О мирису душе, љубави и бесмртности - Ава Јустин
Цвеће нам говори: ми смо везани за Небо више него ли ви, људи. У нашем мирису има више неба и сунца него ли у људским мислима, осећањима. Наша душа је мирисна, јер је то Реч Божија, Која увек шири миро божанско. Наш мирис, то је наша душа; кад издахнемо, он иде Богу, који га чува у Својим бесмртним ризницама. И ви сте људи мирисави, али миришете - само молитвом, љубављу и то је једини непролазни мирис ваше људске душе...
У свету сенки: како се одупрети демонским искушењима?
У последње време све чешће чујемо за људе који су изгубили себе, утапајући се у грехе који доводе до духовне смрти, па чак и демонске поседнутости. Њихове приче су стварне и застрашујуће, али нам истовремено служе као опомена и подстицај да се окренемо духовности и заштитимо од утицаја злих сила. О својим искуствима са људима заробљеним од стране злих духова, прича јеромонах Оптинске испоснице Венедикт (Емеличов). Његова сведочења су драгоцена не само због њихове аутентичности, него и због духовних поука које нам доносе.
Наш траг у људима и вечности
Реч "прекасно" је веома страшна реч. Она одјекује у вечности, подсећајући нас на пропуштене шансе. Стога, живимо сваки дан као да је последњи, испуњавајући га племенитим делима. Не одлажимо да чинимо добро, јер сутра можда неће доћи. Нека нас, када се нађемо пред лицем вечности, не обузме страх, већ нека нас прате плодови нашег милосрђа и љубави, јер су они једина валута која има вредност у Царству Небеском.
Живот у искрености
Искреност и честитост значе јако много. Свето Писмо нас учи да смо у рату са силама које нису од крви и меса, већ са мрачним силама овога света. Немогуће је борити се против мрачних и нечистих сила уколико не живимо у искрености и честитости.
Божја чуда: одговор на веру или средство за њено буђење?
Ако би Бог желео да убеди оне који не верују у Њега, чуда вероватно не би била Његов главни аргумент. То показују и Јеванђеља. Христос је учинио бројна чуда: исцељивао је болесне, изгонио демоне, хранио хиљаде људи са неколико хлебова и риба, ходао по води и васкрсавао мртве. Ипак, нису сви који су видели ова чуда постали Његови следбеници. Њихов одговор је био: "Он помоћу кнеза демонског изгони демоне".
Између морала и духовности
Често духовност мешају с моралом. Међутим, то су прилично различити појмови, мада се у нечему и пресецају. Истинска духовност сједињује човека с Богом, принуђује нас да добровољно следујемо Његовим највишим принципима. Морал је нешто више спољашње, него унутрашње и дозвољава глуму, играње улоге, претварање и фалсификат. Често је моралан човек само на изглед свет, а заправо је гори од ђавола.
Живети по правди Божијој - Ава Јустин
На свим историјским беспућима светосавско Еванђеље нам је било непогрешиви путоказ; у свима тминама - сунце; у свима тугама - утеха; у свима смртима - спасење; у свима робовањима - врело оптимизма; у свима кризама - савест. A шта по Светосављу значи бити Србин? To значи: увек се приволети Христу и Царству Његовом, а не земаљском; све решавати "по правди Бога истинитога", па макар све демонске силе удариле на те; но и у том страшном случају: боље ти је изгубити главу, нero своју огрешити душу!
Патријарх Павле: О посту и причешћивању
Они који приступају најдубљој тајни наше вере и највећем дару Божијег милосрђа, светој Тајни Причешћа, морају да стално бдију над чистотом своје душе, над држањем духовног поста, чувањем срца, очију, ушију, и свију чула од свега грешног, а не само држањем телесног поста и то само недељу дана пред Причешће. А који то не чине, нека се не причешћују. Јер на себе навлаче суд, осуду, казну и муке.
Анђели чувари
Ко су ти невидљиви заштитници који бдију над нама од тренутка крштења, па до последњег дана нашег живота, штитећи нас од опасности и усмеравајући нас на пут спасења? Одговор крије се у фасцинантном свету анђела чувара, бића чија бескрајна љубав и преданост према нама надмашују сваку људску машту.
Зашто је Богу битно шта ја једем? Пост као пракса богопознања
Онај који почне да проучава грешне страсти, откриће да је по светим оцима прождрљивост на првом месту: „Ко контролише апетит, сузбија страсти; ко је њиме обузет, подстиче похоту“. Зато, чин самоспознаје почиње управо способношћу да се одређеним намирницама каже: „не“.
Узми крст свој и следи Христа
Ако Господ дозволи на човека патњу или крст, то је да би схватио сопствену слабост, да би га научио да се никада не узда у себе или да излечи његову душу... Благословен, стоструко блажен, онај коме Господ даје да носи унутрашње крстове јер су истинско исцељење душе, посебна благодат Божија, и показују бригу Његову за наше спасење.
Благодат Божја и човекова слободна воља
Од праскозорја хришћанства, питање сложеног односа између Божје милости и слободе људске воље заокупља умове и срца верника. Кроз векове су се теолози, монаси и обични људи борили да разумеју како се ови концепти испреплићу и допуњују. Да ли Бог, у свом бескрајном милосрђу, Спаситељску милост спушта у наша срца, ослобађајући нас од терета греха? Или је можда на нама, слободним бићима, да се активно трудимо и допринесемо сопственом спасењу?
Плодови поста
Почетници у црквеном животу често се фокусирају на телесни аспект поста, док искуснији верници теже духовном преображају (смирење, молитва, зближавање са Богом) који овај свети период доноси. Уздржавање од хране је само средство за подстицање тих промена. Стога је важно одабрати реалан и остварив подвиг у оквиру посних правила.
Четири стуба покајања: моћ Великопосне молитве
Од свих химни и молитава за време поста, једна кратка молитва може да се означи као Молитва поста. Предање је приписује једном од великих учитеља духовног живота – Светом Јефрему Сирину. Ово је молитва против духова лењости, чамотиње, пожуде и празнословља, то јест “четири јахача апокалипсе” који галопирају ка души православног хришћанина, погубљујући је за вечни живот.
Хришћански пост: Израз вере и оптимизма
Хришћански пост је дело духовног оптимизма. То значи: бити задовољан малим, а свако добро које долази од овога света је увек - мало. Међутим, ми, Христијани, већ смо се на Крштењу одрекли овога света и свих трулежних добара његових. Ми смо гладни једино љубави Божије и ми знамо, од Христа Бога, да је само Бог богат и да је богат само онај човек који има Бога у себи, после причешћа.
Зашто је важно да научимо да опростимо себи?
Многе су ситуације у којима човек и поред исповести, проводи године прогоњен сенком прошлости, осећајући кајање због почињеног греха, плачући ноћима и себе доводећи до очаја. Ако не научимо себи да опростимо на хришћански начин, како ћемо моћи истински да опростимо другима? Јер ниједан грех није кобан док у души гори искра покајања и наде у бескрајну милост Божију.
Смисао и циљ поста: пост није терет, већ ослобођење!
Једни се односе према Великом посту са поштовањем, али сами не посте. Други мисле да је то тежак терет, а има и оних који сматрају да је то чисто назадњаштво за верске фанатике. "Ако Бог постоји, шта Њега брига шта ја једем: шницлу или кувани кромпир?" Међутим, све се то дешава због неразумевања смисла Великог поста.
Разлог свих наших страдања
Господ може једним дахом уста Својих, све наше непријатеље и проблеме, развејати. Није довољно само рећи, jа сам православни хришћанин и то да буде довољно, или мислити, ја сам добар човек, а мислити и радити све наопако. Господ може и од камења да начини православне хришћане.
Где је братољубље
Kада смо то изгубили милост, а када саосећајност из које се милост рађа? Где је то братољубље о коме слушамо проповеди? Зашто не спроводимо веру у дело уместо што је чинимо мртвим словом на папиру? Брукамо Господа пред лицем незнабожаца!
Заклетва
Данас, у доба свеопште девалвације свега и свачега и речи су постале јефтинe, скоро безначајне. Ради тога се и прибегава заклињању, једној врсти потврде и уверавања да је дата реч истинита и да ће бити тако како је обећано. Иако инструмент потврде и осигурања, заклетва ипак открива палост и раслабљеност наше воље, нашу неутемељеност и лабилност. Као неку врсту нужног зла, прихвата је и Црква, иако у изузетним околностима.