Многопоштовано и преузвишено, и по животу и по вери и по делима, је име светог Николаја мирликијског архиепископа, великог пастира и чудотворца. Овог угодника Божијег још за живота људи су сматрали светитељем и призивали у помоћ, како у великим мукама и невољама, тако и у малим, свакидашњим проблемима.
Десет је година после убиства Свете Царске Породице, отац Гаврило Проскуровски вршио је помен Цара Николаја-Мученика на светој Литургији, упркос указу којим су црквене власти изразиле пуну лојалност совјетском режиму. Али једнога дана, видевши на Литургији групу совјетских агената са револверима, он се уплаши и помену безбожне совјетске владаре и власт. Чудо које је Господ тада учинио преноси се и данас, а кажу да је свештенику, по изласку из цркве, истог часа побелела дуга коса.
Стотине људи хрлиле су последњих недеља да виде икону Пресвете Богородице која је промироточила у кући турског брачног пара, који су емигрирали из Турске у Француску. Та вест се брзо сазнала међу Турцима али и међу осталим хришћанима. Њихова кућа са иконом Богородице брзо је постала "богомоља", док је икона стекла и друга чудесна својства.
Јављања светих Божијих угодника и њихова благодатна и чудесна помоћ људима одвија се на много начина. Често пута и начини и средства којима се у својим чудодејствима користе су, најблаже речено, фасцинантна. Свети у својим јављањима користе заиста све како би допрли до свести и душа оних којима помажу.
Чуда која Отац наш небески чини спадају у најдивније пројаве Његове љубави према нама људима. Она су очигледан доказ Његове доброте и промишљања о људима која за циљ имају спасење душе а чини их или непосредно или посредством светих Његових угодника и светитеља. Међу светима Његовим најпознатији је свети Николај Чудотворац, један од најслављенијих светитеља у нашем српском роду.
Појављивање Мајке Божије на Светој Гори је чест догађај. Једном или неколико пута у животу, у сну и на јави. Њу виђају многи светогорски подвижници. Али, када Богородица остави видљиви знак Свог присуства - на фотографији - то је знак за неку поруку: упозорење, укор, милост. Свети Синод РПЦ 2019. године установио је и прославу у част овог догађаја.
Господ иде и куца на срце свакога човека. Ко Га чује и отвори му двери свога срца, Он ће ући и настаниће се у њему. То ради на различите начине са сваким човеком лично. Не понавља се. Многи су људи чули тај тихи глас Господњи и отворили му срце. Њихов живот више никада није био исти. Неки су склони да у томе виде чудо које је Господ учинио над њима.
У читавом хришћанском свету поред Христа Спаситеља, најпоштованија је личност Мајке Божије. Читава два миленијума живота Цркве није ништа друго до два миленијума људског вапаја Владичици за помоћ у небивалим приликама. И за све те векове, Она никада и никога није изневерила ко је искрено и са љубављу притекао њеном пресветом Лику.
Оно што ми називамо чудом јесте пројава Божијег присуства и Божије љубави према људима. Истина, чудо се показује као нешто ванредно, нашто што је ван нашег свакодневног животног поретка. Али, ако се посматра из небеске перспективе, чуда су потпуно природна и очекивана појава.
Након крађе накита са Нанковске чудотворне иконе Богородице, који су верници оставили у знак захвалности за чудесна исцељења, монаси манастира Покрова у селу Ракошино ставили су у оквир иконе гране љиљана. Након осам месеци, осушене гранчице чудесно су процветале, известила је јуче украјинскa телевизијска станица 1tv.
Последњих година сведоци смо све учесталије и тајанствене појаве чуда у православном свету, међутим, кратки видео запис великог чуда из Атине, где у капели старачког дома крвоточи лик Распетог Христа, као да превазилази све до сада објављено. Христос наставља да пати и пролива крв за изгубљене... Овакво чудо несумњиво је посебна опомена Господња.
Да ли су Тело и Крв Господња, скривени под видом хлеба и вина, истинити? Ово питање, а и сумња, појавили су се у срцу свештеника током Литургије. И десило се чудо! Материјализовани током Литургије, Крв и Месо од тада се чувају у цркви Сан-Франческа и не престају бити предмет пажње, како ходочасника, тако и научника.
Док су мироточиве иконе типично ретка појава којом Бог открива Своје присуство, како би ојачао и утешио вернике, постоје времена и места на којима Бог посебно излива своју милост. Тако се у цркви Арханђела Михаила у селу Урусово у близини Москве тренутно налази 16 предмета који мироточе: девет икона и седам крстова.
Читавих шеснаест година пре него што је одлуком Светог архијерејског сабора СПЦ 2003. године Владика Николај (Велимировића) прибројан лику светих, народ је у овом духовном горостасу већ препознао светог Божијег угодника. Али се опоменуо и чудесних догађаја који су се збили на његовој сахрани као и приликом првог освећења славског колача њему у част.
Четири дана након што је помазана уљем са мироточиве иконе Пресвете Богородице, девојчица која је имала озбиљне повреде главе и мозга и пала у кому, на велико изненађење лекара, опоравила се од последица саобраћајне несреће, коју је доживела са својим оцем у месту Неа Смрини.
Господ нам бесплатно дарује Своје Пречисто Тело и Крв, који нас очишћују, лече, оживљавају и васкрсавају. Свето Причешће је Тајна која људима помаже и у безизлазним ситуацијама. Ово је прича о жени којој је Свето Причешће спасило прерано рођену бебу од неизбежне смрти.
Одавно се зна за случајеве мироточења, чак и крвоточења икона. То се најчешће дешава у црквама али није реткост да иконе замироточе и у домовима хришћана. Сваки такав случај побуђује посебну пажњу и обавезно питање: шта то значи? Зашто иконе мироточе? И колико год размишљали, нећемо се померити од почетка, али ће мироточива икона продубити наш однос према Господу, Његовој Мајци и Светима.
Наши сељаци се не разумеју у богословље. Они знају да верују, читају Оченаш и Богородице Дјево. Знају да је свако дужан да буде добар и поштен и да је Бога опасно срдити. Ово је истинита прича из сеоског живота која потврђује „оно што наши сељаци знају“.
Ово је заиста посебно искуство човека који, будући у духовном слепилу, немајући никаквих зрелих појмова о Богу и вери, доспева под власт сила таме, од којих пострада и то не мало. Но, милошћу Божијом би ослобођен да би остатак свог новог живота провео на хвалу и славу Господа Исуса Христа. Данило Трајковић, упокојио се у Господу, али је написао своје сведочанство не би ли се из њега и ми поучили, онолико колико је коме могуће.
Чудо се већ неколико дана догађа у саборном храму Светог Петра Чудотворца у Аргосу, где се из његових моштију појављује интензиван и леп мирис, који испуњава целу цркву, сведоче ходочасници, локални свештеник и митрополит Арголиски Нектарије.