Старац Исихије - Пропусница
Као што ни свако писмо не може да се пошаље без маркице, као што се ни у другу земљу не може ући без документа, ни код лекара без књижице, тако се не може ући без Духа Светога у Царство Небеско, без Његове Пропуснице: без Вере, Наде, Љубави и без добрих дела, без самога Христа, који је у нашем срцу од тренутка крштења. Пропусница, позивница за Царство је у срцу; Христос је у срцу!
Разлози среће и несреће
Често је човек, размишљајући о свету који га окружује и себи у њему, склон да извор своје среће или несреће налази управо у том свету и ономе што тај свет пружа. Међутим, мало људи схвата да је извор истинске среће или несреће у њима самима.
Избацивач
Један, тобож велики православац, у свом „ревновању“ дошао на идеју како да заштити цркву од свих који би да у њу уђу непристојно обучени, али када је своју идеју предложио свештенику, овај му исприча причу, која је из корена променила његов поглед на људе...
Господ и магаре
Они који се свакога дана жртвујују из љубави за своје ближње, удостојиће се да у њима Христос обитава, заједно са Својим Оцем и Духом Светим. У овој краткој причи се скромно и слатко магаренце које подноси жегу напорног дана, терет и муку, батине и псовке, удостојило да на њему буде Принц принчева и Цар царева, и да се на њему покаже Слава Господња.
Молитва јача од метака
Истинита прича о руском војнику који је био пет година у чеченском заробљеништву, две године га нису хранили, вежбали су на њему борбе прса у прса; неколико пута из непосредне близине пуцали директно у њега, али због његове молитве нису могли ни да га погоде!
Срце блуднице
Чак и најизгубљенији грешник има душу. И неопходно је видети ту душу. Лако је неког упропастити... Али је, такође, лако и сачувати. Само им загрејте - срце. Плачите заједно. Не гледајући људе споља, већ у срце. Не плашите се прљавштине. Додирните њихово срце својим срцем. Волите. Љубав мења све: живот, свет... И може све. Главно је да никога од себе не одгурнемо!“ - Исповест оца Јевгенија, заснована на стварним догађајима...
„Бако, шта ће ми икона?“
На Божју помоћ често се брзо заборавља. Уместо да преиспитамо свој живот, настављамо да верујемо у себе и своје способности. Ово дирљиво сведочанство говори о томе како љубав Пресвете Богородице не помућује наш себични заборав на Њу и Њеног Сина, већ како је Она увек ту када нам је поново потребна, чак и када је се тек у невољи сетимо...
Ко је бољи - Бог или ђаво?
Има ли шта тешко Богу?! Ево примера како је на изглед „случајан“ сусрет једне монахиње и пијаног момка на аутобуској станици, завршио чудом. Човек се тренутно отрезнио и сви знаци алкохолне интоксикације су потпуно нестали! Стајао је у тишини, апсолутно задивљен оним што му се догодило.
Тата, то је он
О помоћи коју светитељи пружају људима у често непредвидивим и трагичним околностима, на граници живота и смрти, не треба посебно уверавати никога. Препуна је историја спасења таквих дивних примера. Ево једног који сведочи о чуду светог Николаја из наших дана.
Чудо Свете Петке Изворске
Док је спремала себи сватовско рухо, девојка преко ноћи постаде саката. У наставку прочитајте причу о чуду исцелења, љубави и милости Божије.
Старац Исихије о искушењима
Којима је више дато од њих ће се више и тражити. Наравно да имамо већа искушења, али имамо и већу благодат, тако да немамо баш пуно оправдања. Ми, православни хришћани, имамо огромну силу и благодат, које се демони боје захваљујући којој успешно одолевамо свим искушењима које Бог попусти на нас или која задобијамо захваљујући сопственим промашајима.
Имаш колена, језик, руке – моли се!
“Иштите и даће вам се, тражите и наћи ћете куцајте и отвориће се”. Наравно да Бог зна шта је нама потребно, наравно да види када смо у огромном проблему, али, Он, у исто време, жели и да види да имамо и веру и поверење у Његове силе да нам притекне у помоћ у приликама када ништа друго и нико други не може притећи.
Прича египатских пустињака
У Египту, где је у дубокој давној хришћанској старини било доста великих манастира, један монах дружио се с неуким простодушним сељаком.
Како ђаво вара човека?
Једна од најзначајнијих ђаволових подвала човечанству, кажу свети Оци, садржи се у томе да је успео да род људски увери да не постоји. Сакривен иза људске наивности и сопствене невидљивости, он је током историје нанео неописива зла човечанству. Но, ненадокнадив губитак ипак је онај на личном плану сваког човека а то је губљење бесмртне душе и вечног спасења у Царству које је Бог од памтивека уготовио за оне који Га љубе.
Разговор убијеног детета са својим убицом
Хоћу да ти кажем да сам те волео још пре свог рођења за које се испоставило да је моја смрт. У тренутку кад су се метални нокти приближили мом телу, безгласно сам узвикнуо: „Мајко, спаси ме!“. Кад су се упили у моје тело као зуби грабљивице, повикао сам: „Мајко, не убијај ме, поштеди ме!“. Али све је било узалуд и мајчина утроба је за мене постала место погубљења.
Пећка Красница и куга
Можда би се могле пронаћи сличности тренутне ситуације, са једним догађајем из 1911. године који се збио у Пећи. Беснела је колера и догодило се нешто што ни данас нико не би могао очекивати…
Прича о свештенику и лопову
Ступивши на странпутицу, људи се веома често до те мере изгубе и крену лутати да временом изгубе сваку оријентацију и циљ живота, притом не штедећи ни своје најближе, чак ни родитеље. Много је трагичних примера занемаривања, па и злостављања родитеља од стране своје деце. Ипак, неки од њих свој епилог добију као онај у јеванђељској причи о блудном сину.
Старица
Старачке руке, то су руке које су тешко радиле целог живота. Често се могу видети такве руке код стараца, искривљене од реуматизма, мршаве, с дебелим венама и просто пожелите да их пољубите. Историја ХХ века с његовим колективизацијама, радним данима, ратовима, сиромаштвом, ћутљивим трпљењем, може се учити без читања књига, само гледајући руке стараца који су све то преживели.
Себастијан - прича о вери и поверењу
Много је младих, здравих, школованих и талентованих људи који последњих година масовно напуштају Србију и одлазе у свет. И није да тамо одлазе у потрази за бољим материјалним условима живота. Према признању многих међу њима, одлазе да би се спасли од понижавања, корупције, тираније осредњости, политиканства, непоштовања њиховог знања, способности… једном речју од зла и безнађа у које је утонула свеколика Србија.
Зашто да опростим?
Да се врати зло за добро је ђавољи начин; да се врати добро за добро је човечији начин; а да се врати добро за зло је Божији начин.