У време цара Аврелијана живљаше овај славни Сава у Риму, и имаше војводски чин. Пореклом беше од Готског племена. Посећиваше често хришћане по тамницама и помагаше их својим имањем. Због велике чистоте и поста даде му се од Бога власт над духовима нечистим. Када би оптужен као хришћанин, он смело стаде пред цара, баци преда њ свој војнички појас, и јавно исповеди Христа Господа. Би мучен разним мукама, шибан, гвожђем струган, свећама опаљиван. Но он не подлеже тим смртоносним мукама, но јави се жив и здрав. Његови другови, војници, видећи очигледно, да Бог помаже Сави, примише веру Христову. Њих седамдесет на броју одмах бише по наредби царевој посечени. Светом Сави јави се у тамници сам Христос Господ у великој светлости и крепљаше мученика Свога. Потом Сава би осуђен на смрт потопљењем у воду. И бачен би у реку дубоку, где предаде душу Богу 272. године. И душа му оде ка Господу, коме је веран остао у мукама многим.
Свети мученик Сава Стратилат
Међу небеским војницима Христовим, лик Светог великомученика Георгија заузима посебно, готово витешко место. Већ миленијум и по, призор ратника на белом коњу који копљем пробада змију не бледи. Тај призор краси државне грбове, зидове древних манастира и странице рукописа. Ипак, шта се заиста крије иза ове моћне слике? Да ли је сусрет Георгија и змаја историјски факт, дубоки духовни архетип или само прелепа легенда којом је народ украсио његово страдање?
Ратник који је изабрао Царство Небеско
Према црквеном предању, Георгије је био изданак племените хришћанске породице из Кападокије. Након смрти оца, са мајком прелази у Палестину, где стасава у наочитог и способног младића. Његов војнички таленат није прошао незапажено – брзо је привукао пажњу цара Диоклецијана и уздигао се до високих чинова у војној хијерархији.
Међутим, под блештавилом царске палате почели су да се коју тамни облаци прогона. Желећи да учврсти јединство царства, Диоклецијан је захтевао повратак старим паганским култовима. Хришћани су стављени пред суров избор: тамјан идолима или смрт у мукама.
Георгије, сведок неправедних осуда и страдања своје браће по вери, схватио је да је куцнуо час и за његову одлуку. Раздао је своје имање сиромашнима, ослободио слуге и изашао пред самог цара. Отворено и без страха, признао је да је следбеник Христа. Првобитни покушаји убеђивања и обећања положаја убрзо су се претворили у бес. Видевши његову непопустљивост, Диоклецијан наређује најтежа мучења, а потом и погубљење младића који је земаљску славу заменио за венац мученика.
Легенда о змији: Победа која надилази време
Иако је Георгијево житије трагично и христолико, слично многим страдањима тог доба, оно што га издваја у свести народа јесте чувена битка са змајем. Занимљиво је да се ово чудо, према предању, десило након његове физичке смрти.
Легенда нас води до града недалеко од Бејрута, којим је владао безбожни пагански краљ. У оближњем језеру настанило се страшно чудовиште, огромна змија која је сејала смрт. Да би умирили звер, становници су били приморани да јој жртвују своју децу. Једног дана, кобни жреб пао је на саму краљеву ћерку. Обучена у свечану одору, принцеза је стајала поред језера, чекајући смрт, када јој је пришао непознати млади ратник.
У тренутку када је чудовиште изронило, Свети Георгије је осенио себе крсним знаком, појурио на коњу и ударио звер копљем директно у грло. Затим је, у невероватном обрту, замолио принцезу да веже змију својим појасом и поведе је у град као послушно псето.
Престрављеним грађанима који су хтели да беже, светитељ се обратио речима вере:
„Не бојте се! Ако верујете у Христа, као што ја верујем, данас ћете видети своје спасење.“
Тај догађај је био јачи од било које проповеди – краљ и цео народ су примили хришћанство, а древном злу је коначно одсечена глава.
Истина или мит: Корени симбола
Ако погледамо канонска житија из 3. и 4. века, у њима нећемо наћи причу о змају. Она говори о војнику-исповеднику, а не о змајоубици. Први писани помени „Чуда Светог Георгија са змајем“ јављају се у грузијским изворима у 11. веку, док у Русију и на Балкан прича стиже нешто касније.
Критичари ће рећи да су овде присутни одјеци античких митова, попут Аполона који убија Питона или Персеја који спасава Андромеду. Међутим, хришћанство није само преузело слику ратника коњаника – оно јој је удахнуло потпуно нови смисао.
Симболички кључ: Шта нам змај поручује данас?
У православној парадигми, ова прича није бајка о змају, већ дубока метафора духовне борбе.
Ево вам, љубазни, већ пишем другу посланицу у којима будим напомињањем ваш чисти разум. (II Петр. 3, 1) Кратке душекорисне беседе владике Николаја кроз Свето Писмо Старог и Новог Завета.
У свету пуном суровости, Свети Георгије нам открива парадоксалну истину: права победа не долази кроз мач, већ кроз веру која надилази смрт. У овој беседи ава Јустин Ћелијски објашњава зашто је мучеништво једини непогрешиви доказ Васкрсења Христовог и како се кроз трпљење чува истинска људскост.
Потребноје читати 147. псалам како би се укротиле дивље звери, али, још и више да би се укротили и припитомили људи…
Новомученик Христов Георгије беше са Кипра: млад по годинама, леп по спољашњости, мудар по уму, целомудрен по владању. Оставивши свој завичај, он оде у Птолемаиду (у Палестини), и тамо ступи на службу као слуга код једног европског конзула. За кућу свога господара Георгије је куповао јаја код једне сиромашне Туркиње, која имаше одраслу кћер. На томе позавидеше њене комшинице Туркиње. И једнога дана када Георгије по обичају свом оде код те Туркиње да купи јаја, он затече њену кћер саму код куће...
Ови сви свети мученици, сем царице Александре, повероваше у Господа и пострадаше видевши чудеса и мучења светог великомученика Георгија. Царица пак Александра супруга Диоклецијанова, и раније је била хришћанка. Само видећи течење, чврстину и чудеса светог великомученика, она јавно изјави да је хришћанка. Зато и пострада.
Овај новомученик, Лазар, беше родом Бугарин из Габрова. Као младић остави своје место рођења и оде у Анадолију. У неком селу, Соми, чуваше Лазар овце. Но као хришћанин изазове гнев Турака против себе, и би бачен у тамницу од некога аге. После дугих мучења, нечовечних истјазања, која Лазар јуначки поднесе из љубави према Христу, овај млади мученик би убијен 23. априла 1802. године у својој двадесет осмој години. Господ га прими у вечне дворе Своје, и прослави на небу и на земљи. Над моштима светог Лазара догодише се многобројна чудеса.
Овај славни и победоносни светитељ беше рођен у Кападокији као син богатих и благочестивих родитеља. Отац му пострада за Христа, и мајка му се пресели у Палестину. Када порасте, Георгије оде у војску, где доспе у двадесетој својој години до чина трибуна, и као такав беше на служби при цару Диоклецијану. Када овај цар отпоче страшно гоњење на хришћане, ступи Георгије пред њега и одважно исповеди, да је и он хришћанин. Цар га баци у тамницу, а нареди да му се ноге ставе у кладе а на прси тежак камен. Потом нареди, те га везаше на точак, под којим беху даске са великим ексерима, и да га тако окрећу, док му цело тело не поста као једна крвава рана. По том га закопа у ров, тако да му само глава беше ван земље, и остави га у рову три дана и три ноћи. Потом преко некога мађионичара даде му смртоносни отров. Но при свим овим мукама Георгије се непрестано мољаше Богу, и Бог га исцељиваше тренутно, и спасаваше од смрти на велико удивљење народа. Кад и мртваца једног молитвом васкрсе, тада многи примише веру Христову. Међу овима беше и жена царева Александра, и главни жрец Атанасије, и земљоделац Гликерије, и Балерије, Донат и Терина. Најзад осуди цар Георгија и своју жену Александру на посечење мачем. Блажена Александра издахну на губилишту пре посечења, а свети Георгије би посечен 303. године. Чудесима, која се десише на гробу светог Георгија, нема броја. Нема броја ни његовим јављањима у сну и на јави многима, који га споменуше и његову помоћ поискаше од онда до дана данашњега. Разгоревши се љубављу према Христу Господу, светом Ђорђу не беше тешко све оставити ради те љубави: и чин, и богатство, и царску почаст, и пријатеље, и сав свет. За ту љубав Господ га награди венцем неувеле славе на небу и на земљи и животом вечним у царству Свом. Још му дарова Господ силу и власт да помаже у бедама и невољама свима онима који га славе и његово име призивају (в. 3. новембар).
Кад сам слаб онда сам силан. (II Кор. 12, 10) Кратке душекорисне беседе владике Николаја кроз Свето Писмо Старог и Новог Завета.
Шта се крије иза вела невидљивог? Истините приче о неочекиваним сусретима који су потпуно преобразили животе обичних људи.
Благочешће означава благо, то јест, добро поштовање Бога. На делу се благочешће показује у добром, истинитом, нелицемерном поштовању Бога…
Епископ горњокарловачки Сава Трлајић је рођен 6. јула 1884. године у Молу од оца Стефана и мајке Јелисавете. На крштењу је добио име Светозар. Основну школу је завршио у Молу, а велику класичну гимназију и богословију у Сремским Карловцима. Правни факултет је завршио у Београду, а правосудни испит је на положио на Правном факултету у Загребу. Ђаконски чин је примио на Богојављење 1909. године, а свештенички на Светога Саву исте године. Од 1909. до 1927. године обављао је дужност парохијског свештеника у Башаиду. Почетком 1927. године изабран је за референта, а нешто касније и за секретара Светог Архијерејског Синода СПЦ...
Епископ Платон (световно име Миливоје), рођен је у Београду 29. септембра 1874. од оца Илије и мајке Јелке (Соколовић). Гимназију је учио у Врању и Нишу, а потом школовање наставио у Београдској богословији. Замонашио се као ученик трећег разреда богословије. По завршетку богословије, рукоположен је у чин ђакона и презвитера и послат 1896. у Српско подворје у Москви где је наставио богословско усавршавање на Духовној академији коју је завршио 1901. са степеном кандидата богословља. По повратку из Русије, постављен је за старешину манастира Рајиновца, а убрзо за суплента у Београду. Као професор службовао је у Алексинцу и Јагодини и за то време одликован је достојанством синђела, протосинђела и архимандрита.
Свети апостол и јеванђелист Јован говори нам у свом Јеванђељу о сусрету светог Натанаила са Сином Божјим јављеним у телу. Натанаило беше из Кане Галилејске (Јн. 21, 2). И када Господ дође у Галилеју Он нађе Филипа и позва га за Собом. А Филип после тога нађе Натанаила и рече му: "Онај о коме писаше Мојсије у Закону и Пророци, нађосмо Га - Исуса сина Јосифова из Назарета"...
У време патријарха Јована Милостивог појави се неки млади инок, који чим дође, састави списак свих развратница у Александрији. Подвиг овога инока беше изузетан и јединствен. Преко дана он се наимаше да ради најтеже послове, а ноћу је одлазио у блудне домове, давао зарађени новац каквој развратници и с њом се затварао у собу на целу ноћ. Чим би се затворили, Виталије би умолио жену, да она легне и спава, а он би у углу собе проводио целу ноћ у молитви Богу за ту грешницу. Тако би сачувао грешницу да не греши бар једне ноћи. Друге ноћи ишао би код друге, треће код треће, и тако редом, док не би изређао све, па се поново враћао код оне с којом је почео. По његовим саветима многе су се грешнице оставиле свога прљавог заната, те једне су се удале, друге пошле у манастир, треће кренуле на поштен рад и зараду. Свим тим женама забрањивао је Виталије да објављују због чега он долази код њих. Због овога постане Виталије саблазан за сву Александрију. Људи су га на улици ружили, пљували, па и тукли. Но он је све стрпљиво сносио, јављајући своју добродетељ Богу а кријући је од људи. Када он умре, тада се дозна све о њему. На његовом гробу почну се догађати многа чудотворна исцељења; народ са разних страна почне доностити своје болеснике на његов гроб. Попљуван од људи он је био и остао прослављен од свевидећег Бога.