Свети преподобни Аполоније
Знаменити пустињак мисирски. У петнаестој години одрекао се света и повукао на неку гору где је четрдесет година проживео, хранећи се само растињем пољским. Потом основао манастир, у коме је имао петсто монаха. Упокојио се мирно 395. године.
Свети свештеномученик Авда, епископ града Сузе
Посечен за Христа 418. године у Персији од цара Издегерда. Његов ђакон свети Венијамин буде пуштен од мучитеља под условом да више не проповеда Јеванђеље. Он на тај услов најпре пристане, но не могадне срцу одолети, те продужи распростирати по народу истину Христову. Због тога буде ухваћен и убијен, на три године после светог Авде, 421. године.
Свети Јона, митрополит московски
Родом из Костромске губерније. У дванаестој години постане инок и као такав дуго поживе у Симоновом манастиру у Москви. У време митрополита Фотија постане епископ рјазански, а када Фотије умре, Јону изабраше за митрополита, и послаше у Цариград патријарху на посвећење и утврђење. Но утом неки Исидор, Бугарин пореклом, предухитри Јону, стиже пре овога у Цариград, и би посвећен за митрополита руског. Јона се врати на своју столицу у Рјазан. Но Исидор зломислени зло заврши своје митрополитовање. Оде на Сабор флорентијски, и тек после три године врати се у Москву. Скоче на њега сви као на одступника од Православља и прогнају га. Не зна се где је завршио свој живот. На столицу митрополитску дође Јона, пастир добри и мудри. Чудотворац велики, прозорљивац, духовник. Кад Агарјани опколише Москву, Јона их својим молитвом прогна. У старости пожели да га нађе каква болест, да се помучи и мукама потпуно очисти пре одласка у онај свет. По његовој молитви Бог му попусти рану на ногу, као што се претходно јави у визији и неком јереју Јакову. Од те ране светитељ умре и оде међу небеске грађане 31. марта 1461. године. Над његовим моштима збише се многа чудеса. Неки нем човек, Јован, би доведен над мошти светитељеве. Јован целива руку Јонину и, како он после причаше, та рука га ухвати за језик, и он осети јак бол. Када ослободи језик и окрете се к својима, проговори као да никад и не би нем.
Свети свештеномученик Ипатије епископ гангрски
Рођен у Киликији; био епископ у граду Гангри. Био је на Првом васељенском сабору. Прочувен на све стране због свог благочестивог живота и чудотворства. Цар Констанције наредио беше да се изгради Ипатијев лик још за живота овога светитеља, и тај лик држаше цар у своме двору као оружје против сваке супостатне силе. Враћајући се једном из Цариграда, Ипатије би нападнут у једном теснацу од јеретика, Новатијана, и отиснут с друма у неко блато. У том једна жена из те дружине удари га каменом у главу, и тако светитељ сконча свој земаљски живот. Но она жена наједном полуди, и узе онај исти камен и удараше њиме саму себе. Кад је доведу на гроб светог Ипатија и помоле се Богу за њу, исцели се по великом милосрђу духа Ипатијева, и поживе остатак живота у покајању и молитви. Свети Ипатије пострада и пресели се у вечно царство Христа Бога 326. године.
+++ Васкрсни понедељак
o_slovo>+++ Васкрсни понедељакУ недељу рано, пре зоре, Марија Магдалина, Марија Јаковљева, Саломија и неке друге жене пошле су са спремљеним миром на Христов гроб. Велики камен којим је Христов гроб био затворен одваљен је, гроб је празан! На камену седи анђео Господњи, са лицем као муња и оделом белим као снег. Стражари војници су укочени од страха. Анђео благовести мироносицама: „Не бојте се, јер знам да Исуса распетога тражите. Није овде јер устаде, као што је казао... Идите брже и кажите ученицима Његовим да је васкрсао”. Жене крећу, а у исто време збуњени војници-стражари трче у град да обавесте јеврејске главаре о оном што су видели. Радују се људи, радује се сва природа! Христос је васкрсао, ђаво и смрт су побеђени! Својим чудесним васкрсењем Господ Исус Христос отворио је и нама пут у живот вечни, отворио пут ка коначном васкрсењу мртвих у последњи дан, дан Његовог другог доласка.
Посмртна судбина некрштене деце
Деци непросвећеној светим крштењем Господ даје покој и удео у вечном животу...
Христос Васкрсе!
Христос вакрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и мртвима у гробовима живот дарова.
Беседе владике Николаја за сваки дан у години - 12. Април
Заиста овај бијаше син Божији. (Мат. 27, 54) Кратке душекорисне беседе владике Николаја кроз Свето Писмо Старог и Новог Завета.
Свети Ава Јустин: Осуђени на бесмртност
Када је човек покушао да убије Бога, десило се нешто за нашу логику сасвим неочекивано: Бог не само да се није осветио човеку, него га је учинио – вечним. У томе је сила, у томе моћ, у томе свемоћ Христовог васкрсења. Без њега, хришћанства не би било. То је оно што ниједна друга вера нема; то је оно што Господа Христа диже изнад свих богова и људи.
Вечни одјек Васкрсења – обећање да ћемо сви устати
Васкрсење Христово није само догађај из прошлости, већ темељ наде за сваког човека. Смрт не брише тело, већ га чека преображење у слави, нетрулежности и животу који не пролази. То је вера Цркве од самог почетка – да ће све што је створено бити обновљено речју Божијом. Васкрс открива да ниједан гроб није последња реч.
Јеванђеље дана за 12.04.2026.
Читање Светог Јеванђеља по Матеју за дан 12.04.2026. Зачало 1.
+++ Васкрсење Господа Исуса Христа - Васкрс
Васкрсење Господа Исуса Христа из мртвих је највећи догађај у историји хришћанства. Трећег дана по Распећу и погребу, сила Божија је подигла Спаситеља из гроба, чиме је побеђена смрт и отворен пут у вечни живот. Анђео Господњи јавио је Женама мироносицама радосну вест код празног гроба, а Васкрсли Господ се касније јавио својим ученицима и апостолима. Овај догађај је темељ хришћанске вере.
Ако хоћеш...
Ниједна од заповести које су нам дате не присиљава: “Е, то чини, ово немој чинити”. Читаво Јеванђеље може да се сведе на то „ако хоћеш“, у томе је његова суштина...
Беседе владике Николаја за сваки дан у години - 11. Април
И гробови се отворише, и усташе многа тијела светијех који су помрли. (Мат. 27, 51 )Кратке душекорисне беседе владике Николаја кроз Свето Писмо Старог и Новог Завета.
Тишина која је победила смрт
Понекад све делује као празнина између пораза и наде, али управо тада почиње оно најважније. Док на површини све изгледа као коначан пораз, у најдубљој тами одиграва се највећи поход љубави. То је преокрет који мења судбину човека. Бог силази тамо где је свака нада престајала, да би одатле извео живот. Велика субота открива да смрт није крај – и да гроб више није место без излаза.
Јеванђеље дана за 11.04.2026.
Читање Светог Јеванђеља по Матеју за дан 11.04.2026. Зачало 115.
Велика субота
Велика субота Силазак Господа Исуса Христа у ад (Велика субота) На наговор јеврејских првосвештеника и фарисеја Пилат шаље стражаре да чувају Христов гроб, како неко не би украо тело и после ширио вести о томе да је Он васкрсао. Христос је сишао у ад, да из њега ослободи душе свих људи помрлих пре њега, затворене као у тамници. Богослужење на Велику суботу зато је пре свега побожно бдење пред гробом Господњим. У свечаном миру ипак се већ наслућују радосна звона васкршње радости.
О савести
Не газимо савест ни у чему, чак ни у најмањем. Јер, знате да од малога долазимо до пренебрегавања и великога.
Васкршња посланица СПЦ
СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА СВОЈОЈ ДУХОВНОЈ ДЕЦИ O ВАСКРСУ 2026. ГОДИНЕ