Што се бринеш, човече? Безброј смрти напало на тебе? Ту је Господ, Једини Победитељ смрти и греха. Што се бојиш смрти? Напали те ђаволи са свих страна? Што се бојиш ђавола? Господ је ту поред тебе! Не брини ни за шта. Само му казуј муке своје у молитвама својим.
Свети Дамаскин Студит пише да праведни Лазар никада није испричао шта је видео у паклу. Видевши адске муке, стално је осећао горчину у устима и није могао ништа да једе, а да се претходно не заслади. Такође, никада се није ни смејао. Само једном, када је видео како је једна особа украла земљани суд, нацерио се и рекао: „Глина краде глину“, о чему је писао и црквени историчар Никифор Калист Ксантопула.
Да ли сте икада помислили шта осећају просјаци и бескућници? Да ли и они носе у себи искру Божје Светлости и заслужују да буде третирани са достојанством и поштовањем? Следећи Христа, отворимо своја срца за њих, без осуђивања, већ са саосећањем и разумевањем, јер је и Он, иако је и Сам прошао путем понижења и патње, пружао руку онима који су на дну друштвене лествице.
Данашњи човек има велику потребу за духовним миром, за духовношћу у овој ери немира, растрзаности, многобрижја потрошачке културе и лута у потрази за одговорима и спокојем, а праве духовности, чини се, као да је све мање и мање. Ми, православни хришћани, немамо потребе да лутамо и да тежимо неким туђим духовностима, када све поседујемо у своме дворишту, у своме дому, у својој Цркви и вери. Многи верници, људи уопште, и нису свесни тог духовног блага похрањеног нам у духовним ризницама и богатству наше Свете Цркве.
У свету тријумфује најсатанскија неистина, велике силе подстичу политичко насиље које заслужује дубоку осуду. А око нас? Живети у граду опасније је него у густој шуми, гази се света љубав, гази се Јеванђеље Христово. Шта да радимо, како да будемо? Хоћемо ли и ми постати вукови, као свет око нас? Наравно да не. Љубав Христова мора се сачувати у срцима Његовог малог стада, и све страхоте живота, неправде, које видимо свакодневно, треба да нас још више подстакну да чувамо љубав према Христу.
Нема греха који је већи од љубави Божје; нема греха који се Божјом љубављу не може надвладати. Исповедајте се, причешћујте се и истрајте у Цркви. Наша доброта нас неће спасити, већ само љубав према Христу и духовна борба коју водимо у Његово Име. Зато је боље бити грешник у Цркви, него горди праведник ван ње.
Одувек је на Христове следбенике свако насртао. Ни данас није ништа боље ни другачије, као што се ни сутра ништа набоље променити неће. Милиони и милиони нехришћана, многобројна племена незнабожачка, живе своје животе и нико их не дира и не узнемирава. На нас, крштене и окађене, насрће свака секта, да нас они „уразуме“ и да нас „спасу“.
Свето Писмо нам говори да је срце средиште наших жеља, воље, као и добрих и злих намера. Чисто срце је највеће богатство човеково, јер је оно наша слава у Господу. Управо зато се оно јавља као место пребивања душе. Зато се молимо: „Срце чисто саздај у мени Боже, и дух прав обнови у утроби мојој" (Пс. 50,12). Чисто срце - храм Божији, а дух прав - Дух Божији у њему.
Бројанице су уџбеник небеске филозофије; све библиотеке овог света за осам хиљада година могу да се сакупе у осам речи Исусове молитве. Бројанице видљиво чине невидљивим, а невидљиво видљивим. Бројанице су лествица која води на доле и увис: на доле – у дубину срца где се душа сусреће сама са собом, а увис - ка небу, где се дух, не излазећи из срца, сусреће са Богом. Бројанице представљају меру љубави човека према Богу.
Магија се заснива на идеји да човек може да манипулише натприродним силама и бићима како би постигао жељене резултате. То укључује ритуале и разноразне чини, са циљем да се контролише судбина или утиче на друге људе. Православна вера нам открива тајну да је Извор свега постојања непоткупљива Љубав, Коју не можемо да контролишемо и Која је ушла у наш свет у личности Човека, у свему сличног нама, осим у греху - Господ наш Исус Христос.
Радујте се својој вери и не бојте се да то покажете. Упркос мрачном олујном свету, упркос нашим греховима, имамо добар разлог да будемо срећни: „Не бој се, мало стадо, јер би воља Оца вашега да вам даде Царство." (Лука 12:32)
Зло је извртање и замена истинског садржаја лажју. Са правом се може говорити о томе да је зло активна сила демона. Њихов се пад не састоји само у духовној грешки и неправилном избору пута, већ и у свесном супротстављању вољи Божијој, која је највише добро. Због тога, ако је са једне стране зло недостатак добра, оно је с друге стране реална сила која је усмерена против добра и која се са њим бори.
Царство Небеско је лепше и јаче од свега. Када озбиљно мислимо о Царству Небескоме – нисмо фантазери ни маштари, него разумни људи. И ако хоћемо да доспемо у Царство Небеско, ако засадимо у своју душу и најмање зрно горушичино, кад оно проклија у нама, живот ће нам се већ овде, на земљи, променити тако да нећемо моћи саме себе да препознамо.
Шта је Косово? Косово није ништа друго него глава Лазарева. А шта је Србија и српски народ? То је тијело Лазарево. Може ли тијело живјети без главе? Може ли српски народ и земља Србија живјети без Косова? Косово је глава српског народа. Србија и српски народ је тијело без главе, попут Лазара и његове главе. И сваки онај који би хтио да поново главу Лазареву - Косово и Метохију одсијече, да откине од народа српскога, тај врши исти онај злочин који је извршио тиранин Мурат султан на Косову 1389. године...
Преподобни Серафим Вирицки целог свог живота учио је да се верује и предаје светој вољи Божјој у којој је човеку милост и спасење. То лично животно искуство, пост и молитва, направили су од њега човека Божијег кроз којег су се многи спасили и привели вери.
У Оренбуршкој области догодило се чудо: икона Пресвете Богородице у кући једне парохијанке Никољског саборног храма почела је да мироточи. Ово се десило након велике поплаве која је погодила Оренбург, као да је сама Богородица пружила утеху и наду погођенима овом несрећом.
Осећај богонапуштености често проистиче из наше претеране вере у сопствене снаге и наше тежње ка савршенству. Парадоксално, свест о сопственој несавршености је у ствари благослов. Зато је понос опасан симптом који нас удаљује од Бога. Уместо да тежимо савршенству сопственим снагама, требало би да се ослонимо на Божју помоћ, што је једини истински пут ка духовном испуњењу.
Многи људи се плаше Страшног суда. Али за вернике, Христов повратак представља дуго очекивано време спасења и радости. У то их и Сам Христос уверава: „А када се почне ово збивати, усправите се и подигните главе своје, јер се приближава избављење ваше.“ За оне који на овом свету већ живе са Христом, ово је тренутак када ће „Бог ће отрти сваку сузу из очију њихових, и смрти неће бити више, ни жалости ни јаука, ни бола неће бити више...“
Молитва светитељима је дубоко укорењена у хришћанској традицији. Међутим, да ли сте знали да су се у раним хришћанским заједницама сви верници сматрали светима? То је значило да су се молитве упућивале не само светитељима, већ и свим преминулим хришћанима. У хришћанским катакомбама пронађени су докази о томе - натписи на гробницама у којима се људи обраћају својим покојницима. Но, црква не подржава директну "комуникацију" са покојницима у смислу било каквих облика окултних пракси. Разговор са свештеником Стефаном Домушким.
Фреска митарстава у Кијевскопечерској лаври позната је по свом утицају на посетиоце. Ова фреска, која представља упозорење на неисповеђене грехе, изазива нелагоду, па чак и ноћне море код многих људи, након што је виде. Ово је прича о томе како jе један практичар црне магије доживео преображај и одрекао се своје "професије" након што ју је видео.