Када нас животне буре ухвате неспремне, често се осећамо изгубљено и безнадежно. Међутим, постоји једно сидро које нас може учврстити у највећим олујама – то је молитва.
Трансхуманизам обећава да ће нам технологија омогућити да превазиђемо своја биолошка ограничења и створимо "савршеног човјека". Међутим, ту се поставља фундаментално питање: да ли је савршенство нешто што се може постићи технологијом или је то стање духа и душе? Хришћанство сматра да је савршенство већ постигнуто у Божјем стварању, а да би каснија "побољшања" заправо уназадила човека, удаљавајући га од Божјег плана. Ова перспектива нас позива да преиспитамо наше мотиве и да размислимо о томе да ли је технолошки напредак увек синоним и за људски напредак.
Често заборављамо колико нам је Бог дао, јер смо фокусирани на оно што још немамо. Када се човек не радује због дара који је добио, онда лако заборавља да је срећан чим се суочи са првим животним искушењем. Данас због нечега плачемо, а сутра већ кажемо: "Прошло је"! Важно је веровати да ће иза сваког облака изаћи сунце и да нас чекају још многи благослови.
Старац Порфирије: Једна од највећих грешака које родитељи чине према деци јесте непрестана прича за коју родитељи мисле да је добар начин васпитавања. Међутим, не треба да будемо досадни: него да се тајно молимо, а потом да са њима разговарамо. Тако ће нам Бог, унутар наше душе, потврдити да ли су други прихватили наше речи или не.
Мормони воле да користе статистику, наводе огромне бројке, хвале се да се сваког минута још један мормон појављује на земљи, али вам никада неће рећи колико је људи, преварених њима, дошло себи и напустило њихову организацију. Али они не журе да их уклоне са својих спискова и даље их наметљиво нападају мормонски мисионари и учитељи, који долазе у њихове домове као непозвани гости.
Мисионари су ми чинили да се осећам добро својом појавом: понашали су се скромно, интересовали су се за моју породицу, причали о својим породицама, показивали фотографије. Млади су били уредно обучени: у свечана црна одела са плакетама на реверу, беле кошуље са краватом. На знаковима је назив организације „Црква Исуса Христа светаца последњих дана“...
Бог, као наш Небески Отац, воли свакога од нас више него што земаљски отац воли свога сина. И управо у тој Његовој љубави налази се кључ за разумевање тајне зашто је једна молитва испуњена, а друга није.
Православна црква нас учи да је живот дар Божији и да почиње од тренутка зачећа. Савремена наука, међутим, омогућава нам да манипулишемо процесом зачећа и рођења детета. Вантелесна оплодња, као једна од тих технологија, отвара бројна питања у вези са почетком људског живота и нашим односом према њему. Како се ово учење Цркве односи на савремене репродуктивне технологије и да ли је ИВФ у складу са православним веровањем?
Од времена апостола, Јелеосвећење се сматрало моћним средством за исцељење и представља дубок духовни доживљај. Ова древна традиција са дубоким коренима, и данас представља важан део духовног живота многих хришћана. Како је настала ова тајна, шта симболизује и како може да нам помогне у савременом свету? Да ли је намењена само болеснима, или сви можемо да искусимо њену благодат?
Причешће, као најсветија тајна у хришћанству, представља сусрет верника са живим Богом. То је тренутак када се душа сједињује са Христом и прима Његову богочовечанску природу. Међутим, често се дешава да верници, из различитих разлога, не приступе овом сакраменту са довољно поштовања и разумевања. Које су најчешће грешке које верници чине приликом причешћа, како се правилно припремити и приступити Причешћу, да бисмо у потпуности искусили његове благодати?
Самоубиство је смртни грех, за који особа која га је извршила не може ни да се покаје, јер умире у стању очаја. Али да ли је ово потпуна смрт за самог самоубицу? Постоје ли примери „безгрешног самоубиства“? Има ли опроштаја за самоубице?
Старац овако почиње једну од својих химни посвећених Христу: „Волимо Христа јер је Он наша једина нада. Волимо Христа само ради Њега Самог. Никад ради себе. Нека нас Он води тамо куда жели. Нека нам да оно што Сам хоће. Нећемо Га волети због Његових дарова. Тако егоизам говори: Христос ће ме сместити у најлепшу обитељ коју има… Овако треба правилно говорити: „Христе мој, нека буде онако како пожели Твоја љубав, само да се налазим у Тој љубави“.
Преподобни Антоније је имао визију света заробљеног у мрежи ђавола и открио је како смиреност може спасити човека од злих сплетки. Ова прича приказује како смиреност, не само код монаха, већ и код супружника, може превазићи сумњу, љубомору и демоне који разарају породице, чувајући брак и породичну слогу.
Дешава се да људи сањају преминуле рођаке или познанике. Неки у томе виде неке мистичне знакове, други размишљају о значењу сна. За православца се не поставља питање шта да ради када сања упокојене, јер Црква на ово даје јасан одговор.
Оцењујући сваки дан Божићног поста, не заборавимо да смо ми свакодневно позвани да судимо својим душама, а током овог суђења треба будемо тужиоци, а не адвокати. Зато, тек када почнемо да сами себе осуђујемо за почињене грехе, наше молитве и уздржавање од мрсне хране биће прихваћени од Бога као плод нашег мршавог труда. По речима светог Јефрема Сирина, Господ наш се радује нашем посту само ако искрено постимо, с љубављу, вером и надом.
Пост није уздржавање од хране да би се презирало или мучило тело или умртвљивало чуло укуса. То је практична обука, за душу и тело, да се ослободимо било какве везе која нас може спутати
Свака зла помисао, свако мрско осећање, свака зла жеља невидљиво трује овај духовни ваздух света и преноси се кроз њега све даље и даље. И свака искра чисте љубави, сваки добар покрет воље, свака усамљена и бесловесна молитва, свака срдачна и савесна мисао - зрачи у ову заједничку животну средину и са собом носи светлост, топлину и очишћење.
Колико пута сам се уверио, окрећући се тумачењима Светих Отаца, да су они толико дубоко разумели Писмо да ни сам никада не бих погодио да разумем овај стих, чак и да сам целог живота седео и само о њему размишљао
Сваки дан је благословен од Бога, свака особа коју сретнете дар од Бога, свака околност која вам се деси дар је од Бога. Ми смо позвани да му дамо вредност коју заслужује. Кога год данас да сретнете, ви сте ту да му објавите присуство Господа Бога, присуство Христово, присуство Светог Духа, присуство Јеванђеља. То је ваша дужност овог дана.
Да ли заиста желимо да живимо са Богом, да ли само желимо од Бога да добијемо нешто овоземаљско, ововремено и да ли се задовољавамо стварима из овог света. Прилазећи Богу, не добијамо ништа овоземаљско, већ све губимо, чак и сами себе, али тада проналазимо Бога, вечни живот и добијамо унутрашњу слободу.