Христос је Онај који има задњу реч
Оно што је најбитније за нас хришћане и најважније је да знамо да ниједна длака не може пасти са главе на земљу без допуштења нашег Господа Христа, да је Он Алфа и Омега и Онај којим живимо, који је жила куцавица нашег бића, свачијег бића у универзуму, заједно са својим Пресветим Оцем и Пресветим и Благим и Животодавним Духом и да је Он тај који одлучује и који има коначну реч, јер је напокон и Реч, Слово, Син и Логос Живога Бога.
Како видети Христа?
Има, нажалост, много верних људи међу хришћанима који сматрају да је врхунац и крајњи циљ њиховог подвига – видети Христа. Али, не на начин на који је Он сам означио да ћемо га видети, већ на неки свој, чулни, уобразиљски, рекли бисмо самообмањујући начин. Ко такво виђење Христа тражи, на путу је велике пропасти.
Српској мајци
Прво станиште човеково по његовом саздању јесте утроба мајчина; прва светлост коју угледа новорођени човек јесте светлост очију мајчиних; први залогај и срк јесте млеко мајчино, прва и последња реч јесте реч – мајка, први корак је онај који води у загрљај мајке... Све прво у људском животу замирисано је – мајком!
Породични живот данас
Деца су данас постала играчке. Родитељи децу узимају не као равне себи, него као играчке које треба да их забаве. Због тога и нема васпитања. Деца служе за забаву а кад одрасту - почиње непријатељство. Људи су почели да се боје породичног живота, навикли су да живе у свом личном свету, ни од кога зависном, расте егоизам. Породица налаже обавезе, а обавезе се избегавају…
Са ким превазићи самоћу
“Ја сам сам, и немам никога” – ова жалба се може чути не само од старијег човека, који је сахранио све рођаке и пријатеље, већ и од младих људи чак потпуно успешних. У Библији је написано да је Господ, створивши првог човека, рекао: «Није добро човеку да буде сам» (Пост. 2:18). Заиста, када човек нема с ким да подели своје радости, невоље, туге, онда му постаје веома тешко. Како, дакле, превазићи осећање усамљености и да ли у њему има нешто позитивно?
Ход по води
Ход по води у свести свакога човека може се разумети као синоним за нешто што је немогуће, натприродно и изузетно, али, што је ипак оствариво. Оно што и немогуће чини могућим и остваривим јесте вера. Али, вера у којој је Христос, Живи и делатни, смисао, снага и циљ. Отуда и Његова порука нама да без Њега не можемо чинити ништа.
Детињство јуче и данас
Наша цивилизација је цивилизација ритуалног плеса око малог детета које стоји на пиједесталу. Дечји луна-паркови, дечји телевизијски канали, наменски супермаркети пуни и препуни дечје козметике, играчака и одеће... Изгледа да се читав свет одраслих људи договорио, по први пут у историји човечанства, да деци да све и одмах. Какви ће бити плодови ових напора сад видимо делимично, а у потпуности ћемо видети касније.
О смислу празновања Божића
Из године у годину, око празника Рођења Господа нашег Исуса Христа, све се више истиче оно што је наше људско, а све мање оно што је Божије. У опасности смо од комерцијално-фолклорног празновања и слављења које потискује суштину празника. Држањем само наших обичаја, наша срца, погружена у властите немире и буре овога света, и даље ће остати далеко од Господа, далеко од Богомладенца Христа.
Дете и Бог
Тајну доласка Бога на земљу у лику Детета можемо осетити искључиво по мери нашег повратка детету које и даље наставља да тајно живи у нама. Јер, Богодете нема ни власт, ни моћ, Оно не жели да Га се ми бојимо. Оно улази у наше срце искључиво љубављу. Христос нам се предаје као Дете и ми Га можемо заволети само као Дете и предати Му се само као Детету.
Пуноћа времена
Свака појава, али и догађај, имају своје време збивања. И то бива управо када се, како то обично кажемо, стекну услови или испуне околности. Речено библијским језиком, то бива када се испуни време, када узрок сазри и наступи час да се из њега изроди последица. Исто важи и у случају небеских збитија која трасирају пут човековом спасењу. Тако се збило и при рођењу Бога у телу Човека.
Пророчанства о Христовом рођењу
„Зато ће вам сам Господ дати знак; ето девојка ће затруднети и родиће Сина, и наденуће Му име Емануило.“ Ово је једно од многих пророчанства о Христовом рођењу у Старом Завету. Од давнина, из генерације у генерацију, људи су чекали рођење Спаситеља. И једног дана је дошао дан када су се ова пророчанства остварила. Вест о дуго најављиваном догађају, разлегла се као муња на све крајеве света.
Бог није „љубав”
Ако блудници, развратници и други (не)свесни заговорници пакла све чешће изјављују да је „Бог љубав“, онда се морамо упитати шта уопште значе речи „љубав“ и „волети“. Реч „љубав“ се у Светом писму користи више од три стотине пута. Библија говори о љубави тако често и тако опширно, да не можемо себи дозволити да је занемаримо.
Суд по закону љубави
Први сусрет са Христом је у времену. Други у вечности. На Страшном суду свако ће добити своју меру вечности. Праведници - живот вечни. Грешници - вечну муку. По чему? По каквом закону? – По закону љубави.
Kога љуби Господ онога и грди
Колико човека муче и тиште његове муке, толико му боде очи виђење да грешници и безбожници у добру проводе своје дане. Свети пророк Јеремија вапије Богу: „Зашто је пут безбожнички срећан, зашто живе у миру сви који чине невјеру“? Међутим, апостол Павле објашњава: „Сине мој, не занемаруј карање Господње нити клони када те он покара. Јер кога љуби Господ онога и кара; и бије сваког сина којега прима. Ако подносите карање, Бог поступа са вама као са синовима. Јер који је то син којега отац не кара“? (Јевр. 12, 5-7)
Планови за уништење породице
Ирина Бергсет, Рускиња која је 45 година живела у Норвешкој и која је, након што јој је норвешки суд одузео децу јер није била толерантна на педофилију, потрошила године истражујући и скупљајући документацију и разна сведочанства како би руској традиционалној јавности приказала који је прави циљ Новог светског поретка у односу на породицу. Преносимо њену беседу.
Имитација Христа
Ми посматрамо знаке времена не само да би видели када ће Антихрист доћи. То је, пре споредна ствар. Ми посматрамо знаке да би знали када ће Христос доћи. То је основно што морамо да имамо на уму, да не би били надвладани суморношћу, депресијом, затварањем у себе, гомилањем хране за будућу несрећу.
Они који су себе избрисали
Најтрагичнији облик смрти је самоубиство. Самоубица сам брише себе из живих. Међутим, ни мртви не желе да га приме. Раније самоубице нису биле сахрањиване на гробљима, њихове гробове није осењивао крст, на надгробном камену нису паљене свеће. У стара времена самоубице су сахрањиване негде поред пута, далеко од људских станишта - као да су их људи терали од себе као губавце.
Радујте се свагда у Господу
Напор сваке борбе пролази, али победа остаје. Уколико током искушења не окусиш пакао „на кашичицу“, нећеш видети ни благодат Божију. Само обрати пажњу на себе и на своје грехове, и верујем да ћеш наћи више него што очекујеш.
Икона - откривење у бојама
Пред иконом и Светим Писмом стоје исти циљеви: да ce кроз земаљско покаже небеско, кроз материјално - духовно; да ce човек укључи у други - благодатни живот, који стоји ван земаљских ограничења и категорија, да му ce да могућност да дође у додир са вечношћу доживевши je у свом унутрашњем, духовном, религијском искуству.
Мама
Чиме можемо да отплатимо, да узвратимо мами за упаљену свећу њене љубави која пламти током свих година њеног живота? Та љубав је нас бранила и чувала кад смо били незаштићени и беспомоћни; та љубав је нас подизала кад смо падали саблажњени злим мислима; та љубав је нама уливала наду и учвршћивала нас кад нас је живот довео у шкрипац и кад нам се чинило да нема излаза из замршених околности... Чиме да узвратимо мајци?