Давне 2001. године први пут сам се сусрео са задивљујућим појавама везаним за Светог Николу. Ту мистериозну причу, која се догодила пред бомбардовање Србије 1999. године и која је и данас актуелна, тада сам изнео у чланку за новине у којима сам радио, а данас бих желео да поново подсетим на ове необјашњиве догађаје.
Четири иконе у Храму Гроба Господњег замироточиле су у ноћи 24. маја 2022. године, на дан када Православна Црква прославља успомену на Свете равноапостолне Кирила и Методија. Јерусалимска Патријаршија проучава овај феномен и планира да о томе да званичну оцену и објашњење.
Сви ми знамо да светитељи Божији, ни после пресељења у небески свет не престају да се залажу за нас и траже благодат и милост пред Богом. Осветљени светлошћу лица Божијег, светитељи нас виде, знају каква осећања имамо према њима, и стога, без сумње, постају наши покровитељи, заступници и помоћници. То није тешко доказати примерима, којих има много у житијима светих. Ево једног од њих.
Дођосмо у црквицу где су мошти Светог Василија... А онда, клецнуле ми ноге као да ме је неко ударио иза колена и ја падох на колена и стадох плакати тако горко како, чини ми се, никада нисам у животу. Два пуна сата сам плакао у манастиру, где год да сам главу наслонио: мени, мушкарцу, плаче се неиздрживо јако. И онда се сетих речи оца Јоила док смо се путем пењали горе: „Ви не знате да је сваки камен овдје - Божански камен!“
Није случајно што је чудотворна икона Богородице „Брзопомоћница“ добила управо такво име! Колико је само чудеса морало да се деси кроз молитве пред овом иконом, да би људи обратили пажњу на то да их Богородица испуњава одмах. Ово је прича о још једном брзом услишавању молитве изговорене пред иконом Мајке Божије „Брзопомоћнице“.
У време катастрофа, крвавих ратова повезаних са бројним жртвама и људским страдањима, на земљу увек долази чудо. У крвљу натопљеном Донбасу, где се брани слобода, чудо се пројавило у лику Богородице Доњецке, икони која тече миро и плаче сузама боје крви, доносећи утеху измученом становнишвту, исцељујући оне који јој се пред њом моле и испуњавајући њихове молитве.
Да су у лажи „кратке ноге“ показује ова прича о човеку који се молитвама светог Василија излечио од тешких болести, изашао из болнице, али одмах заборавио ко га је ишчупао из канџи смрти, па је свима говорио да је преживео зато што је био јак и имао велику вољу за животом. Неколико месеци након тога поново се обрео у болници. Тек тада се присетио да је Бог главна узданица и помоћник у најтежим ситуацијама, па је ћерка донела у болницу освећено уље којим се више пута дневно помазивао. И опет га је Бог помиловао новим изласком из болнице...
У старој козачкој цркви брвнари у округу Курџипскаја у Русији, икона Пресвете Богородице „Несагорива купина“ чудотворно се пресликала на заштитно стакло кутије у којој се налазила. То је истражила и посебна епархијска комисија, на чијем је челу био игуман оближњег манастира, отац Герасим, која је урадила студију и потврдила ово чудо.
Верне жене које пате од неплодности често прибегавају часном појасу Пресвете Богородице. Небројена чудесна исцељења су се десила уз помоћ ове велике светиње. Ово је још једно сведочанство чудесном исцељењу и милости Мајке Божије
Бездјетност супружника која је трајала годинама, дугоочекивана али веома тешка трудноћа, хитан порођај, интензивна њега... и стална молитва. Мали Симеон не би био рођен без помоћи Бога, Мајке Божје и светитеља. А каква је само радост бебин осмјех! О томе пишу супружници Георгиј и Вјера. Ево њихове приче.
Икона се обично ставља у кутију како би била заштићена од штетних утицаја околине. Али у последње време све чешће и кутија иконе постаје причасник чуда које Господ открива Својој верној деци. Данас је свету познато много случајева када су се ликови светих са икона чудесно пресликали и на стакло кутија у којима су иконе смештене. Ово је прича о неколико таквих икона, документованих у медијима.
Ово је невјероватна прича о томе како је не само један, већ неколико светитеља заједно, помогло бездјетној породици да добију дугоочекивано дијете. Причу је испричала мајка Екатерина.
У Цркви Светог Андреја у старачком дому у Атини за време читања Акатиста Пресветој Богородици прокрвoточио је Крст, а са иконе Богородице Јерусалимске почеле су да интензивно теку сузе.
Светa Матронa Московскa једнa je од највољенијих светитељки у Русији данас. Њене мошти се чувају у Покровском манастиру у Москви, гдје вјерници непрестано хрле, тражећи њено заступништво. Овдје преносимо збирку прича о помоћи блажене Матроне која је стигла на адресу уредништва сајта Pravoslavie.ru.
Смрт особе је трагедија за породицу и пријатеље. Понекад се чини да се покојницима више не може помоћи, осим сахране, комеморације, споменика на гробу и лепог сећања на њих. Али у стварности то није тако. Ово је сведочанство из манастира Лелић код Ваљева о томе колико молитва помаже упокојенима.
Чувар чудотворне мироточиве иконе Богородице „Умекшање злих срца“, слуга Божији Сергије, објавио је пре неколико дана снимак на којем икона крвари у храму Новомученика и Исповедника Руске Цркве у Апатитима.
Небројена чуда Господ чини молитвама Светог Нектарија. Ово је сведочанство једног ходочасника из Републике Српске, који је ради љубави према овом светитељу посетио Егину а тада и сам доживео чудесно јављање Светог Нектарија.
Ове редове пишем из два разлога: први је - потреба да својом исповешћу помогнем заведеним душама које раде посао астролога, и онима који траже њихове услуге, јер обе стране чине велики грех. Други разлог је - искупљење! Како сам и сама била несвесни демонски слуга и учитељ многима који су за мном пошли путем пропасти, осећам одговорност да укажем на лажне духовне стазе и учења...
Абортуси се раде на више начина. Сваки је невероватно суров: то су дилатација и евакуација (кидање делова тела бебе спeцијалним кљештима у материци), вакуум аспирација (усисавања бебе кроз пластичну или металну цев), слани раствор који се убризгава у материцу мајке и трује бебу, пекући је изнутра и споља и сагоревајући спољашњи слој њене коже. Беба пати у овим условима више од сат времена док не умре, а мајка мора да роди своје мртво дете након отприлике једног дана. Ипак, постоје и случајеви када су бебе све ово преживеле. Ово је прича о њима...
Бескрупулозност, бруталност, дивљаштво и безосећајност затвореника је амбијент у којем се одиграва радња ове приче. И управо ту, у љуском зверињаку, у срцу земаљског пакла јавља се Он, који светлошћу и топлином призваним молитвом, спасава од сигурне смрти. Овај истинити догађај је сведочанство и охрабрење за све оне грехом озебле, измучене и изморене који скапавају у тамници живота, у свету који у злу лежи, на коју смо осуђени сви ми земнородни.