Зашто куповати и палити свеће у храму? Где ставити свећу за здравље, а где за покoјне? Да ли је могуће гатати црквеним свећама? Да ли смемо купити свећу у једном храму, а запалити је у другом? На ова и друга питања одговара јереј Александар Ермолин, настојатељ храма Блажене Ксеније Петроградске у граду Казању.
Речи да је муж – глава породице, многе савремене жене данас примају са (под)смехом. Жене стичу образовање, запослене су као и мушкарци, често зарађују и више. Постоје у свету и тенденције разарања породице које су повезане са омаловажавањем улоге мушкарца и фаворизовањем жена. Данас у породичним односима није све баш тако једноставно, нарочито не - као што је то некада било у патријархално време. На питања одговара свештеник Андреј Јевстигњејев.
Срећна породица је она гдје гори свијећа пред иконом Пресвете Богородице. Мислим да је најсрећнији тренутак за супружнике када се заједно моле ујутру, захваљујући се за прошлу ноћ и тражећи благослов за дан који је започео. Срећна породица је спремна да радосно подијели са својим пријатељима у вјери оно што им је Бог послао.
Већ након првог сусрета са преподобним авом Јустином, блаженопочившем Митрополиту Амфилохију, тада студенту богословије, ава Јустин се уписао у срце неизбрисивим словима. У комунистичкој Србији 1950-их, његове проповеди, које су могле да изгледају као глас вапијућег у пустињи, биле су "духовне ватре" које су подстицале људе да се окрену Богу. Био је човек бескрајног смирења, али и духовног огња, којим је пламтио кроз читав свој живот. За време ватрених беседа аве Јустина, у исто време, из његових очију текла су два извора суза, али не гасећи, него само појачавајући ватру из срца, посвећеног само Христу, као извору спасења и вечног живота.
Молитва светитељима је дубоко укорењена у хришћанској традицији. Међутим, да ли сте знали да су се у раним хришћанским заједницама сви верници сматрали светима? То је значило да су се молитве упућивале не само светитељима, већ и свим преминулим хришћанима. У хришћанским катакомбама пронађени су докази о томе - натписи на гробницама у којима се људи обраћају својим покојницима. Но, црква не подржава директну "комуникацију" са покојницима у смислу било каквих облика окултних пракси. Разговор са свештеником Стефаном Домушким.
Равнодушни однос према блиским људима, незаинтересованост за туђу невољу, апатија као уобичајено стање душе… то је готово постало норма. Зашто је равнодушност тако распрострањена данас? Шта да се ради ако и хришћанин осећа неку умртвљеност душе? Како да духовни пастир не постане сличан свештенику из приче о добром Самарићанину? За одговоре на ова и многа друга питања дошли смо искусном духовнику – старцу схиархимандриту Илијану (Ноздрину).
Сабрат Сретењског манастира, уредник портала „Православие.ru“, јеромонах Игњатије (Шестаков) одговара на питања гледалаца и водитеља програма телевизијског канала „Сојуз“ „Разговори са свештеником“ о томе да ли је тежња ка комфору спојива са хришћанством? Како ускладити ритам савременог живота и ритам Цркве? Које проблеме нам доносе нове технологије које су врло раширене у нашој свакодневици?
Ми хришћани не треба да примењујемо људску логику, већ да верујемо у дејство духовног закона: Ако опростимо неком ко нам је нанео неправду, ко ни не помишља да тражи опроштај од нас, онда ће нам свемоћни Господ, видећи наше смирење, помоћи. „Бог се противи гордима, а смиренима даје благодат.“ (Јак. 4:6). Разговор са архимандритом Јовом (Гумеровим), познатим исповедником у Сретенском манастиру, који је говорио је о најважнијој врлини за сваког хришћанина: смирењу.
Свештеник Пјотр Иванов дуги низ година бави се ангелологијом. Предаје догматску теологију на Универзитету Светог Тихона и служи као ректор храма Светог Сергија Радоњешког у Гољанову. Отац Петар зна за тајанствена духовна бића – представнике светлих и тамних сила не само из књига: са некима од њих је морао да се сретне лицем у лице.
Са црквеног становишта, човек треба да се остварује – шта год да ради – кроз било који свој поступак, дело, однос са другим људима. Главно је да ваше активности одговарају идејама хришћанског морала. Постоји молитва пре почетка сваког посла: „Благослови, Господе, и помози мени грешном да довршим дело које почињем на славу Твоју“. Ако ако кувар, лекар, вулканизер и сл. добро, поштено раде свој посао, а притом су хришћани, они то раде на славу Божију.
Најава: „Мој пут Богу“ је емисија о људима за које је обраћење Христу био догађај који је поделио њихов живот на „пре“ и „после“... Елена Смирнова је управо такав пример. Њен пут ка Богу ишао је кроз додир са светом злих духова, а њена порука свима који су се бавили делима таме је:“ ...не бојте се демона, чак и ако вам ноћу долазе и плаше вас. Бог је јачи“!
Након покајања и исповести почели смо се мењати, окренули се Богу, цркви, постајемо бољи, искренији, поштенији и срећнији људи. Живимо сасвим новим животом. Међутим, наши укућани се нису променили, остали су они исти – неверујући. Како се понашати према њима у разним ситуацијама током свакодневног живота, поготово ако сте једини верник у породици? Како их привући Богу и вери? На ова питања одговора свештеник Роман Колесников.
Отац Владимир Новицки открива лични пут од психијатра до свештеника. Постати психијатар било је сасвим природно, породична традиција. Међутим, кроз лично трагање и тражење одговора на најважније питање – у чему је смисао живота, он почетком 90-тих прилази Богу, а онда, „Моје колеге су мени поставили дијагнозу!“, уз осмех додаје ова изузетно занимљива личност.
Уништити породицу у некој земљи значи држати ту земљу у сталном сиромаштву и у зависном положају према онима који дају новац и другу помоћ. Зато пажњи јавности препоручујемо интервју са Стивеном Баскервилом, професором политичких наука на Патрик Хенри колеџу из САД, водећим ауторитетом за питања развода, старатељства и породичних судова, који је још 2018. године посебно одабрао Србију како би јој донео поруку да се породице у Србији уништавају планирано и са јасно одређеним циљем.
Икона Богородице „Умекшање злих срца“ која чини чуда и која годинама не престаје да мироточи, представља једно је од великих светих богатстава Руске Православне Цркве данас. О томе каква се чуда дешавају молитвама пред иконом, говори московљанка Маргарита Воробјева, која је посветила живот служењу Пресветој Богородици.
Циљ људског живота представља цивилизацијску тему број један. Од искони је човек постављао себи ово питање дајући, истовремено, много одговора. Неки од тих одговора постајали су и покретачи целокупне историје. Али, за нас хришћане? Ево како је о смислу и циљу живота говорио блаженопочивши патријарх српски Павле.
Интервју поводом изласка књиге Жарка Видовића "Срби и Косовски завет у Новом веку"
Због чега ићи у цркву, ако је Бог у души? Није ли важније бити добар човек? Данас често можемо да чујемо та питања. А може ли и треба ли Црква да учини људе добрима? У чему је истински смисао црквеног живота? О «добрим људима» у цркви и ван ње разговарали смо са свештеником московског подворја Тројице-Сергејеве Лавре Сергејем Фејзулиним.
Ушли смо у један веома чудан период, који се са сигурношћу може окарактерисати као почетак последњих времена. Ово је период у коме ће и изабрани бити обманути, као што то каже Свето Писмо. Потребно је да нас Дух Свети све просветли, да разумемо лукавство сатанино и да останемо верни Господу нашему Исусу Христу, истинском Месији (спаситељу) света. Ово је порука старца, архимандрита Елпидија (Вајанакиса) у интервју објављеном на сајту „Капи духовне росе“ еладске православне цркве.
Чиповање – тема број један у свету. Да ли је и циљ број један? Власт, покрећући тему чиповања покушавајући да је маргинализује, одвлачи пажњу друштва од много већих опасности које данас стоје пред нама. А то је потпуна дигитализација, промена система управљања земљом, ограничење права и слобода грађана, увођење генетских пасоша и још много тога, што је донедавно изгледало као фантастика, но после пандемије корона вируса много је ближе реалности.