Јеванђеље дана за 17.10.2026.
Читање Светог Јеванђеља по Луки за дан 17.10.2026. Зачало 20.
Свети Стефан и Преподобна Јелена - Јелисавета (Штиљановић)
Свети свештеномученик Јеротеј
Не бојмо се! Заједно са Христом, можемо победити грех!
Старац Пајсије: У свету пуном искушења, где нас на сваком кораку вребају замке зла, где се грех увлачи кроз сва чула, постоји спас! Заменимо грешне филмове - светим иконама, светске песме - псалмима, светске часописе - духовним књигама. У тој борби, Христос, Мајка Божија, анђели и свети су уз нас. Они нам пружају снагу да се одупремо искушењима и да се боримо за чистоту душе. Не бојмо се! Будимо храбри! Заједно са њима, можемо победити зло.
Беседе владике Николаја за сваки дан у години - 16. Октобар
Служите Господу си страхом, и радујте се њему с трепетом (Пс. 2, 11) Кратке душекорисне беседе владике Николаја кроз Свето Писмо Старог и Новог Завета.
Зашто се чудеса не догађају свима?
Молимо се за исцељење својих најмилијих, са вером палимо свеће и призивамо помоћ светих, а чудо понекад изостане. Зашто Бог услиши молитву једном човеку, а други и даље страда? Зашто су и неки велики светитељи, који су исцељивали друге, сами носили тешке болести? Одговор се крије у тајни Божијег промисла, али и у дубини вере која уме да прихвати Његову вољу. Како да се молимо када не добијамо оно за шта се молимо и шта нам о томе откривају примери светих стараца?
Свети мученици Рустик и Елевтерије
УЧЕНИЦИ светог свештеномученика Дионисија Ареопагита. Пострадали за Христа мачем посечени.
Свети Исихије Хоровит
Најпре био небрижљив према спасењу душе своје. Но разболи се тешко, и умре, и поврати се од смрти, и би здрав. То га потпуно промени. Он се затвори у Светој Гори у келију и ни с ким ни речи не проговори дванаест година. Пред смрт отворише му монаси келију и умолише га, да им каже неку поуку. Он само рече: „Ко на смрт помишља, не може згрешити”. Од њега су произашли тзв. „исихасти”, који су ћутање, богомислије и умну молитву истицали као врховну делатност правих монаха. Они су имали нарочити скит исихаста, или безмолвника, у Светој Гори. Прича се и за светог Григорија Богослова, да је био безмолвник у време Часног Поста. Свети Исихије живео у VI веку.
Свети преподобни Дионисије Печерски
Јеромонах и затворник. О Васкрсу 1463. године њему се догодио овакав случај. Са крстом и кадионицом он је обилазио пештере да би окадио мошти и гробове усопших светитеља. Па преиспуњен васкршњом радошћу ушавши у пештеру, он викне: „Свети оци и братије: Христос воскресе!” У том тренутку разлеже се глас из гробова силан као гром: „Ваистину воскресе!”
Свети преподобни Јован Хозевит
Мисирац. Подвизавао се у Хозевитској обитељи у време цара Јустинијана. Кад год је служио литургију, виђао је светлост небеску у олтару. У близини његовој подвизавао се старац Ананија. Чудесно беше смирење ових светитеља. Неки човек доведе свога полуделог сина старцу Ананији, да га молитвом исцели. Ананија га посла светом Јовану, као већем од себе. Јован пак не може да не послуша старца, али викну: „У име Исуса Христа заповеда ти Ананија, а не ја, да изиђеш из овог младића!” И младић одмах оздрави.
Свети свештеномученик Дионисије Ареопагит
Убраја се у седамдесет мањих апостола. Овај дивни муж беше од знамените незнабожачке фамилије из Атине. Свршивши школу философије у Атини, оде у Мисир да још учи. У то време једнога дана издахну Господ Христос на крсту, и сунце помрча, и би тама и у Мисиру три сата. Тада Дионисије узвикну: „Или Бог Творац света страда, или овај свет скончава”. Вративши се у Атину, ожени се женом Дамаром, и имаше с њом синове. Беше члан највишега суда код Грка, Ареопага, због чега му је и остало назвање Ареопагит. Када апостол Павле проповедаше Јеванђеље у Атини, крсти се Дионисије са целим домом својим. Од Павла би посвећен за епископа атинског, јер беше оставио и жену и децу и положај свој ради љубави Христове. Путоваше с Павлом довољно дуго и упозна и све остале апостоле Христове. Ходио је нарочито у Јерусалим, да види Пресвету Богородицу, и описао је тај сусрет с њом у једном делу свом. Био је и на погребу Свете Пречисте заједно са осталим апостолима. Када учитељ његов свети Павле мученички пострада, пожели и Дионисије такву смрт себи. И оде у Галију на проповед Јеванђеља међу варварима, заједно с Рустиком презвитером и Елевтеријем ђаконом. Претрпе много, али и успе много. Његовим трудом многи се незнабошци обратише у веру Христову. Дионисије сагради у Паризу малу црквицу, где служаше службу Божју. Када му беше деведесет година, би ухваћен и мучен за Христа, заједно са Рустиком и Елевтеријем, док их сву тројицу најзад мачем не посекоше. Одсечена глава светог Дионисија одскочила је на велику раздаљину и пала пред неку хришћанку Катулу, која ју заједно са телом чесно сахрани. Пострадао у време Дометијана 96. године. Написао знаменита дела:О именима Божјим, О небесној и црквеној јерархији, О тајанственом Богословљу, О Пресветој Богородици.
Јеванђеље дана за 16.10.2026.
Читање Светог Јеванђеља по Луки за дан 16.10.2026. Зачало 32.
Кротки и тихи
Никако не смемо себи дозволити грубе и безобразне речи, викати и било кога исмејавати…
Беседе владике Николаја за сваки дан у години - 15. Октобар
Но у закону Господњем воља је његова, и у закону његовом поучава се дан и ноћ. (Пс. 1, 2) Кратке душекорисне беседе владике Николаја кроз Свето Писмо Старог и Новог Завета.
Слобода и нагон
Нагон у човеку је изванредна погонска снага која му је дата на слободно располагање…
Сатанизам све видљивији у Европи: ђаво на трговима, стадионима, концертима...
Ђаво се све отвореније појављује на градским трговима, фудбалским стадионима и музичким позорницама широм Европе. Од монументалне статуе ђавола у Немачкој и навијачког призивања Луцифера на фудбалској утакмици, до концерата и јавних догађаја са сатанистичким обележјима, све је више примера који привлаче пажњу јавности. Шта нам говори ширење овакве симболике и где је граница између уметничке провокације, забаве и отвореног величања зла?
Свети Пајсије I Јањевац-Књигољубац, патријарх српски
Патријарх Пајсије I Јањевац-Књигољубац (1614 -1647),водио је компромисну политику са Турцима. Расправљао је и о питању сједињавања са Римском црквом, обавестивши папу о главним сметњама. Таквом помирљивом политиком успео је да ублажи тегобе ропства очувавши српско духовно биће и националну свест, уз стално подсећање на славне дане српске државности.