Нема дрвета без гране нити човека без мане – каже стара пословица. Оно што је, пак, карактеристично за огромну већину људи јесте изрицање судова о људима независно од тога имамо ли за то чињенице или не. Међутим, постоји и једно друго, узвишеније сазнање – да је људско биће немерљиво веће од свих његових порока заједно, грехова и недостатака. То је оно што би требало да нам привлачи пажњу.
О. Серафим Роуз: очигледно је сваком Православном Хришћанину, који је свестан шта се око њега дешава данас, да се свет ближи свом крају. Само погледај шта је у новинама, какви се филмови приказују, шта се пушта на ТВ-у, шта је то што људи сматрају забавним, чему се смеју. Затим, ратови и гласине о ратовима, сваки хладнији и суровији него претходни, све ово под сенком незамисливог, свеобухватног нуклеарног рата. Много је касније него што мислимо; Апокалипса је сада. Зато градимо наше Цркве уз помоћ вере, које никаква људска снага и моћ не могу срушити, Цркве којима је темељ Христос... Јер и ти си Петар, и Господ зида Своју Цркву на теби. И ти си камен Његове Цркве коме ништа неће одолети...
Тек када постанемо ревносни у испуњавању Христових заповести, посегнемо с љубављу према Господу свим својим срцем, душом и умом, у свако доба и сваког часа, са дубоком свешћу о нашој слабости - тада ће нам свако молитвено правило, чак и најједноставније и најкраће, Божјом милошћу, несумњиво донети духовну корист.
О дивним случајевима брзе помоћи Божије верницима кроз призивање имена Божијег већ је много речено и писано. Као што је у давна времена света Јустина, која је у име Исуса Христа побеђивала демонска лукавства, тако данас верници прву помоћ добијају призивањем имена Господњег. Али једно је када читате житија светих, а сасвим друго је када се нађете у сличној ситуацији.
Човек се састоји из два дела – душе и тела. Ми хранимо своје тело, али душа остаје гладна. Главна храна за душу је Јеванђеље. Не заборављамо да увече напунимо мобилне телефоне, али смо склони да заборавимо нашу душу. Када читамо Јеванђеље, добијамо благодат. Једно поглавље ујутру нас пуни милошћу за цео дан, чинећи га потпуно другачијим.
Када дођу невоље и погоде те као бесне олује, падни на колена и отвори своје срце свом Оцу. Молитва је извор снаге за тешке борбе које водимо сваки дан. После ње видећеш колико ћеш се променити! Видећеш плаво небо и море ће се смирити. Зато ти је веома потребна благодат Божија, коју можеш заслужити само на један начин - молитвом.
Када сам чуо ову причу, дотакла ме до дна. Дванаест година уложеног труда, времена, новца и не одустајања упркос томе што ваш рад никоме није потребан осим вама самима, али га и даље обављате. А онда једног дана спасите 81 живот... Фраза „Чини шта мораш“ у Православљу поприма посебно значење и дубину. Ова прича говори о невероватној унутрашњој снази и личном духовном достигнућу једног човека.
Скоро да нема човека који није чуо за ону стару добру изреку да је у добру лако добар бити, а да се на муци познају јунаци. Управо свака тешка ситуација или сусрет са, како ми то кажемо, тешким, незгодним људима. и није ништа друго до порука Божија да нам је то прилика да покажемо колико заиста вредимо.
Током молитве стојећи испред Кијево-печерске лавре, икона Светог великомученика Димитрија Солунског почела је да тече миро, саопштио је Савез православних новинара.
Неко ће наивно помислити да су хришћани лишени психичких болести па ће поставити питање: дешавају ли се психички поремећаји и код Хришћана? Да, дешавају се. Јер на свету не постоје људи који су имуни од греха. Међутим, православни Хришћани се моле Господу да их помилује, и прибегавају Светим Тајнама Исповести и Причешћа, које лече душу. И милостиви Господ прима покајнике, исцељује њихова срца и дарује им душевни мир.
Након великог пожара који је избио јуче у центру Руме, када се запалио поткровље парохијског дома, ватрогасац је пронашао готово нетакнуту икону Мајке Божије.
Свештеник Пјотр Иванов дуги низ година бави се ангелологијом. Предаје догматску теологију на Универзитету Светог Тихона и служи као ректор храма Светог Сергија Радоњешког у Гољанову. Отац Петар зна за тајанствена духовна бића – представнике светлих и тамних сила не само из књига: са некима од њих је морао да се сретне лицем у лице.
Ових дана се у медијима који себе представљају као православни, а заправо немају са Православљем ништа заједничко, појавио подмукао и сензационалистички текст о садашњем јерођакону Методију, а све у контексту његовог животног пута од магистра римокатоличке теологије и римокатоличког клирика, до садашњег православног монаха и јерођакона. Зарад истине и љубави према нашем оцу Методију, али и према свима који желе да прихвате Православље као Богом спасавајућу веру, позивам вас да прочитате неколико ових редака:
Бити Христов следбеник није лагана ствар. Уједно, много пута није ни посебно радосна ствар. Мучени смо сопственом природом, која се опире и не жели да прати Христове заповести, али, такође, мучи нас и непријатељ људског рода, који константно поставља препреке у свакодневици. Ипак, Бог нам је обећао да нас никада неће оставити, нити заборавити, тако да можемо слободно да се радујемо у Њему, ма какве недаће да нас опкољавају.
Царство Божије је присутно у свој својој пуноћи у сваком детету, али се са годинама, уплашено нашим безбожјем, сакрило негде дубоко у срцу. Христос нам је поставио важан услов за спасење – да васкрснемо у себи дете које смо убили, да поново уђемо у ону исконску чистоту и лепоту коју смо својим животом дискредитовали.
Често се каже да је „све Божја воља“ - укључујући болест, рат и слично. Да ли је онда потребно лечити се или, на пример, бранити своју земљу, јер би то значило деловати против воље Божије?
Током године православни верници посте петком и средом. Петком, то знамо зашто – због Христове смрти на крсту. Зашто и средом? Због издаје. Христос је разапет у петак, а Јуда се решио да га изда у среду. Отишао је тамо где треба и понудио своје услуге коме треба и за то му је обећано колико треба, по тадашњој тржишној цени.
У свом земаљском животу буди спреман у сваком тренутку да Господу поднесеш рачун. Пази на душу своју и дневно прегледај своју савест; испитуј чистоту својих мисли, твојих намера, каже Свети Јован Шангајски и поучава нас следећом причом.
Оно што посебно карактерише манастир Ватопед је да се у њему налази и чудотворна икона Панагиа Есфагмени, коју је ножем посекао разјарени монах, а из ње одмах потекла крв. Богородица се након тога монаху јавила речима: „Опроштен ти је грех, али твоја рука остаће црна и беживотна до краја твог живота и неће се распасти ни после твог упокојења“. Након његове смрти и ексхумације, рука му је и даље била црна, а ткиво нераспаднуто. Од тада се рука чува у стакленој витрини испод иконе Богородице, која се налази у припрати капеле Светог Димитрија.
Монах Софроније више од десет година болује од терминалне болести моторних неурона. Комуницира са компјутерским системом који му омогућава да пише очима. Иако прикован за кревет овај монах теши, охрабрује, крепи и подиже све - болесне и здраве, неверне и верне... Ево његових речи!