Амин, Господе! Буди с нама, јер тонемо. Јављај се што чешће и у што више срца људских. Осветли нас умом Твојим и загреј нас љубављу Твојом. Осветли и загреј тамне и хладне пештере срца људских, као што си негда осветлио и загрејао пештеру Витлејемску присуством Својим. Да би опет оживело славље Бога, да би се установио мир међу народима, и зацарила добра воља међу људима.
Честитајући свима вама, браћо и сестре, и овај Божић, као и наступајућу Нову годину доброте Господње, призивамо на вас благослов Бога и Оца, нас ради Рођенога Сина Његова Исуса Христа и Светога Духа, од Којега – и Пречисте Дјеве Марије – Он и би рођен, уз сверадосни божићни поздрав: Мир Божји – Христос се роди!
Улазак Бога у људско тело догађај је без изузетка у свеколикој историји. Но, колико год био очигледан, овај догађај није доступан свачијем уму, већ само уму у који, из срца испуњеног љубављу према Богу и људима, долази Светлост богопознања. А када се осунча ум, онда је човек у стању да схвати да је Бог у наш живот ушао као Човек да би нас подигао из наше палости до Свог божанства.
Родило се на хиљаде и хиљаде, владара, философа, научника, обичних људи. И већина њих је потпуно заборављена. Само их има у књигама. Али нико није толико вољен, поштован као Исус Христос. И ниједан живот није описиван као Његов. Ниједна књига није толико потребна данашњем човеку као Његово Јеванђеље.
О светој Тајни Причешћа се последњих деценија много говори. Света Тајна Причешћа је предмет и тема многих разговора, чак полемика па и опречних ставова. Сви значајнији ставови су изнети, све опаске изречене, па се чини као да се више нема шта рећи о овој теми. Ипак, нешто смо заборавили.
Христос је дошао не само да спасе човека, већ и да поврати целом створеном свету Божанску благодат, коју је изгубио падом Адама и Еве. Као што каже тропар пред Богојављење, „Христос се јави желећи да обнови сву творевину“. А животиње које се сагињу над малим Исусом, пажљиво и захвално грејући га топлином свог даха, предукус су дана када ће, по речи апостола Павла, и сама творевина бити ослобођена ропства трулежи у слободу на славу деце Божије (Рим. 8,21).
Хришћанство се не може измислити. Ово није филозофија, није измишљен култ. Ово је чињеница, сјајна као блиц. Назив ове чињенице звучи необично, чудно, изненађујуће: Бог је постао човек. По речима Светог писма: „Реч постаде тело и настани се међу нама, пуна благодати и истине“ (Јован 1:14).
Молитва нам је свагда при руци и више од свега прибавља благодат Духа Светога, зато што је оруђе за њено стицање. Двери молитве отворене су свима - и богатом и сиромаху, и угледном и неугледном, и моћном и слабом, и здравом и болесном, и праведнику и грешнику.
Ја сам први пут чуо за оца Јована када ми је било дванаест година, за вријеме свога учења у гимназији. Ја и сви моји другови замишљали смо га некако неземаљским човјеком, окруженим некаквом тајанственошћу, а у народу и новинама говорило се да у сјеверној престоници Русије живи свештеник - чудотворац, око кога се народ масовно сабира, добијајући исцјељења од његове молитве.
На језику комерцијалне рекламе „искушење, страст и саблазан“ су нешто сјајно, док на језику Цркве ове речи имају негативно значење: искушење и страст су повезани са великом штетом за човека, па чак и са његовом духовном смрћу.
Да ли сте ви Христа пустили да уђе у ваш дом и живи са вама заједно? Да ли међу вама живи Његова љубав, Његово стрпљење, Његово милосрђе, опраштање, искреност? Живи ли у вама Његова вера у вечни живот, нада у милост Божију, Његова доброта? Да ли своју децу поред овог трошног хлеба храните и хлебом Вечнога Живота? Да ли ваша деца гледајући у вас, увек виде да у вашој кући присуствује Христос? Ова питања су упућена свакодневно свакоме хришћанском дому, особито данас, када славимо празник Очева.
Ако желиш да имаш користи од почетка нове године, заблагодари Господу што те провео кроз тај годишњи период. Одмери време свога живота и сам себи реци: дани јуре и пролазе, време се навршава, велики део свога пута већ смо прешли, а шта смо урадили? Зар ћемо одавде отићи празни и лишени сваког доброг дела? Суд је пред вратима, а живот незадрживо хрли ка старости...
Веома је важно изградити систем приоритета у свом животу. Када нешто ставимо у средиште свог живота, тежимо да у томе успемо и за то увек налазимо времена. Тако је и са вером. Када бисмо схватили да на исти начин може бити тешко да функционише душа која је изгубила вештину молитве, онда би смо увек имали 20 минута за јутарња и вечерња правила. Човек не може успети као хришћанин игноришући искуство Цркве и заповести Христове.
Без обзира како свијет живи, свијет је, браћо и сестре, мртав. У свијету важе други закони. Хоћемо ли ми ђавола да слушамо, са свим његовим медијумима, а има их много? Данас је ђаво заузео готово све позиције, и сви говоре у његово име. А у православној Цркви нећеш како ти хоћеш, него како је Бог заповедио, ако хоћеш за њим да идеш! Ако нећеш, слободан си, узми пиштољ, стави цјев у уста, и слободно повуци обарач, убиј се одмах, или се убијај годинама: кроз наркотике, кроз магију, кроз блуд, кроз јефтин и површан начин живота, кроз светски начин живота...
Свети синод Руске Православне Цркве усвојио је јуче документ „О неповредивости људског живота од тренутка зачећа“, који даје јасно објашњење става РПЦ о почетку људског живота. „Црква сведочи да људски живот почиње од тренутка зачећа и да, дакле, човек који је већ у материци има право на живот“ - наглашава се у тексту Светог Синода.
Једном је мој духовни отац, старац Јефрем Аризонски, имао страшну визију, о којој нам је он лично говорио више пута. Описаћу вам то виђење управо онако, како сам чуо од Старца Јефрема.
Господе спаси овај луди, али ипак велики српски народ, који је дао милионе светих, светих краљева, царева, мученика, исповедника, ратника, који је дараовао свет и многим талентованим људима, песницима, књижевницима, научницима, спортистима, уметницима, сачувај Своју Свету Цркву и отвори очи и нашим непријатељима да спознају Истину Твоју, јер не знају шта раде.
Истина, кротост и праведност врлине су које означавају љубав за људски род. Љубав је боголикост јер чини добро свим људима, и благочестивим и неблагочестивим, и добрима и злима, и знанима и незнанима, исто као што и Бог свима чини добро. Они који примише све ово од Христа, постадоше слични Христу обитавајући у блаженству. Онај коме Христос није дошао да буде цар, кроз ове врлине, није христолик, и недостојан је да уђе у Царство Небеско.
“Не пада снег да помори свет него да свака зверка покаже свој траг” сведочи мудра народна изрека. Она, заправо, најсажетије говори о догађајима кроз које се у трену осликава стање једног народа. Управо је ово што нас је задесило ових дана непромашив показатељ где се и ми као православни хришћански народ налазимо у односу на Онога чије име носимо – Христа Спаситеља.
Он је и милостив и силан; и јак и смирен. Његова кротост нас повремено спречава да у Њему видимо Судију. Његова једноставност у први мах разоружава, а касније веома плаши. Он не воли да спознају о Себи шири кроз спољашње ефекте налик на земаљску славу и величину, већ кроз снагу речи и дела, која чине Његове слуге: апостоли, јеванђелисти и праведници.