И земља се потресе, и камење се распаде. (Мат. 27, 51) Кратке душекорисне беседе владике Николаја кроз Свето Писмо Старог и Новог Завета.
Велики петак није само сећање на догађај из далеке прошлости, већ тренутак када сваки човек препознаје сопствене грешке у трњу Христове круне. Постоји бол тежи од физичких рана, а то је осећај потпуне остављености и тишине коју је Бог примио на Себе да нико више не би био сам у свом мраку. Крст више није знак срама и пораза, већ једина тачка са које почиње истински живот и нада која лечи сваку људску тугу. Тамо где свет види крај, Љубав је већ запалила светлост која се не гаси.
Крв праведника једино је писмо на земљи, што се не да избрисати. Убисте ли Христа, очајници, као што се надасте? Или крв Његова и данас гори на главама вашим? Објави, море, хуком својом свима пределима на земљи: крв праведника гори на глави и стотог колена.
„У чему је трагедија Христовог страдања на крсту, ако је знао да ће поново устати?“ – често се питају људи. Иза оваквог питања стоји разумљиво људско резоновање: „Ако је Христос Бог, Он никада није ни престао бити Бог, чак ни на Голготи. Знао је да ће се патње завршити и да ће се поново уздићи на Небо. Све ће опет бити као пре.“ Да видимо шта заправо није у реду са оваквим размишљањем и зашто је Христова жртва била стварна, а не илузорна.
Читање Светог Јеванђеља по Матеју за дан 10.04.2026. Зачало 61.
o_slovo>+++ Велики петакРаспеће и смрт на крсту Господа Исуса Христа (Велики петак) Као што му је Христос прорекао на Тајној вечери, пре петка ујутро апостол Петар се, у страху да и њега не затворе и казне, три пута одрекао свог Господа. Схвативши шта је урадио, одмах се покајао у горком плачу. Издајник Јуда, кад је сазнао да је Исус осуђен на смрт, мучен грижом савести обесио се. Пилат понуди јеврејском народу да им пусти једног затвореника, као што је то био обичај пред Пасху, али народ је изабрао разбојника и бунтовника Вараву, а за Христа је повикао скоро у глас: „Распни га! Распни га!” Војници вуку Исуса, шибају Га и ругају Му се, стављају Му на раме крст на коме ће бити разапет и воде Га, заједно са два разбојника која ће подврћи истој казни, на Голготу. Пред самим брдом Исус клону под тежином крста, па војници натерају Симона Киринејца да Му понесе крст. На Голготи војници разапињу Христа, а Њему са једне и друге стране - два разбојника. Изнад главе Христове на крст су прикуцали таблицу са натписом: „Исус Назарећанин, цар јудејски”. Близу крста стоје апостол Јован, Богородица, Марија Клеопова, Марија Магдалина и Саломија, мајка синова Заведејевих. Под крстом војници деле коцком Христове хаљине, као што је проречено у писму, а док се један разбојник руга разапетом Христу други Га моли да га помене у царству Своме. У тренутку кад је Христос у мукама умро на крсту, над земљом је била тама, завеса у Јерусалимском храму која је раздвајала светињу од светиње над светињама поцепала се на двоје, од горњег до доњег краја... Пошто су Му копљем пробили ребра да би се уверили да је мртав, војници по Пилатовој наредби допусте Јосифу из Ариматеје, Никодиму и осталим Исусовим пријатељима да скину Његово тело с крста, помажу Га мирисима и положе у гроб издубљен у стени. Положивши тело у гроб, они навале на врата од гроба тежак камен и разиђу се у великој тузи. Било је то вече уочи јеврејског празника Пасхе. Сваке године на Велики петак Црква оживљава у нама догађај Христовог страдања на крсту за људске грехове. Величанствена тишина Великог петка најављује већ извојевану победу у космичкој битки Богочовека против Сатане и смрти. Сатана је халапљиво прогутао мамац који ће уништити његову власт - Јагње Божије.
Грех је увек преступ против љубави Оца. Он се показује као наше удаљавање од Бога и повођење наше воље за страстима…
И учинио си нас Богу нашему цареве и свештенике. (Откр. 5, 10) Кратке душекорисне беседе владике Николаја кроз Свето Писмо Старог и Новог Завета.
Хлеб и вино на једном столу постају више од оброка – постају тајна живота који не престаје. Пораз гордости и сила љубави откривају се у једном једноставном гесту – прању ногу и делићу хлеба. У соби где издаја и страх ходају заједно, рађа се љубав која не бежи пред муком. Велики Четвртак открива како сваки дан може постати тренутак вечности.
Спасење је дуготрајан и напоран пут којим човек ходи до свог коначног циља – Царства небеског. На том путу пролази три најзначајније етапе: од роба преко најамника до сина. Пуноћа је у синовској љубави према Оцу.
Читање Светог Јеванђеља по Матеју за дан 09.04.2026. Зачало 108.
lan_naslov>Велики четвртак (Тајна вечера)Уочи Пасхе, Господ се са ученицима окупља на вечери у једном дому у Јерусалиму. Пошто је опрао ноге својим ученицима, да би им показао да онај који је први треба свима да служи, Господ ломи после благослова хлеб и дели ученицима; „Узмите, једите ово је тело моје, које се за вас ломи”... затим им даје да сви пију вино из исте чаше: „Пијте из ње сви, јер ово је крв моја новога завета, која се за многе пролива, ради отпуштења грехова” и тако установљава велику хришћанску тајну причешћа. После опроштајне беседе и молитве у Гетсиманском врту, војници које је довео Јуда издајник хватају Исуса и одводе Га првосвештеницима Ани и Кајафи, затим римском намеснику Понтију Пилату. По наређењу јеврејских власти шибају Га и осуђују на смрт.
Човек може да позна међу тим разнообразним деловањима у своме срцу шта је божанствено а шта ђаволско…
Ево ћу доћи скоро. (Откр. 22, 7) Кратке душекорисне беседе владике Николаја кроз Свето Писмо Старог и Новог Завета.
Жена која даје све. Ученик који мери све. Мали избори, тихи тренуци. Велика среда је дан када љубав и издаја стају један поред другог. И негде између та два пута открива се човеково срце, као огледало у коме се види ко смо заиста.
Читање Светог Јеванђеља по Матеју за дан 08.04.2026. Зачало 108.
СТАРЕШИНА чтеца при цркви у Кивали за еписковања Јевсевија; спаљен на ломачи за исповедање вере Христове.
ЕПИСКОП у граду Кивали; пострадао за Христа под Диоклецијаном, 304. године.
Међу овим светим мученицима двојица беху презвитери, Ватусије и Верк, са своја два сина и три кћери, и монах Арпила, и мирјани: Авипа, Агнас, Риакс, Игатракс, Искос, Силас, Сигицас, Сонирил, Сајмблас, Термас, Филгас, и седам жена: Ана, Ала, Вариса, Моика, Мамика, Вирка и Анимаиса...