Стара мудра изрека каже: "пази шта желиш, јер ти се то може догодити". Кад год видим Христа на крсту, кад год осетим Његову љубав, кад год сам без речи због пројава Његових милости, одушевљено кажем: "Господе, желим да будем хришћанин и обећавам да хоћу, јер желим да будем са Тобом!" Али, да ли је то заиста тако?
Стој чврсто на духовној стражи, јер не знаш када ће те Господ призвати Себи. У свом земаљском животу буди спреман у сваком тренутку да Му поднесеш рачун. Чувај се да те непријатељ не ухвати у своје мреже, да те не обмане узрокујући да паднеш у искушење. Дневно прегледај своју савест; испитуј чистоту својих мисли, твојих намера.
Животи светих Божијих угодника пуни су чудесних догађаја који увек и изнова потврђују колико су силне и спасоносне заповести Христове за оне који их са радошћу и ревношћу испуњавају.
Верујем у Онога за кога ми се понекад чини да не постоји. Ко ми дозвољава да се расправљам с Њим. Док одлазим, жури да ме пронађе и да ме врати кући. И кад ја не верујем у Њега, Он инсистира да верује у мене.
Живот једног од највећих Христових апостола, апостола љубави Павла, представља образац преумљења под дејством Духа Христовог. Један од највећег гонитеља Христових у трену се преобраћа у највећег Христовог апостола који своју оданост Христу запечаћује својим смртним страдањем. Много је таквих примера кроз историју Цркве Христове. Овде износимо само једну која потврђује да је тако нешто могуће и данас, у ово наше време.
Поуке светих Божијих људи, слободно можемо речи, представљају упутства за употребу живота, али оног живота који ће дати свој род у Царству вечних вредности. Но, те поуке нису само и једино догматски прецизне и теолошки исправне. Оне су плод богатог искуства живљења у Христу, пуне врцавости, свежине и радости којој није могуће одолети.
Литургија је највеће богатство и благо које ми имамо. Непомјанику највише смета Света Литургија. Када би свет само знао шта је Литургија, не би било довољно храмова....! Литургија је божанствена поезија, Литургија је сам Син и Логос Божији који себе вечно приноси свом Оцу за спасење и обожење Његове творевине. Да ли знамо зашто непомјанику толико смета Литургија?"
Људи посебног богоугодног, чистог и молитвеног живота, светитељског, блиски су са свима и разумеју сва Божја створења – и људе и животиње и биљке. Ова прича о светом Ави Јустину записана је према речима епископа Атанасија Јевтића.
Молитве старца Клеопе, старешине румунског манастира Сихастрије, за хиљаде монаха и мирјана који су му долазили тражећи духовну помоћ, доносиле су чудесне плодове: болесни су се исцељивали, проблеми решавали... Али уз помоћ благодати Духа Светога, старац је био и сведок многих чуда. Ово је сведочанство о једном од њих.
Повест о београдској грешници, коју је написао свети владика Николај, поучава нас колико је важно и шта значи спасити душу једном човеку. Ова прича сведочи како само једно дело милости према ближњем које учинимо, отписује многе наше грехе!
Све на свету има своју цену сем љубави и Божије милости. Да је љубав бесцена сведочи мноштво случајева са разних страна света међу којима и ово сведочанство о девојчици, која је својом љубављу призвала чудо Божије, како би помогла свом болесном брату.
Италијанка, која је била као пилот НАТО снага учествовала у бомбардовању Србије 1999. године, уверила се да се чуда Божија често дешавају. У моменту када је требало избаци бомбу на манастир Милешева, појавио јој се лик Белог Анђела, који ју је упозорио да то не чини. Преплашена оним што је видела, вратила се у базу не обавивши свој задатак.
Христос је увек ту, у градској вреви и у реци аутомобила, па и ноћу и дању Он је на улицама и путевима. Само Га треба приметити, осетити Његово присуство у срцу. Ово је искуство православног такси возача који је возећи готово усмртио дечака али након његове молитве, Господ га је вратио у живот.
Господ нас безмерно воли. Он нам шаље цвеће сваког пролећа и спушта сунце свако јутро. Ако хоћемо да причамо са Њим, Он ће нас слушати. Али, и ако што непријатно и болно добијемо, морамо знати да је и то Његовом “рецепту”. На крају све ће то бити добро по наш живот. Као какав укусни колач.
Радујте се свему што нас окружује. Све нас поучава и све нас води Богу. Све око нас су капљице Божије љубави. И живо и неживо, и биљке и животиње, и птице и планине, и море и залазак сунца, и звездано небо.
Нема ничег страшнијег и погубнијег од охолости и себичности имућног човека, али, нити узвишенијег од љубави Божије којом Он, кроз страдање, приводи таквога покајању и промени живота. Ево једног дивног примера.
Душевни болесници не траже ништа више од нашег разумевања и прихватања њихове болести. Да се не крију и не плаше или да осећају кривицу због онога што им се дешава. Да могу слободно да говоре о својој болести као и сви други пацијенти, без наших критичких и сумњичавих погледа. Али, ако не можемо да им помогнемо да олакшају свој тешки крст, онда ућутимо с љубављу, и то је такође дело милосрђа.
Живимо у сујети и самомњењу, самозаљубљности у себе и „своје“. Али, свакодневно и укрштамо путеве са људима; са онима који , као и ми, живе у својој искључивости, али и онима који су спремни да схвате и прихвате другог и другачијег. И, неретко, тај други и другачији се ни у чему не разликује од мене самосвојног и самозаљубљног...
Како је хирург кардиолог приликом операције дечака у његовом срцу пронашао Христа. Десило се баш онако како је дечак упорно тврдио: “Када отвориш моје срце, у њему ћеш наћи Христа”.
Бог ти је дао мене као ослонац твог живота, да те чувам и штитим и не напуштам до смрти. Aли си ме одбацила. Сама си убила онога ко је требало да постане твој хранитељ у старости. А сад ропћеш што си беспомоћна и усамљена. Зар ни сада нећеш рећи две речи: «Господе, опрости!»? Мајко, зову ме, морам да идем. Није ми дозвољено да видим твоју смрт и да знам, која је твоја судбина. Сазнаћу за њу кад се сретнемо на Страшном суду да бисмо се затим заувек растали...