Свети преподобни Ксенофонт и Марија, и синови њихови Јован и Аркадије
Угледни и богати Цариграђани, Ксенофонт и Марија, живљаху животом богоугодним и сву пажњу посвећиваху хришћанском васпитању синова својих. Када им синови порастоше, послаше их на науке у Вирит (Бејрут); но догоди се, да бура потопи лађу. Промислом пак Божјим Јован и Аркадије буду некако спасени и таласима избачени на обалу, али на два разна места, тако да сваки мишљаше за другога да је потонуо. Из туге један за другим они се оба замонаше у два разна манастира. После две године ожалошћени њихови родитељи дођу у Јерусалим на поклоњење светињама. Тамо помоћу прозорљивости једнога духовника састану се најпре брат с братом, а потом и родитељи с децом својом. Из благодарности према Богу Ксенофонт и Марија раздаду све своје имање сиромасима, а они се обоје замонаше. Дирљива историја ове четири свете душе јасно показује како Господ дивно руководи судбом оних, који у Њега верују; како попушта на њих муку и жалост, да би их после, још већма ојачане у вери, увео у што већу радост. Живели и упокојили се у Господу у V веку.
Јеванђеље дана за 08.02.2026.
Читање Светог Јеванђеља по Луки за дан 08.02.2026. Зачало 79.
Између изума и Христа: кад техника постане лажна нада
Често меримо напредак човечанства проналасцима: брзином интернета, снагом мотора или вештачком интелигенцијом. Али шта ако је највећи дар и циљ човека заправо - задобијање Царства небеског и вечно блаженство? У овом оштром и мудром одговору безименом критичару, Свети владика Николај објашњава зашто Христос није дошао да нам подари „ковачке справе“, већ нешто далеко теже достижно и вредније.
Беседе владике Николаја за сваки дан у години - 7. Фебруар
„Ко говоре људи да сам ја“? (Мк. 8, 27) Кратке душекорисне беседе владике Николаја кроз Свето Писмо Старог и Новог Завета.
Никада више нећеш бити сам…
Ако то само пожели, човек никада неће бити сам. Ако је само иоле свестан чињенице да је Бог са њим и он са Богом, Христом, човек, заиста никада неће бити сам. И у свим животним околностима, мукама и проблемима, болестима и радостима, ни кад се од њега буду опраштали најближи, на ивици гроба, и после општег Васкрсења, бићемо заједно кроза све вјекове и кроза сву вјечност, јер више никада нико неће бити сам…
Свети Кастин
Рођен у Риму; најпре био незнабожац по вери, члан царског сената, и веома богат. Чудесно исцељен од епископа Кирилиана, он постане хришћанин. Касније он би хиротонисан за епископа у Византу. Пошто је седам година апостолски и богоугодно пасао стадо Христово, он се у миру престави, у трећем столећу.
Свети Мојсеј, архиепископ новгородски
Изврстан монах, блажени Мојсеј се и као архиепископ непрестано подвизавао тешким монашким подвизима. Ревносно зидао и обнављао цркве и манастире. Упокојио се 1686 године. Кроз 24 године пак, 19 априла 1710, његове свете мошти обретене нетљене и чудотворне.
Свети преподобни Аполос
Сав душом у Господу Христу, преподобни Аполос престави се у миру.
Свети преподобни Димитрије скевофилакс
Овај свети скевофилакс (сасудочувар) живео у осмом веку. Мисли се да је он на Седмом Васељенском Сабору читао из дела светих Отаца о иконама.
Свети новомученик Авксентије
Мученик Христов Авксентије беше из Јањине, син побожних родитеља. Још као млад он оде у Цариград, и тамо изучи ћурчијски занат. Но непријатељ сваког добра ђаво, не могући подносити чистоту његове душе, убаци му у срце мисао: да би за њега било дивно, када би овај краткотрајни живот проводио у уживањима, у пировању, и томе слично. Заведен том мишљу, и наслађујући се њоме, Авксентије напусти занат, па оде на царске лађе међу туђинце и запосли се тамо. Али после кратког времена његови другови туђинци оклеветаше га како се он, тобож, одрекао Христа и исповедио њихову муслиманску веру. Бојећи се да га не предаду господару лађе, Авксентије кришом побеже и оде у Цариград, обучен у врло просто и скромно одело. Тамо купи један чамац, и радећи са њим издржаваше се. И покаја се Авксентије свом душом за све грехе што почини у животу. Поред тога срце му се запали љубављу за мучеништво, и он дан и ноћ мољаше Бога са сузама да му укаже неког искусног духовника, коме би се исповедио и открио му чежњу своју: да жели испити чашу мучеништва.
-165x300.jpg)
Свети мученици Фелицита и седам јој синова
Као хришћанка буде у време цара Антони- на, 164. године заједно са својих седам синова осуђена на смрт. Молила се Богу, само да њу не погубе пре њених синова, да би ове могла храбрити при мучењу и убијању, те да се не одрекну Христа. Тако и буде по Божјем устројењу. С радошћу је ова ненадмашна мајка испраћала једног по једног сина, док их није свих седам испратила и видела погубљење. Тад је и она с благодарношћу Богу примила мученичку смрт. Сви пострадали у Риму где им се и мошти налазе.
Свети преподобни Мар
Одликовао се спољашњом лепотом и слаткопојним гласом. Повуче се од света и проживи у једној колиби тридесет седам година у посту, молитви и очишћењу срца од помисли. Као деведесетогодишњи старац упокојио се у Господу 430. године.
Свети преподобни Публије
Најпре био сенатор па познавши светлост Христову, остави почасти, раздаде имање сиромасима и предаде се подвижничком животу у близини свога града Зевгмата на Еуфрату. Основао две обитељи и упокојио се у Господу 380. године.
Свети Григорије Богослов, архиепископ цариградски
Рођен у Назианзу од оца Јелина и мајке хришћанке. Пре крштења учио се у Атини заједно са Василијем Великим и Јулијаном Одступником. Често је он прорицао Јулијану да ће бити одступник од вере и гонитељ цркве, што се и збило. На Григорија је нарочито много утицала добра му мајка Нона. Када заврши своје учење, Григорије се крсти. Свети Василије рукоположио га је за епископа сасимског, а цар Теодосије Велики ускоро га позове на упражњени престо архиепископа цариградског. Саставио је многобројна дела, од којих су му најславнија она из Богословља, због чега је и назват Богословом. Нарочито је знаменито по дубини његово дело Беседе о Светој Тројици. Још је писао против јеретика Македонија, који је криво учио о Духу Светоме (као да је Дух створење Божје), и против Аполинарија, који је криво учио, као да Христос није имао човечје душе, него да му је божанство било место душе. Писао је такође и против цара Јулијана Одступника, свог негдашњег школског друга. Када на Сабору 381. године, наста распра око његовог избора за архиепископа, он се повуче сам, изјавивши: „Не могу нас лишити Бога они који нас лишавају престола”. Затим напусти Цариград, оде у Назијанз, и тамо проживе до смрти у повучености, молитви и писању корисних књига. Иако је целог живота био слаба здравља, ипак је доживео осамдесету годину. Мошти су му доцније пренете у Рим, а глава му се налази у Успенском собору у Москви. Био је и остао велико и дивно светло цркве православне, како по кротости и чистоти карактера тако и по ненадмашној дубини ума. Упокојио се у Господу 390. године (в. 30. јануар).
Јеванђеље дана за 07.02.2026.
Читање Светог Јеванђеља по Луки за дан 07.02.2026. Зачало 103.
Свети Григорије Богослов, архиепископ цариградски
Свети Григорије Богослов, архиепископ цариградски
Циљ живота
Не допустимо да се због животних брига и неспокојства будемо лишени будућег вечног живота…
Беседе владике Николаја за сваки дан у години - 6. Фебруар
„Зашто зло мислите у срцима својијем“? (Мат. 9, 4) Кратке душекорисне беседе владике Николаја кроз Свето Писмо Старог и Новог Завета.