло опасна, разарајућа особина. Човек чак може постати завистан од самосажаљења и мазохистички уживати у тој опасној емоцији. Тада се дешава да сваки пут кад се појави нека животна тешкоћа, или се ствари не одигравају онако како бисмо желели, по навици упадамо у самосажаљење и мазохистички плачемо и тугујемо над самима собом.
Ко су богомољци?
Историје многих хришћанских народа сведоче да су, кад год је долазило до великих криза и слабљења духа вере, из народа исклијавала клица новог религијског покрета који је обнављао духовни живот. Тако је било и у нашем, српском, народу истрошеном у ратовима и разочараном немаром свештенства и интелигенције.