Може ли новац да купи срећу? Прича о човеку који је 40 година је сањао о повратку кући из далеке земље, о дану када ће као богаташ чинити добра дела. Но, стварност је била сурова. У граду који је некада познавао, умрли сви које је знао из младости. Остала је само празнина и питање: где је његов дом? Ово је писмо Владике Николаја човеку који је све оставио за собом у потрази за богатством, само да би схватио да је право благо на другом месту.
Неизмерна су и неизбројива чуда која је својим вернима учинила Пресвета Мајка Божија. У најнеобичнијим и најнеочекиванијим приликама просијавала је своју љубав према човеку, дарујући му мир и радост кроз неочекивану помоћ у тешким приликама. Ево једног таквог догађаја.
Оптерећени у свакодневном животу грешкама других људи покрећемо се на негодовање, а негодовање је ништа друго него почетак осуђивања ближњих. Вођени, наводно, некаквим моралним разлозима, добром намером и истинољубљем, започињемо мислени рат са другима у којем не губимо само ми, већ непроцењиву штету наносимо и нашим ближњима.
Теби, Учитељу учитеља наших, Царе царева наших и Наставниче духовника наших, Племићу Христов, племенити Оче Саво, Украсе наш и лепото историје наше, ево и ми сабрани данас у овоме храму посвећеном Теби у овом великом светском граду нејаки и грешни, сиромашни у свему осим у гресима нашим, Теби ево уздижемо срца и молимо Ти се: као достојни и увенчани Светац наш моли са пречистом Богородицом и свим Светим Христа Бога за нас да се обожимо, сложимо и умножимо. Амин. Наратор: Маријана Ђерић
Многи се хришћански народи, гледајући на своју историју, питају: шта то они дугују Христу? Тако исто и наш српски народ би се могао запитати шта дугује Христу. Но, за разлику од многих других хришћанских народа, списак Христових дарова нашем народу био би неупоредиво дужи. Самим тим и нашег дуговања Њему.
Као што је Јордан примио воду покајања из руку Претече Господњег, Светог Јована Крститеља, тако и наша срца чезну за очишћењем, за окретањем од таме ка светлости. Уздах покајања, попут тихог шапата на обалама језера, уздиже се ка небесима, тражећи милост и опроштај. Владика Николај, песник душе и тумач вечних истина, у својим 'Молитвама на језеру', проналази речи које додирују најдубље кутке нашег бића, говорећи о покајању као о путу обнове и подмлађивања духа. Ми их слушамо благодарећи труду Радија „Источник“ православне Епархије ваљевске.
Да ли сте икада доживели да вам се оно што дајете другима, врати у истој мери? И Спаситељ нас у то уверава речима: „Каквом мјером мјерите, онаквом ће вам се мјерити“. Ова прича открива како се један трговац суочио са овом истином на неочекиван начин, учећи важну лекцију о поштењу и мери.
Христово опраштање жени ухваћеној у прељуби је прича о нама свима. То је прича о нади, о другом почетку, о Божјој милости која је увек спремна да нас загрли. Јер, кад те људи не осуде за грех, казну ти не додељују, али грех остаје у теби. Када ти Бог опрости, Он уједно и вади грех из тебе и чини твоју душу чистом. Ето, то је радост која долази од Истине, Правде, Милости и Живота, јер само Господ заиста опрашта. Наратор: Весна Павловић
Током ломљења славског колача, пева се тропар "Исаије ликуј" у част рођења Исуса Христа од Дјеве Марије. На тај начин, Црква нас подсећа да је Христос "хлеб живота", те да уместо гозбе и преједања мрсном храном (упркос посту), слава треба да буде продужетак Литургије и нашег односа са Богом у свакодневном животу.
Пресвета Мајка Божија никада не оставља хришћане без заштите, особито оне који јој се усрдно моле. А тек манастире и оне који се у њима подвизавају? Такве монашке засаде, особито оне Њој посвећене, Она назива својом баштом, чудесно им шаљући помоћ и спасавајући од свакога зла.
Удаљени од Христа и дубоко заглибљени у хуку света, наш ум и срце постају све грубљи и неосетљивији за препознавање тајне Цркве и Њене улоге у том истом захукталом свету. Профани човек не осећа Њену светост, а нестрпљивост тог истог профаног човека спречава га да препозна Њено трпељење и жртву као пут којим она ходи до крајњег циља - спасења свих људи. Та Божија тајна којом Црква Духом Светим разумева стварност садржана је у љубави Христовој. Те љубави, нажалост, све је мање у човеку.
Владика Николај: Монашки живот је за оне код којих нема колебања. Чим се колебаш, кћери, знај да си пре за брак него за манастир. Зато благодари Богу, што ти је сем теснога пута монашкога указао и на један мало шири пут ка спасењу и вечном животу. Пођи, кћери, овим ширим путем, који одговара више склоности твојој, али и на њему са страхом Божијим и свецелим поуздањем у Бога. Јер, знај, и тај лакши пут без Бога је - неиздржив.
Гдегод си чуо за неку гатару, ишао си. Ходио си и у Босну хоџама за записе. Кад си их све обишао, разгневивши Онога, Који једини даје живот и здравље, почео си Га тек онда молити. Бог наш брзи је помоћник онима који с целим срцем и пуном вером придају искључиво к Њему. Ако ли се ко моли Богу и демону, остаје беспомоћан, јер Бог му неће, а демон не може - помоћи.
Једна од најзначајнијих тековина Цркве Христове, поред старозаветних и новозаветних прича, јесте и својеврсна ризница светоотачких прича и поука која се у виду усменог и писменог Предања баштини у саборној свести Цркве. Свака прича носи макар по једну поуку од огромне важности за наш вечни живот. Тако и прича о старцу Јовану и његовој непослушности.
При растанку са овим светом душа тражи само оно што је најбоље у овом свету. А то је: вера и доброта. Јер је доброта твоја боља од живота, вели пророк. (Пс. 63,3). Кад су тако неком умирућем владаоцу говорили о великим људима, сличним њему, он с уздахом рекне: "Не говорите ми о онима које остављам, него ми говорите о онима којима одлазим". Самртник је, дакле, искрен, и тражи изнад свега пламен доброте, да га огреје, осветли и охрабри.
Старац Порфирије: Малом детету говоре само похвалне речи. Но да ли оно тако учи шта о животу и да ли може да правилно реагује ма и на најмању тешкоћу? Чим му се неко успротиви, оно је већ сломљено, нема у њему одважности. Смирење се не стиче само похвалама, већ и суочавањем са изазовима и учењем из грешака. Када дете научи да се носи са својим емоцијама и да тражи Божију помоћ, биће спремно да се суочи са свим изазовима који га чекају у животу.
Радуј се, Дјево Богородице, Пристаниште и Заступништво сиромашној души мојој и Надо спасења мога! Радуј се, јер си при престављењу своме славом узвеличана, доласком по душу Твоју Сина Твога и Бога! Радуј се, јер си се после три дана васкрсла јавила Апостолима Твојим! Радуј се, јер си од свих Небеских сила песмама прослављена! Радуј се, јер си села у славу Божанства, пред престо Пресвете Тројице! Наратор: Маријана Ђерић
Старц Пајсије: Наш циљ је да живимо православно, а не само да говоримо или пишемо православно. Видиш, зато једна проповед не поучава, не утиче на другог човека, ма колико да је добра, уколико проповедник не живи у складу са својим речима. Зато говорим мирјанима: Љубите Христа, будите смерни, испуњавајте своје дужности и Христос ће учинити да људи примете вашу врлину. И то сакупљено благо, које ће се изненада открити, много ће помоћи и другим душама.
Највећи подвиг Светог великомученика Пантелејмона није било само лечење тела, већ лечење душе. Као сведок моћи молитве, исцељујући болесне, он је и својим примером показао да је вера у Бога најјачи лек и да љубав према ближњима може да превазиђе све препреке. Свети Пантелејмон је свој живот запечатио мученичком смрћу а његово име и даље доноси светлост вере у тамне кутке људских срца.
Да ли се данас води последњи рат за Христа и против Христа? Ако је и последњи, баш зато радујмо се! Јер иако ће у том рату борба бити најжешћа, и венци славе ће бити најсјајнији. To ће бити и коначна, највеличанственија победа Јагњета. И ко од хришћана не би срцем пожелео да буде учесник баш те победе над победама? Зато, не бојте се, јер је она од самога Бога унапред загаранована и потврђена многим досадашњим победама непобедивога Христа над свима апостолима лажи и организацијама таме.