Једини символ Љубави
Крст није знак пораза, већ највеће љубави која се икада догодила у историји света. На њему се открива Бог Који не стоји далеко од човека, него силази, страда и узима на Себе терет читавог света. Ту љубав не чине речи и симболи, већ жртва која побеђује мржњу и смрт. Зато Крст остаје најдубљи знак наде, победе живота и љубави која не пролази.
Невидљиви рат: како препознати демонске замке у модерном свету
Као хришћани, верујемо да је Бог стваран. Такође верујемо да постоје мрачне и демонске силе које се противе Богу. Али неки људи живе свој живот као да Сатана не постоји и да нас не окружују никакве силе таме. Да ли је стварно тако?! Погледајмо мало дубље у ову често занемарену тему.
Између два крста: Тајна нашег избора
Први који је ушао у Рај био је разбојник, грешник без наде и части, а први који је доживео дубоку трагедију био је апостол који је ходао са Христом. Тек на Голготи сваког човека открива се да сила љубави може променити све – и најтежи пад претворити у повратак у Живот. Чак и у последњем тренутку, срце које се обраћа Богу може открити светлост коју човек сам никада не би нашао. На један уздах разбојника и један тренутак очаја гледа се вечност.
Не уведи нас у искушење
У молитви „Оче наш“ крије се дубока тајна у речима: „не уведи нас у искушење“. Искушење ретко долази као нешто ружно – најчешће се појављује као примамљив мамац који обећава радост, а доноси немир. Душа остаје мирна само онда када не загризе ту скривену удицу света. Где нема тог мамца, тамо лукави губи власт над човеком.
Глас који земља није могла да ућутка
Историја чесне главе Светог Јована није само хроника проналаска моштију, већ жива повест о непобедивости истине коју ни земља ни заборав не могу ућуткати. Путовање ове светиње кроз векове сведочи да њену снагу не чувају моћни владари, већ тиха побожност обичних људи и страхопоштовање једног скромног занатлије. Између страха који је гонио крвнике и светлости која је обасјавала скривена обретења, исписана је поука да је Божји промисао увек буднији од сваке људске неправде.
Ава Јустин: Дан другог доласка
Као што је време почело своје постојање Христом, тако ће га и завршити Њиме: последњи дан биће у исто време и дан другог доласка Христовог. Кроз све данe и све ноћи сви људи, а са њима и за њима и сва твар, хитају последњем дану, у који ће се свршити тајна овога света и историје људске...
Бога не можеш познати испуњавајући правила
Човек може цео живот да испуњава правила и не чини ништа лоше, а да му душа остане празна и сува. Истински преображај не долази из страха од грешке или суве дужности, већ из срца које воли искрено и без рачунице. Када однос са Богом и људима престане да буде „списак обавеза“ и постане жива веза, сваки терет постаје лак, а унутрашњи мир коначно могућ.
Божији Промисао - Уметност над уметностима
Понекад се у животу ''сложе коцкице'', све је у реду и све иде нестварно добро, а онда изненада налети велико искушење, мука или проблем. Од овог дуализма састављен је сваки човечији живот, а Бог је тај који њим савршено управља. Међутим, човек се тешко мири с тим да живот са собом носи и тешкоћу и патњу и тугу, те, да су оне корисне исто колико и радости.
Зашто се чудеса не догађају свима?
Зашто се чудеса не догађају свима? Колико болесних људи и њихових рођака моли Бога и светитеље са вером за исцељење. Али не видимо увек да им се дешавају чуда. Зашто је то тако?
Највећа замка духовног живота: побожност без покајања
Права вера почиње тамо где престаје глума и потреба да се пред другима, па и пред собом, изгледа савршено. Највећа замка је постати „духовни спортиста“ који само ређа правила и обичаје, док срце заправо остаје гладно и празно. Тек када се искрено призна сопствена слабост, измишљена побожност уступа место стварном сусрету са Христом.
Проповед без корена
Када би се свети Павле сада поново јавио на Западу, зачудио би се и заплакао кад би видео како се разврат, под именом љубави шири, организовано и легализовано, кроз песму и причу, кроз књиге и слике, кроз позоришне представе и романе, и кроз све могуће – у његово време и непознате – начине и путеве. Слепи код очију, на западу не виде оно што православни виде сваки дан и сваки час: не виде чудеса Божија. Не виде руку Божију која бије злотворе и неправеднике и сада, у овом веку, и како тиме сигнализира приближење онога страшнога часа када ће се јавити вечна правда Божија и Суд.
О благодарењу Богу
У нашим молитвама више се жалимо и тугујемо него што смо задовољни оним што нам је дато. Заборављамо да треба да величамо и захваљујемо се Господу што нам је омогућио да видимо још један дан Његове доброте. Кад год легнемо у кревет, треба да захвалимо Богу за дан који је прошао, било добар и радостан, или тежак и жалостан, јер већ сутра Господ може сваку тугу претворити у радост. Уосталом, и кроз невоље које нас чисте од греха, отвара нам се пут ка духовној радости у Небеској Вечности.
Свети Симеон: Човек који је силу претворио у миро
Свети Симеон Мироточиви је владар који је градио државу. Истовремено је учио да љубав и смирење могу бити већа снага од власти. Предао је престо, замонашио се и показао да истинска моћ лежи у способности да служиш. Његове мошти и данас сведоче да љубав према Богу и народу наставља да делује и после смрти, када се мач претвара у молитву, а тврда рука у благослов који вековима лечи.
Вратарница: Икона која не пита ко смо, него где смо
Данас се прославља Иверска икона, коју вековима зову „Вратарница” јер не стоји у средини цркве, већ на самој капији. Она носи видљиву рану на лицу као подсетник да светост није далеко од бола. Ова икона не чува само зидове манастира, већ људе који више немају где да оду. И баш на тој граници, где се завршава људска снага, почиње тиха заштита која не одлази.
Између дијете и подвига: Како пронаћи своју праву меру поста?
Пост се често погрешно своди на кулинарску дисциплину, иако је гастрономија само помоћно средство за сусрет очи у очи са сопственим срцем. Истинска вредност овог периода није у буквалном праћењу правила, већ у проналажењу реалног подвига који човека неће учинити гордим фарисејем, већ добрим и смиреним хришћанином. Уздржање од хране има смисла само ако постане основа за најтежу битку – ону која се води за преображај унутрашњег човека и потпуну преданост вољи Божијој.
Када бука утихне
Живот је постао непрекидна бука – телефони звоне, вести се смењују, мисли не стају. У тој гужви човек често изгуби себе, а да то и не примети. Велики пост није само промена јеловника, већ прилика да се стане, утиша и поново преузме волан свог срца. Када бука утихне, почиње најважнији разговор – онај унутрашњи, који води ка слободи и радости.
Више од привремене куће: Тајна нашег тела
Сутра почиње Велики пост – време када све снаге усмеравамо на очишћење душе. Али, шта се у том подвигу дешава са нашим телом? Да ли је оно само терет који треба укротити или храм који треба осветити? Хришћанска вера нас подсећа да човек није душа која привремено носи тело, већ јединство створено за вечност. Наша коначна нада зато није бекство из тела, већ његово потпуно преображење и васкрсење.
Светост живота: Између мача и милости
Тешке странице Старог Завета откривају да је историја човека испуњена вечном борбом између живота и смрти. Данас се та борба не води мачем, већ у тишини савести и у одлукама које доносимо о нерођеном животу. Црква нас подсећа да свако зачеће носи име које Бог већ воли, и да ниједан грех није већи од Његове милости. Пут повратка увек почиње покајањем и поверењем у Христа, који је дошао да спасе, а не да осуди.
Скрушеност спасава од ђавола
Све почиње са сумњом, наставља запиткивањем и пребацивањем, а онда следи – осуда. После изрицања осуде више ништа није као што је било. Следе контраосуде, зла крв струји брачним животом и све се завршава распадом брака и породице. Ово би могло да представља матрицу начина на који лукави непријатељ човека засејава смутњу у брачне односе. Тако ђаво разбија породице.
Опроштај
Чим схватимо да је у нашој моћи да опраштамо увек, сваки пут и свакоме – стећи ћемо слободу и унутрашњу снагу. Тек тада ћемо престати да будемо рањиви пред сопственим незадовољством и престаћемо да будемо затвореници сопствене сујете. Више нећемо бити спутани бригом за своје достојанство и част, плашећи се да ће нам их неко одузети. Можемо прихватити све људе, јер ако знамо како да опростимо све – више никоме није могуће да нас повреди.