У тешким избегличким временима, један необичан догађај заувек је променио живот Ивана, човека који је својом невером пркосио небесима. Уверен у своју заблуду, исмевао је оно што је другима било свето. Али те ноћи, нешто се догодило. Да ли је то била божанска опомена или само игра случаја која га је суочила са сопственом ништавношћу?
Загубљени у бескрајном мору вести на друштвеним мрежама? Кратки видео снимци и брзе информације често нуде само површну забаву, замењујући право знање сурогатом. Управо у време Великог поста, када се окрећемо унутрашњем миру и преиспитивању, требало би да се запитамо: колико времена заправо посвећујемо садржају који нас истински обогаћује, а колико оном који само окупира пажњу?
Мађарски парламент донео је закон којим се забрањују маршеви присталица ЛГБТ популације, проглашавајући их потенцијалном претњом за децу. У плану су и уставне измене које ће признавати само мушкараце и жене.
Међу Светим Врачима, међу лекарима, међу Чудотворцима, ево Српског Светог Лекара - Светог Владике Николаја. Kо може избројати све душе које је Владика Николај својом речју и својом молитвом исцелио у Српскоме народу?! Ко би могао набројати многобројне оболеле савести које је Свети Владика излечио давши им истиниту веру у Истинитога Бога. Ко? Заиста, Он лекар душа и савести Српских. Небески лекар савести Српских.
О. Рафаило (Бољевић): Може ли данашњи човек да појми колика је сила речи када једно каже, а друго чини, када обећа, а не испуни обећање, када ујутро каже једно, а увече супротно. То је последица стања које настаје када човек не живи по речи Божијој. Јер сила речи Божије чини да човек што у речи изрази то и делом потврди. Јер Реч је Божија иста јуче, данас и у све векове.
Када се небо над нама чини немо, а молитва постаје унутрашњи монолог, како пронаћи пут до истинског сусрета са Богом? Да ли је тишина Неба заиста Божије одсуство, или позив на дубље самоиспитивање? Кључ лежи у смирењу и искрености – признању да смо бића којима је потребно милосрђе, а не само упућивање захтева Богу. Молитва није механички обред, већ живи однос који подразумева узајамну слободу и спремност на сусрет који може донети и суд и благодат. Али, да ли смо заиста спремни да се суочимо са сопственом истином пред Богом пре него што потражимо доказ Његовог присуства?
Не бој мало стадо, него веруј и враћај се себи, враћај се Христу и Његовој Љубави, Његовим заповестима које су Љубав, Његовој Светој Литургији и само на тај начин очуваћемо вредности наше државе и народа. Јер у њима огледа се наша верност завету наших предака, у којима налазимо начин да очувамо нашу веру, али и срце Србије, Косово и Метохију.
Патријарх Порфирије упутио је хитан позив на јединство и мир српском народу, посебно апелујући на младе да се уздрже од насиља и мржње. Наглашена је важност међусобног разумевања и поштовања, уз наду у мирну будућност.
Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве забринут због гласова о могућим сукобима, апелује на све да у времену покајања и праштања сагледају своје грехе и кроз братски дијалог граде међусобно разумевање и поверење.
У свакој својој невољи почни да изговараш речи: слава Богу! Угледаћеш знамење, угледаћеш чудо: те речи прогоне жалост, доносе у срце утеху, чине оно што нису могли да учине ни разум разумних ни мудрост најмудријих на земљи. И избављен, исцељен, верујући живом вером, узносећи славу Богу, осетићеш бескрајно блаженство и насладу раја!
У Светом писму, мушкарци се понекад приказују како се пењу чак и на планине у потрази за божанским присуством. А жене? Њихов пут се чини другачијим, везаним за свакодневицу, јер су жене уроњене у свакодневне обавезе - бригу о домаћинству, деци, кухињи... Да ли је могуће да постоје различити путеви ка Богу, за мушкарце и жене, али и да се ти путеви преплићу и допуњују? И где се у свему томе налази истинска женска духовност - да ли је она у одвајању од света, или у његовом прихватању и освећењу?
Велика је корист за свакога човека ако Христос за њега постане и његово срце и његов живот. И не само да је то добро за тога човека, него је то добро и за све оне који су у његовој близини, јер, таква сила се шири свуда, попут таласа и делује на све оно на шта на том путу наиђе.
Савремени човек, окружен технологијом и материјалним благодетима, све више губи везу са духовношћу и природом. Његов свет је постао пустиња бетона и асфалта, а небо - зид без врата. Уместо да тражи Бога, он бежи у свет илузија, окултизма, магије и дрога, покушавајући да замени духовну празнину сатанским „решењима“. Његово срце, које је некада било отворено за Бога, сада је затворено у зидовима рационализма и материјализма. Али како да се вратимо духовном животу у свету који нас непрестано вуче у супротном правцу? Да ли је још могуће пронаћи пут ка Небу у доба технологије и демонских илузија?
Старац Пајсије Светогорац: Многи мирјани не могу да издрже строги пост ни на Велики петак. Али, могу да седе испред неког министарства и да штрајкују глађу - из ината или упорности - да би се нечега домогли. Ђаво им даје снагу за то, јер то што чине је самоубиство." Зашто нам је лакше да се одрекнемо хране зарад пролазних циљева, а тешко ради духовне добробити? Шта нас покреће на пост - љубав према Христу или жеља за признањем и земаљским циљевима?
Да ли сте икада, у тиши вечерњих сати када се свет око вас стиша, осетили хлад усамљености у свом срцу? Можда управо тада, у тишини, можете чути и ви "шапат Пријатеља..." То су речи баке Милице, жене која је у усамљености пронашла извор неочекиваног мира. Њена дирљива прича је инспирација о томе како, чак и када се свет удаљи, остаје један Пријатељ који никада не напушта - Исус Христос.
Покривање главе код жена током молитве и богослужења је пракса која има дубоке корене у Хришћанству, а њени извори сежу до апостолских времена. И иконе нам такође служе као визуелни подсетник на ову традицију, приказујући свете жене са покривеним главама. Али зашто је ова пракса, која је толико дубоко укорењена у традицији, и даље релевантна у Православној Цркви?
Према најновијим смерницама ЕУ за политичаре, државне службенике и преводиоце, енглеске речи „мушкарац”, „муж” и „жена” више се не могу сматрати уобичајеним и пожељним за коришћење у јавном животу. Нове прописе објавила је овог месеца Европска комисија, највише извршно тело ЕУ, преноси “The Telegraph“.
У заглушујућој буци свакодневице, Бог неуморно шаље Свој тихи, али свепрожимајући позив - да напокон отворимо своја срца и примимо у њих Његово неугасиво светло Љубави. И мада често осећамо као да смо чврсто затворени у тамници личних страхова, Његово куцање никада не престаје да одјекује кроз тишину наше душе, а Његов позив остаје јасан и непоколебљив - позив на повратак, на искрено покајање, на нови живот у Његовој божанској Светлости. Хоћемо ли коначно смоћи снаге да Га пустимо да уђе?
Христос је радост, светлост истинита, срећа. Христос је нада наша. Постите колико можете, вршите метаније колико можете, уживајте у свеноћним бдењима колико желите, али у свему будите радосни. Jер, љубав према Христу, јесте љубав која се не може одузети. Из ње извире радост која траје вечно.
Атеиста пред светитељем: Невероватан сусрет светог Порфирија Кавсокаливита и једног Американца. Овај сусрет је приказ прозорљивости, чуда и духовног преображаја. Прича о томе како је свети Порфирије одговорио на атеизам на неочекиван начин, откривајући границе нашег знања и тајни скривених око нас.