Прича о свештенику и лопову
Ступивши на странпутицу, људи се веома често до те мере изгубе и крену да лутају, да временом изгубе сваку оријентацију и циљ живота. Тада чине небивале ствари не штедећи ни своје најближе, чак ни родитеље. Много је трагичних примера занемаривања, па и злостављања родитеља од стране своје деце. Ипак, неки од њих свој епилог добију као онај у јеванђељској причи о блудном сину.
Дрво које се гаси
Црква је заједница верних, гдје су верујући сабрани у Име Христово. Без саборности нема спасења, а једину истинску саборност, на овом свету, пружа Црква Христова. Господ говори у Јеванђељу: „Гдје су двоје или троје сабрани у име моје, ондје сам и ја међу њима“. У овој причи јасно нам је описано како је немогуће бити хришћанин, а не бити део заједнице.
Не како ти хоћеш, него како Бог да
Својствено је човеку да има своје планове, надања и очекивања па, следећи својој вољи прави, како народ каже, ''рачун без крчмара''. Тако бива када се не рачуна на вољу свише, на оно шта је Бог одредио за наше добро.
Зашто да опростим?
Да се врати зло за добро је ђавољи начин; да се врати добро за добро је човечији начин; а да се врати добро за зло је Божији начин.
Платила је највишу цену
Свети оци су говорили о три врсте цене које човек плаћа кроз читав свој живот. То су новац, крв и душа. Најјефтинија је, свакако, новац, док је највећа цена којом можемо (ис)платити било добро било зло – душа. Под овим некако спонтано подразумевамо љубав.
Маргита
Некако је уврежено мишљење да су рок-музичари и, уопште, млади бунтовни ствараоци с оне стране Бога. Да припадају оном другом, Богу противном свету, па чак и богоборним култовима. А, заправо, то не само да није правило, већ се може рећи да су већина њих искрени боготражитељи. Међу њима и веома познате личности о којима, заправо, не знамо ништа.
Задах смрти
Старац Исихије је био стари подвижник у једном нашем манастиру, нећемо рећи којем, кога сам ја случајно срео током студирања на Православном Богословском Факултету, обилазећи манастире. Често сам одлазио код њега и остале су ми у сећању неке његове приче, поуке, разговори са њим, а највише једна интересантна прича о смрти.
Пази на своју душу!
Стој чврсто на духовној стражи, јер не знаш када ће те Господ призвати Себи. У свом земаљском животу буди спреман у сваком тренутку да Му поднесеш рачун. Чувај се да те непријатељ не ухвати у своје мреже, да те не обмане узрокујући да паднеш у искушење. Дневно прегледај своју савест; испитуј чистоту својих мисли, твојих намера.
О непокајаном абортусу...
Бог ти је дао мене као ослонац твог живота, да те чувам и штитим и не напуштам до смрти. Aли си ме одбацила. Сама си убила онога ко је требало да постане твој хранитељ у старости. А сад ропћеш што си беспомоћна и усамљена. Зар ни сада нећеш рећи две речи: «Господе, опрости!»? Мајко, зову ме, морам да идем. Није ми дозвољено да видим твоју смрт и да знам, која је твоја судбина. Сазнаћу за њу кад се сретнемо на Страшном суду да бисмо се затим заувек растали...
Један разговор са Пакистанцем
Живимо у сујети и самомњењу, самозаљубљности у себе и „своје“. Али, свакодневно и укрштамо путеве са људима; са онима који , као и ми, живе у својој искључивости, али и онима који су спремни да схвате и прихвате другог и другачијег. И, неретко, тај други и другачији се ни у чему не разликује од мене самосвојног и самозаљубљног...
Тата, то је он
О помоћи коју светитељи пружају људима у често непредвидивим и трагичним околностима, на граници живота и смрти, не треба посебно уверавати никога. Препуна је историја спасења таквих дивних примера. Ево једног који сведочи о чуду светог Николаја из наших дана.
Ко је сиромашан?
Будимо захвални на оном што имамо, умјесто да жудимо за оним што немамо. Врло често ћемо у животу срести праве сиротане, дјецу којој, нажалост, родитељи сем новца ништа друго нијесу умјели дати и оставити у насљеђе.
Како ђаво обмањује човека
У природи човековој је да лако и без размишљања прашта себи, оправдава своје поступке, проналази објашњења и све то како би продужио стање у којем се налази. То снисхођење себи увек се завршава оним познатим – е, од сутра ћу окренути лист. То истезање времена, како ствари стоје, кључни је узрок човекове духовне погибли док је његов главни инспиратор - непријатељ човеков од искони.
Не сабирај земно злато
Црква је неисцрпни извор чуда. Узима воду и она постаје освећена, узима хлеб и вино и они се претварају у Свето Причешће. Узима човека као глину и чини га богом. Међутим та чуда многи не виде. Јер, ако би их видели, не би омаловажавали ни мрзели Цркву Христову, него би је волели и поштовали. И не би говорили о њој са презиром као што то говоре.
Одговор на молитву
Одговор на нашу молитву треба тражити у ситним, свакодневним догађајима, у томе да већ скоро ишчезла храброст оживи топлим пријатељством, да нам племенитост неке непознате душе учини дан светлим и радосним. То је, ето, један од начина на који нам Бог помаже да истрајемо у патњи, да понесемо свој Крст и наставимо кроз живот...
Прича о немој цркви
Постоји стара легенда која упечатљиво казује зашто понекад наше молитве бивају бесплодне. Неком старцу, који се много молио и често бринуо о људским гресима, учинило се чудним зашто се понекад дешава да људи иду у цкву, моле се Богу, а ипак и даље живе лоше... “Господе, мислио је он, да ли ти одговараш на наше молитве? Ево, људи се непрестано моле, да би живели у миру и покајању, а никако не успевају. Није ли можда сујетна њихова молитва?“
Анђео чувар
Постојање невидљиве природе подразумева, превасходно, постојање невидљивих духовних бића. Анђели Божији, преносиоци воље Божије човеку, неодвојиви су део заједнице, коју граде Бог, људи и они. Њихова је мисија и посланство од кључног су значаја за човеково свеколико спасење.
Божји рецепт
Господ нас безмерно воли. Он нам шаље цвеће сваког пролећа и спушта сунце свако јутро. Ако хоћемо да причамо са Њим, Он ће нас слушати. Али, и ако што непријатно и болно добијемо, морамо знати да је и то Његовом “рецепту”. На крају све ће то бити добро по наш живот. Као какав укусни колач.
Разлози среће и несреће
Често је човек, размишљајући о свету који га окружује и себи у њему, склон да извор своје среће или несреће налази управо у том свету и ономе што тај свет пружа. Међутим, мало људи схвата да је извор истинске среће или несреће у њима самима.
Хришћанске приче
Никада до наших времена није православним хришћанима било лакше да се упознају са богатством своје православне вере. Обиље теолошке, светоотачке, агиографске литературе представља својеврстан универзитет који у сваком тренутку стоји на располагању свакоме. Међутим, чини се да најлакше за душу најлакше пиањају приче из свакодневног опитног живота светила Цркве Христове, али и такозваних обичних људи.