Шта значи носити свој Крст?
Игуман Рафаило (Бољевић): Носећи свој крст, поготово Вукашин или мученици, сјединили су се са Крстом Христовим. И чујемо нашега Вукашина, који каже: “Сине, само ти ради свој посао... Мене је овдје и пред тебе довео човекољубиви промисао Божији, у који ја уопште не сумњам. Ја кроз тебе и кроз ово зло видим - добро, вјечно Добро, које ти, на жалост, не видиш и нећеш да видиш. Зато - свако свој посао... То је исповиједање једног хришћанина! Али, не једног владике, монаха, свештеника, но једног српског сељака Вукашина. Видите га какав је! Сила!
Ради ти, дијете, свој посао
Светог Мученика Вукашина Јасеновачког, кога данас прослављамо, сав народ српски поштује као Новомученика. Њега је, након свирепог мучења јануара 1943. године, заклао усташки зликовац Жиле Фригановић, који је након тог чина полудео. Оно што усташки кољач никад није могао да заборави је тај небески мир на лицу старца и смирени поглед због којег те ноћи више никога није могао да убије, иако је већ заклао више од хиљаду људи. А Вукашинове речи: „Ради ти, дијете, свој посао“, сваки пут би га прекидале кад би се изнова дохватио каме.
Како хиљаду година може проћи као један дан
У срцу псалма 90 крије се тајна вечности: “Јер је хиљаду година пред очима Твојим, Господе, као дан јучерашњи...” Ове речи дубоко су збуњивале једног монаха. Његова душа је чезнула за одговором, за доказом вечности, који је чудесно уследио: Небески пој, лепши од свега што је до тада чуо, одвео га је на невероватно путовање кроз време. Када се оно завршило, мислећи да је прошао само један сат, монах се није ни уморио, ни огладнео, нити ожеднео. Када се вратио у манастир, нико га није препознао, а у манастирској архиви су пронашли податке о њему старе - 355 година.
Саблазан
Према сведочењу светих Отаца, један од карактеристичних знакова да је дошао крај света биће језиви култ разврата, гнусног телесног уживања и неукротивог сладострашћа, који ће бити присутан свакодневно и на сваком месту. Хришћанине! Хришћанске жене, девојке, младићи, мушкарци! Размислите! Kуда срљате? Зар не видите и не чујете да већ цело човечанство игра како сатана свира. Зар не видите какве је природе култура која је преплавила свет?
Прича о ђаволској немоћи
Током емисије уживо у студију руске ТВ „Спас, у којој међу гостима био и познати православни свештеник Валериј Духањин, као да су и Божанске силе одлучиле да се укључе у њихову расправу. Наиме, у студију су биле постављене две лутке: једна бела, која представља анђеле Божје, и једна црна, као њихова супротност. Кад год су гости емисије поменули анђеле Христове, црна лутка, иако причвршћена, необјашњиво је падала на под. Током последњег пада, у студију је завладала мртва тишина... Три пута поновљени пад нико није сматрао пуком случајношћу. „Црни анђео“ је одвучен, док је његов бели „колега“ поносно остао, представљајући симбол Божанске заштите.
Како постати пријатељ са Христом?
Замислите пријатеља који је увек ту за вас, без обзира на то шта се дешава, који вам никада неће окренути леђа. Замислите некога ко вас разуме боље него ико други, ко вас безусловно воли и подржава, и ко вам нуди мудрост и утеху када вам је то најпотребније. Тај пријатељ, само ако то хоћемо, може бити и Сам Христос. Многи људи мисле на Бога као на строгог судију, али то није тачно. Бог је пун љубави и милосрђа, и Он жели да буде ваш најбољи пријатељ. У Јеванђељу по Јовану (15:14) Он чак и каже: „Ви сте пријатељи моји...“
О монаху и Причешћу
Уочи Свете Литургије, мирну душу монаха потресао је ђавољски шапат. "Како можеш да верујеш да су хлеб и вино могу заиста постати Тело и Крв Христова?", упитао га је ђаво, сејући у њему семе сумње. Збуњен и уплашен, монах се обратио манастирској братији за утеху. "Молићемо се Богу да ти открије Своју силу", обећали су му. И током литургијске молитве за освећење Дарова, монах је доживео визију која је заувек променила његов живот.
„Бако, шта ће ми икона?“
На Божју помоћ често се брзо заборавља. Уместо да преиспитамо свој живот, настављамо да верујемо у себе и своје способности. Ово дирљиво сведочанство говори о томе како љубав Пресвете Богородице не помућује наш себични заборав на Њу и Њеног Сина, већ како је Она увек ту када нам је поново потребна, чак и када је се тек у невољи сетимо...
Не бој се! Вера твоја брани те од сваког зла
Православна вера је кроз векове била светионик који је водио и храбрио наше претке, дајући им снагу да одоле страдањима и не сломе се под теретом ропства. И у тренуцима када се свет чини као безизлазна тамница, вера наша одбраниће нас од свачијег непоштења, од неморала, од нечистих послова, од прљавих дела. Она нам говори: Не бој се! Створитељ твој држи све у својој власти. И поручује нам: "Ако вас мрзи свијет, знајте да је Мене омрзнуо прије вас." (Јн. 15:18)
Целив светом Кирилу и Методију
За разлику од данашње генерације, која и поред предивног српског језика олако и без икакве потребе усваја речи страног порекла, величина наших предака види се и у томе што се нису језички поклонили ни грчким ни латинским мисионарима, него су хтели да певају Богу на свом језику. Тако се уз многовековне усклике "Алилуја" и "Кирие елеисон", у црквама милозвучно заорило и наше "Господи помилуј". Тиме се, захваљујући двојици браће Светитеља - Кирилу и Методију, словенски језик изједначио са јеврејским и хеленским, јер се уздигао до олтарских висина.
Затирање ћирилице
Српски језик, као и сви други језици света, има само једно писмо. То је - Ћирилица. Тврдње о постојању два равноправна писма су лаж и подвала, а напади на ћирилицу су насртаји на православни дух у којем се вековима развијао српски народ. Током историје ћирилицу су прогањали римокатолички клир, грчки фанариоти, отомански исламисти, аустроугарске власти, фашистички окупатори, комунистички диктатори, а током последњег рата у Хрватској и БиХ спаљене су скоро све ћириличне књиге. Али и сада циљ многих је, чак и у Србији, затирање ћирилице, а самим тим и затирање идентитета српског народа.
Ту је Бог, пред нама, слуша!
Чудна је вера многих од нас. Привлачи нас оно видљиво па, неретко, приступамо моштима Светих, али не и Христу Спаситељу. Тражимо молитве после Литургије, а на Литургији, где је Бог пред нама, ћутимо и срцем и умом. Не жалимо ни време ни новац да одемо у далеке крајеве и светиње, а тешко нам је у нашу парохијску цркву, ту надомак дома, на свету Литургију… Ако Бог икад слуша и ако и једну молитву чује, то су молитве које се приносе на Литургији!
Поука из прошлости: Како су се наши преци понашали на празник Светог Николе?
Када помислимо на Светог Николу, неизбежно се сетимо оних особина које га чине јединственим међу светитељима: љубав и милосрђе. Његова дела, која су обележила историју и оставила дубок траг у срцима верника широм света, и данас су нам инспирација, подсећајући нас на снагу љубави која може превазићи сваку препреку и на важност пружања помоћи онима у невољи.
Свети Никола: покровитељ, заступник и помоћник
Сви ми знамо да светитељи Божији, ни после пресељења у небески свет не престају да се залажу за нас и траже благодат и милост пред Богом. Осветљени светлошћу лица Божијег, светитељи нас виде, знају каква осећања имамо према њима, и стога, без сумње, постају наши покровитељи, заступници и помоћници. То није тешко доказати примерима, којих има много у житијима светих. Ево једног од њих.
Кад се „јагањци одвоје“: Да ли ће Христос судити појединцима или и читавим народима?
Већ две хиљаде година хришћани широм света чекају Христов повратак. Овај долазак, обавијен велом тајни и спекулација, лажних пророчанстава, доноси са собом крај људске историје и Коначни Суд. Док су неки уверени да ће се Суд одностити на сваког човека појединачно, Свето Писмо открива ширу слику: судиће се и целим народима! „И сабраће се пред њим сви народи, и разлучиће их једне од других“ (Мт 25:31)
Анђели и демони
Премда у Символу вере о анђелима није ништа речено ништа, на свакој служби молимо Бога да нам подари „анђела мирна, верног наставника, чувара душа и тела наших.“ Јеванђеље је тако тесно повезано са анђеоским светом, да није могуће не запитати се ко су ови небески духови, какве су им улоге и како могу утицати на наше животе.
Ликови жена у Јеванђељу
Жене далеко брже него мушкарци прихватају учење нашег Господа; у њихово срце вера се укорењује далеко лакше. Зато је трећа недеља по Васкрсу посвећена је успомени на жене мироносице, које су окруживале Исуса Христа за време Његовог земаљског живота и нису оставиле свог Учитеља ни после смрти.
Лепота Христова
Хиљаде хришћанских уметника, сликара, вајара, кроз 19 векова трудили су се да нам представе лик Христов. На основу Његове моралне лепоте уметници су стварали маштом и Његов спољашњи лик. А кад је реч, не о спољашњој но унутрашњој моралној лепоти Христовој, ту се мрзне и језик људски и кичица уметника. Јер морална лепота Христова је потпуно натприродна и натчовечанска и не подаје се ни било каквом упоређивању или опису.
Сведочанство тврђе од дијаманта
Шта имамо да сумњамо више, браћо? Сведочанство ово јасније је од летњега поднева и тврђе од дијаманта и драгоценије од свих блага овога света; а то је да они који се удостоје онога света и васкрсења више не могу умрети, него су бесмртни као ангели Божји.
Може ли врачар наудити вернику?
Главна одбрана од враџбина је вера у Бога, који нам каже: "По вери вашој нека вам буде". Ако особа верује у враџбине и плаши се тога, онда ће таква његова вера сигурно добити потврду, писао је монах Макарије Оптински. Човек ће поверовати да му је врач послао болест, почеће да брине и – разболеће се. За правог хришћанина клевете и зле радње нису страшне, јер Бог не даје моћ врачарима.