Једно болесно, напаћено, упропашћено, аутистично дете, бескорисно за овај свет, ни у каквој вези с њим. Једно дете благословено, с необјашњивом комуникацијом само с Богом. И родитељи су признали: „Да смо знали у каквом ће стању бити Андреј, не бисмо му дозволили да постоји. Али Бог нас је исмејао и изабрао га је“. Јер „што је лудо пред светом, оно изабра Бог да посрами мудре; и што је слабо пред светом, оно изабра Бог да посрами јаке; и што је неплеменито пред Светом и понижено изабра Бог, и оно што је ништавно, да уништи оно што јесте“ (1. Кор. 1,27-28).
Дешава се да и данас деца носе последице родитељског греха. Зато за све оно што радимо, треба увек да будемо сигурни да имамо два сведока: то су Господ и наша савест, који нас неће оставити на миру док се не покајемо за своје грехове.
Сусрет са старцем Тадејом који је „снимао“ људе боље него рендген и знао о њима и оно што му не кажу, потпуно је, у духовном смислу, променио живот не само једне особе већ целе њене породице.
Верник, као и неверник, свестан је тога да сваки човек поседује и добре и лоше особине, па ипак смо често склони да без размишљања осудимо некога на први поглед. Једна наизглед обична вожња таксијем у београдској свакодневици претвара се у дубоко духовно искуство које мења живот и преиспитује наше предрасуде.
Ова прича извире из једне песме, из дубоке потребе да се изрази љубав према Христу. Та песма, коју је написао наш читалац, Зоран Латиновић, била му је попут сталног пратиоца, молитва у стиховима, која је у једном необичном тренутку добила посебно значење.
Као што киша не бира да ли ће пасти на плодно тло или на камен, тако и љубав не поставља услове. Она тече слободно, прихватајући све наше пукотине и ожиљке. То је Љубав која не тражи савршенство, већ искрено срце. То је Љубав која каже: "Љуби ме такав какав јеси."
Кроз векове плача и вапаја, искушења и страдања, кроз буре ратова и неправди, један глас, вечан и непроменљив, увек је одзвањао у срцима српског народа. И данас чујемо тај глас наде, утехе и љубави: "Окрени се мени, Србине, окрени се мени..."
Прича о богатом директору који, у потрази за својим наследником, користи шачицу семена како би открио ко од његових сарадника поседује најважније врлине - поштење и храброст. И само је један од њих био искрен и прихватио неуспех. Ова прича нас подсећа на важност искрености, вере и стрпљења, вредности које су од суштинског значаја у нашем духовном животу.
Давно, нови архијереј је допутовао у Саровски манастир, сумњајући у приче о чудима Божијег угодника Серафима. Након што га је баћушка Серафим дочекао и поверио му своју понизну природу, архијереј је постао сведок невероватног чуда - жбун малине у сред зиме. Ова прича подсећа на моћ вере и скромност, уздижући славу великог Серафима, чија су дела и данас предмет дивљења.
Наш лукави непријатељ, ђаво, употребљава сва средства како би нас гурнуо у невоље и украо нам наду у Господа. Али, кад Бог заповеди, престаје свака мука, бура се стишава и постиђени лукави се удаљује. Ово је сведочанство о томе како су човека напали демони, а он, сав избезумљен од страха, утрчао у Храм Божији. Освећено место и простор где пребива Благодат Божија која „пржи демоне“ и коју они не могу да савладају.
Постоје људи које сви презиру, осуђују; убијају их, а они оживљавају. Понижавају их, а они се у понижењима прослављају. Клеветају их, а они се показују праведним. Вређају их, а они све поштују. Када чине добро, кажњавају их као злочинце. А када их муче, радују се као да живот поново добијају. Ко су они?
Живот и дела светог Гаврила (Ургебадзеа) су прича о вери, љубави и преданости Богу. Овде износимо сведочаства о његовим саветима и молитвеној помоћи својој духовној деци.
Зар не знаш да сам ја Љубав и да сва љубав овога света и универзума такође долази од мене, да сав живот и твоје дисање долази од мене, јер ја сам Пут, Истина и Живот, Онај Који јесте!
Ми хришћани не смемо бити ван догађања, него да пратимо догађања, да нас људи који нису уцрковљени не би доживљавали као другачије, чудне, да их не одбијамо него привлачимо Цркви, али опет да пазимо и будемо расудљиви, да не гледамо баш свакојаке ствари…
Заопкуљен материјалним светом и животом у њему, човек свим силама покушава да у таквом свету обрете богатство себи. И не слути да је добитак у - давању потребитима…
Духовни пут је испуњен радостима и изазовима. Међутим, постоје и опасности које вребају на том путу, а једна од највећих је прелест. Ђаво, као лукав заводник, може да се прикаже у најприхватљивијем облику, нудећи лажну радост и искуства која имитирају праву духовност. Како разликовати истинско духовно искуство од преваре и како препознати Божји додир од демонских замки?
Научимо се Јеванђељској причи о смокви. Свако дрво које не рађа добра плода, сече се и у огањ баца. Будимо плодна и добра дрва, да нас Господ препозна као Своје и да нам се обрадује по Његовом Другом Доласку.
Старац Пајсије Светогорац: Крст искушења је узвишенији од благодатних дарова, којима нас дарива Бог. Блажен је онај који има не само један крст, него пет. Мучење, или мученичка смрт је чиста плата. За то у сваком искушењу треба да кажемо: “Благодарим Ти Боже мој, јер ми је то било потребно за моје спасење.
Падамо ли духовно, грешимо ли? Са присношћу, љубављу и поверењем похитајмо к Њему, не са страхом да ће нас казнити, него са поуздањем које нам даје осећање да у Њему имамо пријатеља. Када човек духовно узнапредује и уђе у љубав Божју, шта ће му онда страх? Што год чини, он то чини из љубави, а то има много већу вредност.
Прекид већ започетог живота у Божијим очима непоправљиво је кршење Његове најважније заповести. Ово је истинита прича о томе како је сузама једна мајке и сина спасена нерођена беба, која неће оставити равнодушним ни дубоко религиозну особу, ни искреног атеисту...