Прича египатских пустињака
У Египту, где је у дубокој давној хришћанској старини било доста великих манастира, један монах дружио се с неуким простодушним сељаком. Сељак једном рече монаху:
-И ја поштујем Бога, који је створио овај свет! Свако вече сипам козје млеко у чанче и стављам га испод палме. Ноћу Бог долази и испија моје млекце. Оно се Њему јако допада! Никада се није десило да у чанчету остане млека.
Када је чуо те речи, монах није могао да се не насмеје. Он добродушним и једноставним речима објасни своме пријатељу да Богу није потребно козје млеко. Ипак, сељак се тврдоглавно држао своје приче. Онда је монах предложио да следеће ноћи кришом прате шта се догађа пошто чанче с млеком оставе под палмом.
Речено - учињено: те ноћи су се монах и сељак притајили мало даље и по месечини ускоро видели како се чанчету прикрала лисица и полаптала млеко до последње капи.
Сељака као гром да је ударио када је то видео.
-Да, скрушено признаде он – сад видим - то није био Бог!
Монах је покушао да утеши сељака па му стаде објашњавати како је Бог заправо Дух, како је Он потпуно другачији од нашег света, да људи Њега спознају на нарочит начин... Али сељак је само стајао пред њим оборене главе. А онда је заплакао и пошао у своју колибу.
И монах се запутио ка келији. Али кад јој се прибижио, крај врата, запрепашћен, угледа Анђела како му препречује пут. Монах су страху паде на колена, а Анђео рече:
-Тај обичан човек из народа нема ни васпитања, ни начитаности, ни мудрости да би Бога поштовао другачије од онога како је он то радио. А ти си му својом мудрошћу и књишком начитаношћу одузео ту могућност. Рећи ћеш да си несумњиво исправно расудио? Али једно ти не знаш, о, "мудраче": Бог је сваке ноћи, гледајући искрено срце овог сељака, слао лисицу до палме да би га утешио и примио његову жртву.
Украдени сат
Као неписано а тако много коришћено правило васпитања, светом доминира вербализам – поучавања, придике, предавања… Ипак, далеко најбоља педагогија јесте педагогија личног примера. Ништа тако о човеку и његовом васпитном утицају на друге људе не сведочи као његов лични пример.
А ја се молим за нешто боље и више
“Пријатељи, препричаћу Вам једну причу о Светом Јовану, можда неком буде на корист, ако Вам користи сетите се и мене у Вашој молитви!“
Не како ти хоћеш, него како Бог да
Преподобни Серафим Вирицки целог свог живота учио је да се верује и предаје светој вољи Божјој у којој је човеку милост и спасење. То лично животно искуство, пост и молитва, направили су од њега човека Божијег кроз којег су се многи спасили и привели вери.
Како ђаво вара човека?
Једна од најзначајнијих ђаволових подвала човечанству, кажу свети Оци, садржи се у томе да је успео да род људски увери да не постоји. Сакривен иза људске наивности и сопствене невидљивости, он је током историје нанео неописива зла човечанству. Но, ненадокнадив губитак ипак је онај на личном плану сваког човека а то је губљење бесмртне душе и вечног спасења у Царству које је Бог од памтивека уготовио за оне који Га љубе.
Сан светог Филарета Московског
Животи светих Божијих угодника пуни су чудесних догађаја који увек и изнова потврђују колико су силне и животом изобилне заповести Христове. И колико су спасоносне за оне који их са радошћу и ревношћу испуњавају.
Ноћно дежурство
Стражите над умовима својим јер никада не знате када ће господар доћи! Ова порука, али и упозорење Господа нашег Исуса Христа, даје нам на знање да наша савест никада не сме да задрема. Јер, сваки изненадни догађај може нам бити или на погибао душе или прилика за њено спасење.
Који пут изабрати
Има један веома кратак стих у Псалтиру у којем се каже: Уклони се од зла и добро чини. И заиста, то је прави поредак ствари јер, није довољно само уклонити се од зла већ је потребно добро чинити. Да би се добро чинило, услов је – уклањање од зла. Примера је много.
Казивања светог Јеронима егинског
Поуке светих Божијих људи, слободно можемо речи, представљају упутства за употребу живота, али оног живота који ће дати свој род у Царству вечних вредности. Но, те поуке нису само и једино догматски прецизне и теолошки исправне. Оне су плод богатог искуства живљења у Христу, пуне врцавости, свежине и радости којој није могуће одолети.
Божји рецепт
Господ нас безмерно воли. Он нам шаље цвеће сваког пролећа и спушта сунце свако јутро. Ако хоћемо да причамо са Њим, Он ће нас слушати. Али, и ако што непријатно и болно добијемо, морамо знати да је и то Његовом “рецепту”. На крају све ће то бити добро по наш живот. Као какав укусни колач.
Одговор на молитву
Одговор на нашу молитву треба тражити у ситним, свакодневним догађајима, у томе да већ скоро ишчезла храброст оживи топлим пријатељством, да нам племенитост неке непознате душе учини дан светлим и радосним. То је, ето, један од начина на који нам Бог помаже да истрајемо у патњи, да понесемо свој Крст и наставимо кроз живот...
Бог враћа стоструко
Заопкуљен материјалним светом и животом у њему, човек свим силама покушава да у таквом свету обрете богатство себи. И не слути да је добитак у – давању потребитима…
Гарантно писмо
Ми хришћани не смемо бити ван догађања, него да пратимо догађања, да нас људи који нису уцрковљени не би доживљавали као другачије, чудне, да их не одбијамо него привлачимо Цркви, али опет да пазимо и будемо расудљиви, да не гледамо баш свакојаке ствари…
Разговор убијеног детета са својим убицом
Хоћу да ти кажем да сам те волео још пре свог рођења за које се испоставило да је моја смрт. У тренутку кад су се метални нокти приближили мом телу, безгласно сам узвикнуо: „Мајко, спаси ме!“. Кад су се упили у моје тело као зуби грабљивице, повикао сам: „Мајко, не убијај ме, поштеди ме!“. Али све је било узалуд и мајчина утроба је за мене постала место погубљења.
Пећка Красница и куга
Можда би се могле пронаћи сличности тренутне ситуације, са једним догађајем из 1911. године који се збио у Пећи. Беснела је колера и догодило се нешто што ни данас нико не би могао очекивати…
Извор чуда
Црква је неисцрпни извор чуда. Узима воду и она постаје освећена, узима хлеб и вино и они се претварају у Свето Причешће. Узима човека као глину и чини га богом. Међутим та чуда многи не виде. Јер, ако би их видели, не би омаловажавали ни мрзели Цркву Христову, него би је волели и поштовали. И не би говорили о њој са презиром као што то говоре.
Старица
Старачке руке, то су руке које су тешко радиле целог живота. Често се могу видети такве руке код стараца, искривљене од реуматизма, мршаве, с дебелим венама и просто пожелите да их пољубите. Историја ХХ века с његовим колективизацијама, радним данима, ратовима, сиромаштвом, ћутљивим трпљењем, може се учити без читања књига, само гледајући руке стараца који су све то преживели.
Себастијан - прича о вери и поверењу
Много је младих, здравих, школованих и талентованих људи који последњих година масовно напуштају Србију и одлазе у свет. И није да тамо одлазе у потрази за бољим материјалним условима живота. Према признању многих међу њима, одлазе да би се спасли од понижавања, корупције, тираније осредњости, политиканства, непоштовања њиховог знања, способности… једном речју од зла и безнађа у које је утонула свеколика Србија.
Испосници нашег доба
Света Православна црква поштује многе древне аскете - људе молитве и поста, али то не значи да такви људи припадају само раним вековима постојања Цркве, него их има и данас међу нама, рекао је Митрополит кијевски и све Украјине г. Онуфрије, у својој беседи одржаној другог дана Часног поста.
Диван о Светој Литургији
Литургија је највеће богатство и благо које ми имамо. Непомјанику највише смета Света Литургија. Када би свет само знао шта је Литургија, не би било довољно храмова....! Литургија је божанствена поезија, Литургија је сам Син и Логос Божији који себе вечно приноси свом Оцу за спасење и обожење Његове творевине. Да ли знамо зашто непомјанику толико смета Литургија?"