Бог враћа стоструко
Заопкуљен материјалним светом и животом у њему, човек свим силама покушава да у таквом свету обрете богатство себи. И не слути да је добитак у – давању потребитима…
Гарантно писмо
Ми хришћани не смемо бити ван догађања, него да пратимо догађања, да нас људи који нису уцрковљени не би доживљавали као другачије, чудне, да их не одбијамо него привлачимо Цркви, али опет да пазимо и будемо расудљиви, да не гледамо баш свакојаке ствари…
Разговор убијеног детета са својим убицом
Хоћу да ти кажем да сам те волео још пре свог рођења за које се испоставило да је моја смрт. У тренутку кад су се метални нокти приближили мом телу, безгласно сам узвикнуо: „Мајко, спаси ме!“. Кад су се упили у моје тело као зуби грабљивице, повикао сам: „Мајко, не убијај ме, поштеди ме!“. Али све је било узалуд и мајчина утроба је за мене постала место погубљења.
Пећка Красница и куга
Можда би се могле пронаћи сличности тренутне ситуације, са једним догађајем из 1911. године који се збио у Пећи. Беснела је колера и догодило се нешто што ни данас нико не би могао очекивати…
Извор чуда
Црква је неисцрпни извор чуда. Узима воду и она постаје освећена, узима хлеб и вино и они се претварају у Свето Причешће. Узима човека као глину и чини га богом. Међутим та чуда многи не виде. Јер, ако би их видели, не би омаловажавали ни мрзели Цркву Христову, него би је волели и поштовали. И не би говорили о њој са презиром као што то говоре.
Старица
Старачке руке, то су руке које су тешко радиле целог живота. Често се могу видети такве руке код стараца, искривљене од реуматизма, мршаве, с дебелим венама и просто пожелите да их пољубите. Историја ХХ века с његовим колективизацијама, радним данима, ратовима, сиромаштвом, ћутљивим трпљењем, може се учити без читања књига, само гледајући руке стараца који су све то преживели.
Себастијан - прича о вери и поверењу
Много је младих, здравих, школованих и талентованих људи који последњих година масовно напуштају Србију и одлазе у свет. И није да тамо одлазе у потрази за бољим материјалним условима живота. Према признању многих међу њима, одлазе да би се спасли од понижавања, корупције, тираније осредњости, политиканства, непоштовања њиховог знања, способности… једном речју од зла и безнађа у које је утонула свеколика Србија.
Испосници нашег доба
Света Православна црква поштује многе древне аскете - људе молитве и поста, али то не значи да такви људи припадају само раним вековима постојања Цркве, него их има и данас међу нама, рекао је Митрополит кијевски и све Украјине г. Онуфрије, у својој беседи одржаној другог дана Часног поста.
Диван о Светој Литургији
Литургија је највеће богатство и благо које ми имамо. Непомјанику највише смета Света Литургија. Када би свет само знао шта је Литургија, не би било довољно храмова....! Литургија је божанствена поезија, Литургија је сам Син и Логос Божији који себе вечно приноси свом Оцу за спасење и обожење Његове творевине. Да ли знамо зашто непомјанику толико смета Литургија?"
Чудо од једног долара
Све на свету има своју цену сем љубави и Божије милости. Да је љубав бесцена сведочи мноштво случајева са разних страна света међу којима и ово сведочанство о девојчици која је својом љубављу призвала чудо Божије како би помогла свом болесном брату.
Пази на своју душу!
Стој чврсто на духовној стражи, јер не знаш када ће те Господ призвати Себи. У свом земаљском животу буди спреман у сваком тренутку да Му поднесеш рачун. Чувај се да те непријатељ не ухвати у своје мреже, да те не обмане узрокујући да паднеш у искушење. Дневно прегледај своју савест; испитуј чистоту својих мисли, твојих намера.
Прича о свештенику и лопову
Ступивши на странпутицу, људи се веома често до те мере изгубе и крену да лутају, да временом изгубе сваку оријентацију и циљ живота. Тада чине небивале ствари не штедећи ни своје најближе, чак ни родитеље. Много је трагичних примера занемаривања, па и злостављања родитеља од стране своје деце. Ипак, неки од њих свој епилог добију као онај у јеванђељској причи о блудном сину.
Дрво које се гаси
Црква је заједница верних, гдје су верујући сабрани у Име Христово. Без саборности нема спасења, а једину истинску саборност, на овом свету, пружа Црква Христова. Господ говори у Јеванђељу: „Гдје су двоје или троје сабрани у име моје, ондје сам и ја међу њима“. У овој причи јасно нам је описано како је немогуће бити хришћанин, а не бити део заједнице.
Не како ти хоћеш, него како Бог да
Својствено је човеку да има своје планове, надања и очекивања па, следећи својој вољи прави, како народ каже, ''рачун без крчмара''. Тако бива када се не рачуна на вољу свише, на оно шта је Бог одредио за наше добро.
Зашто да опростим?
Да се врати зло за добро је ђавољи начин; да се врати добро за добро је човечији начин; а да се врати добро за зло је Божији начин.
Платила је највишу цену
Свети оци су говорили о три врсте цене које човек плаћа кроз читав свој живот. То су новац, крв и душа. Најјефтинија је, свакако, новац, док је највећа цена којом можемо (ис)платити било добро било зло – душа. Под овим некако спонтано подразумевамо љубав.
Маргита
Некако је уврежено мишљење да су рок-музичари и, уопште, млади бунтовни ствараоци с оне стране Бога. Да припадају оном другом, Богу противном свету, па чак и богоборним култовима. А, заправо, то не само да није правило, већ се може рећи да су већина њих искрени боготражитељи. Међу њима и веома познате личности о којима, заправо, не знамо ништа.
Задах смрти
Старац Исихије је био стари подвижник у једном нашем манастиру, нећемо рећи којем, кога сам ја случајно срео током студирања на Православном Богословском Факултету, обилазећи манастире. Често сам одлазио код њега и остале су ми у сећању неке његове приче, поуке, разговори са њим, а највише једна интересантна прича о смрти.
О непокајаном абортусу...
Бог ти је дао мене као ослонац твог живота, да те чувам и штитим и не напуштам до смрти. Aли си ме одбацила. Сама си убила онога ко је требало да постане твој хранитељ у старости. А сад ропћеш што си беспомоћна и усамљена. Зар ни сада нећеш рећи две речи: «Господе, опрости!»? Мајко, зову ме, морам да идем. Није ми дозвољено да видим твоју смрт и да знам, која је твоја судбина. Сазнаћу за њу кад се сретнемо на Страшном суду да бисмо се затим заувек растали...
Један разговор са Пакистанцем
Живимо у сујети и самомњењу, самозаљубљности у себе и „своје“. Али, свакодневно и укрштамо путеве са људима; са онима који , као и ми, живе у својој искључивости, али и онима који су спремни да схвате и прихвате другог и другачијег. И, неретко, тај други и другачији се ни у чему не разликује од мене самосвојног и самозаљубљног...