Две највеће заповести
Господ Христос је волео нас више него Самога Себе. Он је ради нас понизио Себе до смрти на крсту. Због тога, по Његовој заповести, и ми смо "дужни полагати душу своју за браћу" (1. Јн. 3,16). Тек је то права савршена љубав: љубав која не тражи своје.
Старац Пајсије о поштовању икона
Једном сам питао Јеховиног сведока: Зар немате фотографије у својим кућама? Имамо, одговорио је. Добро, кажем, зар мајка, када је дете дуго одсутно, не љуби његову фотографију? Шта она љуби: папир или дете? - питам. Дете, - одговара он. Kажем му: као што она, љубећи фотографију свог детета, љуби њега самог, а не папир, тако и ми љубимо Христа, а не папир или даску.
Каква је корист од исповести?
Покајање је камен темељац духовног живота. Спознавање наше грешности, бол и туга што смо ожалостили Бога, одлука за једну промену живота и прибегавању исповести сачињавају почетак нашег спасења.
Бестелесне силе
Од искони је човек знао за постојање бестелесних сила, голим оком невидљивих бића који су се сусретали са људима у свим животним приликама. Такође је знао да су неки од тих невидљивих бића добро чинили док су други чинили зло. Старозаветни текстови и сведочанства откривају нам њихову праву природу, док у светлу Христове науке Црква све ставља на своје место.
Авва Амон: Тешко вама када вас сви хвале
Сви желимо да будемо вољени и прихваћени. Међутим, да ли је могуће угодити свима и притом остати веран Богу и себи? О томе нас авва Амон, кога данас прослављамо, поучава: Није добро допадати се свим људима, јер је написано: Тешко вама када стану сви људи добро говорити о вама (Лк. 6, 26); пророци су умирали за истину, док су лажни пророци говорили да би се допали људима и да би их људи заволели. Не можете служити Богу и мамону (Мт. 6, 26), него или само Богу, или само свету.
Oружје против демона
Старац Порфирије: Ништа нећете постићи ударајући по мраку. Стварно желите светлост? Онда одшкрините неку рупицу, па ће ући макар један сунчев зрак. Уместо да одгоните мрак, уместо да одгоните непријатеља како не би ушао у вас, раширите руке и баците се Христу у загрљај. То је најсавршенији начин подвига. Заволите Христа, заволите светлост Његову, па ће самим тим зло одступити.
Заволети Христа молитвом
Заволимо Христа! Тада ће из нас - праћено нашом чежњом, топлим осећањем, љубављу - одјекивати име Христово. У ствари, ми ћемо име Његово извикивати тајно, без речи. Нека нас Христос притом ослободи сваког присуства старог човека у нама! Њему се обраћајмо молитвом да нам пре молитве дарује сузе!
Похвала Пресветој Богородици: најлакши пут ка Христу
Дух Свети је кроз векове учио све верне да је најлакши приступ Господу преко Мајке Божије. Она је наш најдиректнији пут ка Христу. Ако се одлучимо на честу молитву Богородици, сазнаћемо зашто Света Црква каже да је Богородица утеха уплаканих, исцељење болесних, опроштење грешнима, радост ожалошћенима, уточиште свима који Јој се моле...
Бог и од нас очекује чудо
Многи неверујући људи прилазе Богу због чуда која су дотакла њихов живот. Сви ми, уосталом, чекамо чудо од Бога. Међутим, да ли смо размишљали о томе шта Бог жели од нас? А чини ми се, и Бог од нас очекује чудо. Чудо преображења наше душе, наше природе, целог нашег живота.
Љуби Господа Бога својега…
Како да заволимо Бога свим својим разумом? Пре свега, ако увек на уму будемо имали име Божије, ако се молитва Исусова сједини са нашим умом, ако Бог непрестано буде присутан у нашим мислима. Али, Бога треба волети и свом снагом својом. Не треба да су само ум, душа и срце сасуди, који у себе смештају љубав према Богу, већ и наше тело треба да буде прожето овом љубављу…
Вера која лечи: Живот у Христу Овде и Сада
Величина Цркве је када сила љубави Божије победи људску природу и човек чини натприродне ствари, које људи који су ван Цркве, не разумеју, не прихватају, сматрају их немогућим, смешним, болним, лажним. Али у Цркви то постаје могуће јер постоји вера - „супротност“ разума, која није теоретска и интелектуална, већ представља животно искуство - највеће искуство које човек може да добије.
Реч живи вековима
Немојте мислити да се реч која бежи из уста распршила у ваздуху, и да од речи не остане ништа. Ово није истина. Речи су живе, јуре као радио-таласи, јуре кроз свемир и уливају се у срца и умове људи. Речи су огромна сила која повезује или раздваја људе. И даље су живе речи које су изговарали велики старозаветни пророци, Христови апостоли и подвижници Божији. Свака добра, мудра реч живи у срцима људи и доноси добре плодове дуги низ година. Али и свака зла реч трује људе, који је опонашају и емитују исте зле, отровне речи.
Чудо у срцу неверице: Прича о икони која је преобразила једно село
У малом руском селу, где је само једна жена била верница, појавила се икона која је променила животе многих људи. Икона Пресвете Богородице „Достојно јест“ постала је центар окупљања верника и симбол наде у бољу будућност. Њено необјашњиво појављивање и догађаји који су уследили, представљају јединствену хронику вере и наде у тешким временима.
Да ли верујем?
Много пута ће нам се учинити да је живот попут паукове мреже у коју смо уловљени неким случајем, и из које нам нема спаса. Притешњени нужношћу живота, скоро да и не помишљамо на Творца и ослободиоца. Има тренутака када се човек пред лицем своје савести пита: а да ли ја, заправо, верујем?
Да ли атеисти иду у рај?
Рај и пакао не представљају добар и лош смештај. Рај представља живот са Богом и за оне који Га љубе, живот са Њим ће бити вечна радост. За атеисте то није тако. Наведимо пример: ако будете загрлили особу који вас воли и жели ваше загрљаје, за њу ће то бити тренутак среће. А ако загрлите човека који вас не воли и не жели да га грлите, то ће за њега бити мука.
Зашто је увек Добро разапето у овом свету?
На шта нас позива Крст Христов? Да се сетимо Крста као избора. Избора од кога зависи све у свету и без кога је све у свету - тријумф зла и тмине. “На суд сам дошао у свет овај” - говори Христос. На том суду - суду распете Љубави, Истине и Добра - стоји свако од нас. Зато, не заборавимо: крст је у нашим рукама!
Подвиг
Када чујемо реч подвиг већина нас у мислима види слику необичних дела несвакидашњих личности, које красе изузетне одлике. Међутим, реч подвиг је сродна речи - кретати се - што значи духовно се не заустављати на истом месту, расти, развијати се. Свако је у могућности то да постигне, а то је управо оно што се захтева од једног хришћанина.
Сузе Христове
У Светом Писму записана су три случаја када је Господ Исус Христос заплакао. Али колико је Господ проливао сузе за род људски у самоћи, у тајности, на ноћним молитвама Оцу Свом, то је остало познато само небеским ангелима, који су као војска око свога цара стражарили око Њега. У сва три она случаја као и у свима осталим, Господ није плакао Себе ради, него људи ради. И те пречисте сузе Његове жртва су за очишћење и спасење рода човечијег као и крв Његова на крсту.
Радост у огњу искушења
Бог никада никог не оставља и не напушта. Ми смо ти који Њега остављамо. Јер нећемо да трпимо и да носимо Крст свој. А Бог је у животу сваког човека зацртао да пролази кроз искушења у овом свету, као што нам је и Христос показао Својим примером. Зато се радујмо када пролазимо кроз пећ која прочишћује, јер кроз њу не пролазе кукавице, него само они којима је Царство Небеско припремљено.
О необјашњивим богохулним помислима
Ко се узнемирава духом хуле, и ко хоће да га се ослободи, нека зна да за такве помисли није он крив, него нечисти демон који је једном рекао самом Господу: "Све ово даћу теби ако паднеш и поклониш ми се." Ко презире овог непријатеља избавиће се од ове муке; али ко се на други начин труди да ратује против њега, изгубиће, јер ко настоји да савлада духове речима је као онај који покушава да заустави ветрове... Зато и ми, не прихватајући помисли које нам потура, кажимо: иди од мене, сатано. Само Господу Богу своме поклонићу се, и само Њему ћу се покоравати.