Свет никад није био гласнији, а људи никад уморнији. Што више ратујемо коментарима по друштвеним мрежама, то у нама остаје мање мира. Постајемо робови навике да до дубоко у ноћ скролујемо туђе „савршене АИ животе”, док нам стварност неповратно измиче кроз прсте. Свака спољашња победа је пораз ако је срце изгубило мир, јер истинска слобода почиње тек тамо где човек престане да исправља свет и одлучи да победи себе.
Одбаци грех и неће бити ни болести, будући да болести код нас бивају због греха…
Читање Светог Јеванђеља по Матеју за дан 24.01.2026. Зачало 8.
Читање Светог Јеванђеља по Матеју за дан 24.01.2026. Зачало 8.
Преподобни Теодосије био најпре игуман Филотејевског манастира у Светој Гори, затим митрополит у Трапезунту
Овaj свети отац наш Теодосије родом је из Антиохије. Син знаменитих родитеља. Послуша реч Господњу: остави кућу, и богатство, и племство, и све остале радости света, и повуче се у планинске и шумовите крајеве у Киликији, према мору. И тамо начини једну врло малу келију. Водио је подвижнички живот; носио хаљину од козје длаке; испод хаљине носио тешке синџире: један око врата, други око паса, и два око обе руке. Бавећи се молитвом и рукодељем, тиме је умртвио телесне страсти, тојест похоту, гордост и остале. Хранио се биљем и помало поврћем, које је сам гајио. Тиме је гостио и оне који су му долазили. Косу је имао врло дугачку: допирала му је до ногу.
Блажени Михаил, Христа ради јуродиви. Рус, од рода кнежевског. Прављаше се сулуд да би тако скрио од света врлину своју, и да га људи не би хвалили. Тако припреми себи похвалу пред Богом. Сконча 1453. године у манастиру Клопском, близу Новгорода где му и мошти почивају.
Први установитељ и устројитељ општежића монашког. Рођен у области Кападокије, у селу Могариаси, од благочестивих родитеља. Као младић посетио Симеона Столпника, који га благослови, и прорече му велику славу духовну. С кадионицом, у коју стави хладно угљевље и тамјан, тражаше Теодосије место где би се настанио и основао манастир, и заустави се онде где се угљевље разгори само од себе. Ту се настани и отпоче подвизавати. Ускоро се сабра око њега много монаха разних језика. Зато он сагради по једну цркву за сваки језик, те се тако истовремено служило и појала слава Божја на грчком, јерменском, грузијском итд. Но у дан причешћа сва братија сабирала се у велику цркву у којој се служило на грчком језику. Трпеза је била заједничка за све, заједничка и сва имовина, заједнички труд, заједничко трпљење а неретко и - гладовање. Теодосије беше узвишени пример живота свима монасима, пример у труду, молитви, посту, бдењу и у свима хришћанским добродетељима. И Бог га обдари даром чудотворства, те могаше болне целити, на даљину се јављати и помагати, зверове укроћавати, будућност прозирати, хлеб и пшеницу умножавати. Беше му молитва на уснама дању и ноћу. Упокоји се мирно у Господу када му беше сто пет година од рођења (529. године).
А кад имамо храну и одећу, будимо задовољни (I Тим. 6, 8). Кратке душекорисне беседе владике Николаја кроз Свето Писмо Старог и Новог Завета. Кратке душекорисне беседе владике Николаја кроз Свето Писмо Старог и Новог Завета.
Шта ћемо пред Вечност изнети у свету где се млади бахатости радују, а нејаки под туђом чизмом нестају? Изгубили смо се у аршинима блатњаве земље, заборављајући да се Небо златом не купује, нити се истина лажном заклетвом може сакрити. Ово је вапај над временом у коме се Богу не клањамо, а човеку се не радујемо. Пре скоро једног века, Свети Владика Николај је у својој „Небеској Литургији“ видео наше данашње лице – и оставио нам огледало из ког нас позива на повратак. Наратор: Новак Билбија. Одломак из филма "Клетва".
Добро које се чини често пролази незапажено, а радост која засија из душе може пробудити љубомору у другима. Али постоји место где све ово добија смисао – тамо где се добро и љубав не мере очима људи, већ Оним Који види сваки подвиг, сваки бол и сваку сузу. Тамо се открива тихи мир који ослобађа и даје снагу да се настави волети и давати, без обзира на свет око себе.
Све то шта нам се догађа, догађа се по промислу, дешава се или као казна, или као поука…
Читање Светог Јеванђеља по Луки за дан 23.01.2026. Зачало 14.
Читање Светог Јеванђеља по Луки за дан 23.01.2026. Зачало 14.
Ова блажена Теосевија беше супруга светог Григорија Ниског, и по договору с њим постаде ђакониса, пошто се он замонаши. Због чистоте и светости свога живота уживаше свеопшту љубав и поштовање. Свети Григорије Богослов увенча ову светитељку многим похвалама (у писму упућеном Григорију Ниском поводом њене смрти), називајући је "сестром и светом супругом свештеника", "похвалом Цркве, украсом Христовим", и истичући је за пример свима женама. Преставила се у миру у млађим годинама.
Преподобни Павле родио се и васпитавао у Москви. Родитељи су хтели да га ожене, али он, не желећи то, тајно остави родитељски дом, не поневши са собом ништа, и оде у крај звани Прилук. Тамо, у манастиру Свете Тројице, основаном светим Сергијем, Радонешким чудотворцем, он би пострижен за монаха. Под духовним руководством великога старца, преподобног Сергија он проведе петнаест година, живећи у отшелничкој келији. После тога свети Павле измоли од преподобног Сергија благослов да се удаљи у пустињу и тамо живи у потпуној самоћи, прелазећи с једног места на друго, док не дође у Комељску шуму...
Својим богоугодним и богосведочанским животом епископ Теофан Вишински подсећа на многе велике Оце и Учитеље древне хришћанске Цркве. То је оцена коју сам по себи намеће његов изузетни подвижнички живот, његов неуморни пастирски и духовнички рад, његова дубока и снажна богословска мисао, исказана у бројним писаним делима.