Три личне приче о чудотворној сили крста
Христос је својој Цркви дао непобедиво оружје и моћну заштиту за одбрану вере, и избављање од свих замки ђавољих. Ово су примери колико је Крст страшно и снажно знамење према свима видљивим и невидљивим непријатељима, чувар од свих превара, заседа и напада ђаволских.
Анђео чувар
Наш Анђео Чувар не само да нас стално подстиче да размишљамо о вечном спасењу, него нас стварно чува у разним животним ситуацијама. Реч „Чувар” за Анђела, у овом случају уопште није алегорија, о чему вековима сведоче драгоцена пракса и искуства многих хришћана.
Старац Исихије и пуж
Шеташе старац Исихије шумом у молитвеном заносу, сав предан молитви и Богомислију и застаде тако и направи паузу севши на један пањ, кад спази пужића испред себе код његових ногу. Узе га нежно у своје руке и запита:
"Пужићу, пужићу куд си тако кренуо, тако споро и докле ћеш стићи?". На старчево изненађење зачу глас из маленог бића:
"Идем полако, споро, јер се дивим свету, дивим се Творцу и свему што је направио; зеленој трави и пространим ливадама, миомирисним латицама разнобојног и непрегледног цвећа, а ноћу звезданом небу, том пространству велелепја које говори о Њему, о Творцу, које говори о лепоти живота и тренутку који никако да прође. Ох, како је све предивно и зашто бих журио и пропуштао све ове непоновљиве тренутке? Ви људи увек негде тако журите, док лепота пролази крај вас, живот пролази крај вас у непрегледним бригама и у журби, само брзате и у тој брзости живот трошите и живот вам прође, а да не приметите његову лепоту, запитате се о његовом смислу и дођете до Смисла и Креатора свега жизна. Зато вам и животи и пролазе празно јер се не дивите моменту и једноставним тренуцима среће, непрегледним и вечним тренуцима. Мојих пет минута, пет минута среће, је ваших педесет година.
Зар ви мислите да сам ја пропустио нешто од живота што сам овако успорен?! Та ја се никада не бих мењао са вама. Ја никада и нисам сам, са мном је увек Творац чије присуство и љубав увек осећам и Коме увек благодарим, Који ме чини радосним, док сваки мој рошчић, свака антеница на мојој глави, један је молитвени уздах, једно молитвено дивљење и захвалност на пруженој срећи. Наша, моја, спорост, успореност, вечност је. А ви велики, тја, само негде јурите, никад Творца да се сетите, једни друге да загрлите, цвет да омиришите, зелену траву да очима милујете, звезданом небу да се удивите и Животу да заблагодарите."
Старац Исихије спусти пужића на земљу и рече:,, Иди својим путем, мили пужићу, и хвала ти на изреченој мудрости. Мали постиди "великог".
Хвала ти на овом дивном дану. Хвала Творцу што и природу умудри да поучава синове Божије, обрзеле, опустеле и обамрле у многим непотребним бригама. Слава теби Господе на свем велелепју и на свој мудрости, на зеленој трави и пространим ливадама, на миомирисним латицама разнобојног и непрегледног цвећа, звезданом небу које краси Свод небески и на дивним људима које желим да загрлим".
Теолог, професор Верске наставе, Иван Миладиновић
Хришћанске приче
Никада до наших времена није православним хришћанима било лакше да се упознају са богатством своје православне вере. Обиље теолошке, светоотачке, агиографске литературе представља својеврстан универзитет који у сваком тренутку стоји на располагању свакоме. Међутим, чини се да најлакше за душу најлакше приањају приче из свакодневног опитног живота светила Цркве Христове, али и такозваних обичних људи.
Старац Исихије - Пропусница
Као што ни свако писмо не може да се пошаље без маркице, као што се ни у другу земљу не може ући без документа, ни код лекара без књижице, тако се не може ући без Духа Светога у Царство Небеско, без Његове Пропуснице: без Вере, Наде, Љубави и без добрих дела, без самога Христа, који је у нашем срцу од тренутка крштења. Пропусница, позивница за Царство је у срцу; Христос је у срцу!
Разлози среће и несреће
Често је човек, размишљајући о свету који га окружује и себи у њему, склон да извор своје среће или несреће налази управо у том свету и ономе што тај свет пружа. Међутим, мало људи схвата да је извор истинске среће или несреће у њима самима.
Избацивач
Један, тобож велики православац, у свом „ревновању“ дошао на идеју како да заштити цркву од свих који би да у њу уђу непристојно обучени, али када је своју идеју предложио свештенику, овај му исприча причу, која је из корена променила његов поглед на људе...
Господ и магаре
Они који се свакога дана жртвујују из љубави за своје ближње, удостојиће се да у њима Христос обитава, заједно са Својим Оцем и Духом Светим. У овој краткој причи се скромно и слатко магаренце које подноси жегу напорног дана, терет и муку, батине и псовке, удостојило да на њему буде Принц принчева и Цар царева, и да се на њему покаже Слава Господња.
Молитва јача од метака
Истинита прича о руском војнику који је био пет година у чеченском заробљеништву, две године га нису хранили, вежбали су на њему борбе прса у прса; неколико пута из непосредне близине пуцали директно у њега, али због његове молитве нису могли ни да га погоде!
Срце блуднице
Чак и најизгубљенији грешник има душу. И неопходно је видети ту душу. Лако је неког упропастити... Али је, такође, лако и сачувати. Само им загрејте - срце. Плачите заједно. Не гледајући људе споља, већ у срце. Не плашите се прљавштине. Додирните њихово срце својим срцем. Волите. Љубав мења све: живот, свет... И може све. Главно је да никога од себе не одгурнемо!“ - Исповест оца Јевгенија, заснована на стварним догађајима...
„Бако, шта ће ми икона?“
На Божју помоћ често се брзо заборавља. Уместо да преиспитамо свој живот, настављамо да верујемо у себе и своје способности. Ово дирљиво сведочанство говори о томе како љубав Пресвете Богородице не помућује наш себични заборав на Њу и Њеног Сина, већ како је Она увек ту када нам је поново потребна, чак и када је се тек у невољи сетимо...
Ко је бољи - Бог или ђаво?
Има ли шта тешко Богу?! Ево примера како је на изглед „случајан“ сусрет једне монахиње и пијаног момка на аутобуској станици, завршио чудом. Човек се тренутно отрезнио и сви знаци алкохолне интоксикације су потпуно нестали! Стајао је у тишини, апсолутно задивљен оним што му се догодило.
Тата, то је он
О помоћи коју светитељи пружају људима у често непредвидивим и трагичним околностима, на граници живота и смрти, не треба посебно уверавати никога. Препуна је историја спасења таквих дивних примера. Ево једног који сведочи о чуду светог Николаја из наших дана.
Чудо Свете Петке Изворске
Док је спремала себи сватовско рухо, девојка преко ноћи постаде саката. У наставку прочитајте причу о чуду исцелења, љубави и милости Божије.
Мудрост живота или шта значи волети
Из приче архимандрита Силуана Висана јасно се види шта значи волети по светоназору хришћанства. „Волети значи имати мудро срце. Волети значи владати науком која исцељује, а не умртвљује, пружа утеху, а не уништава“, поручује румунски духовник.
Kоликo је велика љубав пресвете Богородице
Kоликo је велика љубав пресвете Богородице, говори прича о једној руској монахињи, коју је посведочио њен духовни отац по њеној жељи, након њеног упокојења. Њу нам је је пренео руски владика Алимпије.
Једна божићна прича
Живот човеков врло често зна бити тако пун изненадних, како трагичних, тако и радосних обрта да људи, када о томе слушају или читају, не могу а да не помисле да су такви догађаји могући само и једино Божијом вољом и промислом. Никакав ум људски, ма колико генијалног човека, није у стању направити такав животни сценарио као што то може човекољубиви Бог.
Старац Исихије о искушењима
Којима је више дато од њих ће се више и тражити. Наравно да имамо већа искушења, али имамо и већу благодат, тако да немамо баш пуно оправдања. Ми, православни хришћани, имамо огромну силу и благодат, које се демони боје захваљујући којој успешно одолевамо свим искушењима које Бог попусти на нас или која задобијамо захваљујући сопственим промашајима.
Имаш колена, језик, руке – моли се!
“Иштите и даће вам се, тражите и наћи ћете куцајте и отвориће се”. Наравно да Бог зна шта је нама потребно, наравно да види када смо у огромном проблему, али, Он, у исто време, жели и да види да имамо и веру и поверење у Његове силе да нам притекне у помоћ у приликама када ништа друго и нико други не може притећи.
Прича о свештенику и лопову
Ступивши на странпутицу, људи се веома често до те мере изгубе и крену лутати да временом изгубе сваку оријентацију и циљ живота, притом не штедећи ни своје најближе, чак ни родитеље. Много је трагичних примера занемаривања, па и злостављања родитеља од стране своје деце. Ипак, неки од њих свој епилог добију као онај у јеванђељској причи о блудном сину.