Огњени цвет Косова: Мученички пут Оца Харитона
На данашњи дан, 15. јуна, подсећамо се на страдање монаха Харитона, који је мученички убијен 1999. године на КиМ. У периоду неизвесности, када су га терористи отели, мученик се братији и у сну јављао, говорећи да је пострадао. Господ, не желећи да његов подвиг и мученички венац остану покривени велом тајне, благоизволео је да људима укаже на место где је његово свето тело покопано и показавши каква је била његова кончина. Жртва монаха Харитона је подсетник на страдања српског народа на Косову и Метохији, али и на снагу вере у Христа, Кога се отац Харитон до краја није одрекао.
Духовни компаси
У свакој кући нас православних хришћана морали би се наћи основни путоказни инструменти за духовни узлет, а то су Свето Писмо, иконе и календар. Само, неопходно је умети читати ове путоказе да би нам били од користи. Као што су инструменти на броду или авиону бескорисни за оног који не зна шта они показују, тако и Свето Писмо, иконе и календар не помажу ономе који не уме да их чита, односно ко их не разуме.
Радосни растанак
У самој речи „Вазнесење“ трепери нека чудна радост, јер та реч представља изазов такозваним „законима природе“ који човека свагда вуку наниже, ка земљи, који га свагда потчињавају закону земљине теже и падања. А, гле, у речи „Вазнесење“ све је супротно лакоћа, покрет навише, бесконачно узношење у висину.
Вечна веза: Молитва као мост за оне који су отишли
Наша светла и радосна вера обећава нам сусрет са драгим људима у вечности. Бог је безгранична Љубав. Он неће раздвојити оне, који су били сједињени везама љубави. Радоваћемо са онима које смо волели и са којима смо овде делили лепе и тужне тренутке. Знајући све то, с каквом се ревношћу морамо молити за наше мртве! Истинска молитва вере може учинити да нам мртви постану толико блиски да осетимо њихово присуство.
Индустријализација брака
Перфидном пропагандом абортуса, који се не сматра убиством већ тзв. „планирањем породице“ у којој је једно дете постало норма, број становништва на западу, али и код нас, драстично се смањује. С друге стране, деца која се рађају одрастају под утицајем искривљеног система вредности и духа забаве, који стварају јасно одређен тип живота, понашања и духовног доживљавања света. Овакав утицај на дечје душе може угасити њихову машту и емоције, чиме се отвара пут ка озбиљним менталним поремећајима, па чак и душевним болестима.
Камен спотицања
Данас, у свакодневној комуникацији, можемо врло често чути како људи говоре о црквама, подразумевајући множину. Особито када су у питању Православна и Римокатоличка црква. Скоро да нема човека који се не пита: каква је суштинска разлика међу њима и у чему је главни камен спотицања?
Молитва: Путовање ка срцу и заједници са Богом
Молитва је несумњиво највиши израз наше љубави према Богу. Колико се више молимо, то јаче је сведочанство наше љубави према Њему. Непрестана молитва, у сваком тренутку и на сваком месту, отвара врата Божијем присуству и Његовој љубави у нашем животу, а на тај начин и ми учествујемо у животу Самог Бога.
Не бој се да се радујеш
Немојмо се нервирати због ситница! Довољно је да све чинимо са захвалношћу Богу. Не бојмо се да будемо срећни. И живимо и стварајмо зато да бисмо се радовали! Унесимо славу и лепоту Божију у свој дом, у дружење, у посао: све чинимо бодро, живимо истински. Тражимо пут исправљања и промена. У сваком случају, немојмо узалуд траћити време, већ живимо надахнуто, радосно, с благодарењем, славећи Бога.
Псовање је хула на Бога
Не постоји ништа горе од псовке! Ниједан грех не може се поредити са њом нити ишта толико срди Бога као псовање Имена његовог. Стога не будимо немарни и да не допустимо да будемо увучени у псовку, али и не будимо незаинтeресовани када чујемо свога пријатеља или непријатеља да псује. Овај грех производи свако зло, узнемирава и смућује цео наш живот и на крају нам припрема пакао.
Шта је Христос оставио иза Себе?
Један важан моменат хришћанства јесте чињеница да Сам Христос ништа није написао. Јеванђеље које имамо – то је сећање Цркве, сећање Христових најближих ученика на оно што су доживели и чему су се научили будући поред Њега; Сам Христос, међутим, није иза Себе оставио књиге, као што су их иза себе остављали многи учитељи. Шта је Он оставио иза Себе и како је Његов утицај надмашио потребу за писаним речима и трајно обликовао свет?
Моћ коју нам Христос даје
У модерном свету, лако је бити преплављен стресом, анксиозношћу и осећајем беспомоћности. Тежина живота понекад може да буде неподношљива и да се чини као да смо заробљени у бескрајној ноћи. Падамо у депресију и у очају се повлачимо, напуштени и од оних који су нам најмилији. Али, ипак, не остајемо сами. Христос нам нуди ослобођење од свих терета и позива нас: "Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени и ја ћу вас одморити." (Мт. 11:28)
Како променити другога?
Како мотивисати мужа да више учествује у васпитању деце? Како помоћи пријатељу да почне редовно посећивати храм? Како васпитати сина од 18 година да поштује одрасле? Које молитве читати како би се родитељи помирили? Како извести своју сестру на прави пут? Таква питања у великом броју пристижу у нашу редакцију. Чини се да се ради о различитим стварима. Али у томе лежи заједничка тема - "Како променити другога?"
Како сазнати вољу Божју?
Најважније нам је да знамо шта је воља Божија, да се трудимо да је са спремношћу прихватимо, а онда ће нас сам Бог просветлити и указати начин како да је испунимо. Он је увек ту је и увек је спреман да нам у томе помогне. Дакле, како је саветовао свети Серафим Вирицки, „тражимо помоћ од Бога... али не онако како ја желим, већ како Бог хоће“.
Шта значи носити свој Крст?
Игуман Рафаило (Бољевић): Носећи свој крст, поготово Вукашин или мученици, сјединили су се са Крстом Христовим. И чујемо нашега Вукашина, који каже: “Сине, само ти ради свој посао... Мене је овдје и пред тебе довео човекољубиви промисао Божији, у који ја уопште не сумњам. Ја кроз тебе и кроз ово зло видим - добро, вјечно Добро, које ти, на жалост, не видиш и нећеш да видиш. Зато - свако свој посао... То је исповиједање једног хришћанина! Али, не једног владике, монаха, свештеника, но једног српског сељака Вукашина. Видите га какав је! Сила!
Саблазан
Према сведочењу светих Отаца, један од карактеристичних знакова да је дошао крај света биће језиви култ разврата, гнусног телесног уживања и неукротивог сладострашћа, који ће бити присутан свакодневно и на сваком месту. Хришћанине! Хришћанске жене, девојке, младићи, мушкарци! Размислите! Kуда срљате? Зар не видите и не чујете да већ цело човечанство игра како сатана свира. Зар не видите какве је природе култура која је преплавила свет?
Прича о ђаволској немоћи
Током емисије уживо у студију руске ТВ „Спас, у којој међу гостима био и познати православни свештеник Валериј Духањин, као да су и Божанске силе одлучиле да се укључе у њихову расправу. Наиме, у студију су биле постављене две лутке: једна бела, која представља анђеле Божје, и једна црна, као њихова супротност. Кад год су гости емисије поменули анђеле Христове, црна лутка, иако причвршћена, необјашњиво је падала на под. Током последњег пада, у студију је завладала мртва тишина... Три пута поновљени пад нико није сматрао пуком случајношћу. „Црни анђео“ је одвучен, док је његов бели „колега“ поносно остао, представљајући симбол Божанске заштите.
Како постати пријатељ са Христом?
Замислите пријатеља који је увек ту за вас, без обзира на то шта се дешава, који вам никада неће окренути леђа. Замислите некога ко вас разуме боље него ико други, ко вас безусловно воли и подржава, и ко вам нуди мудрост и утеху када вам је то најпотребније. Тај пријатељ, само ако то хоћемо, може бити и Сам Христос. Многи људи мисле на Бога као на строгог судију, али то није тачно. Бог је пун љубави и милосрђа, и Он жели да буде ваш најбољи пријатељ. У Јеванђељу по Јовану (15:14) Он чак и каже: „Ви сте пријатељи моји...“
Не бој се! Вера твоја брани те од сваког зла
Православна вера је кроз векове била светионик који је водио и храбрио наше претке, дајући им снагу да одоле страдањима и не сломе се под теретом ропства. И у тренуцима када се свет чини као безизлазна тамница, вера наша одбраниће нас од свачијег непоштења, од неморала, од нечистих послова, од прљавих дела. Она нам говори: Не бој се! Створитељ твој држи све у својој власти. И поручује нам: "Ако вас мрзи свијет, знајте да је Мене омрзнуо прије вас." (Јн. 15:18)
Целив светом Кирилу и Методију
За разлику од данашње генерације, која и поред предивног српског језика олако и без икакве потребе усваја речи страног порекла, величина наших предака види се и у томе што се нису језички поклонили ни грчким ни латинским мисионарима, него су хтели да певају Богу на свом језику. Тако се уз многовековне усклике "Алилуја" и "Кирие елеисон", у црквама милозвучно заорило и наше "Господи помилуј". Тиме се, захваљујући двојици браће Светитеља - Кирилу и Методију, словенски језик изједначио са јеврејским и хеленским, јер се уздигао до олтарских висина.
Затирање ћирилице
Српски језик, као и сви други језици света, има само једно писмо. То је - Ћирилица. Тврдње о постојању два равноправна писма су лаж и подвала, а напади на ћирилицу су насртаји на православни дух у којем се вековима развијао српски народ. Током историје ћирилицу су прогањали римокатолички клир, грчки фанариоти, отомански исламисти, аустроугарске власти, фашистички окупатори, комунистички диктатори, а током последњег рата у Хрватској и БиХ спаљене су скоро све ћириличне књиге. Али и сада циљ многих је, чак и у Србији, затирање ћирилице, а самим тим и затирање идентитета српског народа.