Како читaти Свето Писмо
Свакодневно читање Светог Писма требало би да је насушна потреба сваког верника. Такав труд Бог награђује. Један православни мислилац овако говори: сети се да ће Свето Еванђеље решити твоју вечну судбину. По њему ће нам се судити и према томе како смо се овде на земљи односили према њему, добићемо у својину или вечно блаженство, или вечне казне“.
Дан Господњи
У Јеванђељу које се чита на данашњи дан, Христос на упозорава: „Стражите, дакле, јер не знате у који ће час доћи Господ ваш.“ Други Долазак Христов зове се Дан Господњи. Када ће се он догодити велика је мистерија. „Нико не зна, само Мој Отац“, каже Христос. Неизвесност времена Христовог доласка је животворни мирис за оне који бдију и зато се моле још пажљивије. А за немарне, то је мирис смрти и то их чини још немарнијим.
Наши су корени на Небу
Од ове љубави веће нема да ко положи живот свој за ближњег свог, говори Христос. То смо ми! Зато вас свет мрзи, каже Господ, јер да сте од овога света, свет би своје волео; али пошто нисте од овога света, него вас Ја изабрах, зато вас свет мрзи. Али, омрзнуше прво Господа, а онда и свакога ко иде за Њим. А, цео наш народ, без обзира шта се дешава у појединим тренуцима историје, ипак је непрестано Христов.
Под хипнозом света
Најстрашније, најотровније – то је хипноза целог света, када хиљаде и хиљаде људи са непомућеним лицима клизе у пропаст и још ти се мило смеше, као да је тобож све добро и да се ничега не треба бојати. И тако одлазе скоро сви, без икаквог страха, без вапаја, без позива у помоћ. А они који то виде и знају, шта чине? И њима се то чини тако обичним, тако познатим, тако природним. Сви се и даље траже мир, спокој, срећу, и то управо на том путу...
Духовни живот и комфор
Сабрат Сретењског манастира, уредник портала „Православие.ru“, јеромонах Игњатије (Шестаков) одговара на питања гледалаца и водитеља програма телевизијског канала „Сојуз“ „Разговори са свештеником“ о томе да ли је тежња ка комфору спојива са хришћанством? Како ускладити ритам савременог живота и ритам Цркве? Које проблеме нам доносе нове технологије које су врло раширене у нашој свакодневици?
Живот након смрти: запањујући извештај НИУ
Амерички научници тврде да након клиничке смрти, свест особе наставља да функционише. У запањујућем извештају Клиничког центра Универзитета у Њујорку (NYU) каже се да су пацијенти током клиничке смрти потпуно свесни, често посматрајући докторе како раде на спасавању њихових живота, али су потпуно спокојни, без страха или узнемирености.
У миру Господу се помолимо
У свету скоро да не постоји чешће помињана реч од речи - “мир”. Ова реч изговара се у политичким говорима, дипломатској преписци, на међународним конференцијама, међусобним сусретима државника, али и у свакодневном животу међу тзв. обичним људима. Али, мира нема па нема. Где је мир и, заправо, који је то мир који нам је истински потребан?
Љубав и поверење
Људе треба волети, али не треба веровати свим њиховим речима, јер и сами пате због речи које су говорили и кају се због њих. Нама затамњеним какви јесмо, и добро може да изгледа као лоше, ако је повезано са болом, муком или са повредом нашег самољубља. Неповерење, наравно, не треба гајити према самом човеку, него ка његовом тренутном стању.
У тузи је скривена милост Божија
Не бојмо се туге, болести, патње, било каквих искушења – све су то посете Божије, на нашу корист. Пре смрти ћемо захваљивати Господу, не за радости и срећу, већ за тугу и патњу, а што их је више било у нашим животима, лакше ћемо одлазити са овог свете, лакше ће се наша душа узнети ка Богу...
Уски и прави пут
У животу човека постоје само два пута: један је уски, други је широки. Ни на један ни на други пут нико нас не присиљава. Ни са једном ни на другом нико нас не задржава. Којим ћемо путем ићи, то зависи од нашег избора. Али, ко жели да чује који је прави, у Јеванђељу је јасно речено. Зашто морамо да постимо, зашто усамљеност, зашто толико молитве, итд? Они који прате пут спасења знају колико је све то неопходно, док они који избегавају овај пут, пре би да не слушају о томе...
Свети Синод СПЦ о броју жртава у Јасеновцу
Синод са великим жаљењем указује на веома трагичну чињеницу да се појединци српског рода и православне вере јавно одричу светих мученика, пострадалих само зато што су били Срби и православни хришћани, поричући њихово постојање, живот у верности Христу Господу, због Кога су и задобили мученички венац. Вишеструко умањивање броја усташких жртава, само је део пројектованог свеобухватног, глобалног процеса чији креатори намеравају да униште све вредности људске цивилизације – нацију, породицу, веру у Бога, родитељство, полове, па тако и појам о хришћанским светим мученицима.
Прокрвоточила фреска Богородице и Богомладенца
У храму канонске Украјинске Православне Цркве (Московске Патријаршије), у западној провинцији Заркапатска, када су активисти ОЦУ и гркокатолици покушали да је заузму, прокрвоточила је фреска Богородице и Богомладенца.
Улога 40 светих Литургија
Сваког дана на Светом Престолу где се врши Литургија жртвује се Спаситељ наш Исус Христос. Као што каже свештенослужитељ: "Жртвује се Спаситељ света, који узима грехе света". Кап крви Исуса Христа очишћује све грехе света. Због тога прве службе које се приносе и за живе и за мртве јесу Свете Литургије.
Црква и пропаганда
Можете доћи у цркву по здравље и не добити га. Можете доћи због породичне среће, због деце и да не добијете ни једно ни друго. Ни материјално благостање, ни добар посао. Али, није Бог крив за ово. Криви су они који су вас лажним надама намамили у Цркву – они који су Јеванђеље заменили пропагандом! И сада се осећате превареним. Треба да знамо да Црква није средство. Црква је Циљ, којим долазимо до Христа. Јер Он је суштина Цркве, Он је смисао Цркве, Он је сама Црква. Христос је циљ!
О теологији оца Тадеја
У онај велики дан неће се тражити од душе да ли се она молила, да ли је постила, да ли је извршавала каква добра дела у животу, али зато ће свака душа брижљиво бити испитана да ли она има ишта заједничко са Христом Спаситељем (Свети Симеон Нови Богослов).
Бићемо сведоци…
Старац Пајсије Светогорац: Накупило се много пепела, ђубрета, равнодушности – и за то да би све то одлетело, треба јако да дуне… Данашње поколење – то је поколење равнодушности. Већина и може само на параду. Ми смо дужни да храбро исповедамо нашу веру зато што ако будемо ћутали, сносићемо одговорност. Ако се ми не будемо супротставили, устаће из гробова наши преци.
Уклони се од зла…
Свакога од нас узнемирава питање: „Шта ће бити сутра“? Ако је је Луцифер тако моћан, ако преко својих слугу све више овладава светом, шта ће бити са нама, са децом нашом; шта ли тек чека децу деце наше? “Ослони се на Господа и чекај Га” - одговара нам Псалам. Господ тражи од нас да оставимо зло иза леђа, у сенци, у понору заборава, а ми да се, из године у годину, из дана у дан, пружамо ка добру: да чезнемо за добрим, да говоримо о добру, да чинимо добро. Јер ко зида добро, руши зло.
Шта су "европске вредности"?
Вредност је да верујемо у најбоље намере Европе, чија смо зла видели, али да не верујемо у Господа, Којег видели нисмо, али чија добра живимо? Вредност је да пред Дечане станемо као пред туристичком знаменитости, а не пред домом? Да на иконама не познамо никога свог? Е, па, једина европска вредност за коју ћу се довека борити су опанак, она дивна капа прађедовска са четири оцила и гусле!
ЕУ и Велика Британија: затвор због хришћанских веровања
Актуелна посланица и бака десеторо деце суочила се са кривичним суђењем у Финској због твитовања хришћанских веровања. У Великој Британији поднета је кривична пријава против Адама Смит-Конора, који је кажњен зато што се у себи молио за свог покојног сина. Шкотски закон, који се очекује следеће године, прети са 7 година затвора свима који не поштују забрану говора (о неприкладим темама) и у приватним разговорима, чак и унутар куће.
Путем смирења
Ми хришћани не треба да примењујемо људску логику, већ да верујемо у дејство духовног закона: Ако опростимо неком ко нам је нанео неправду, ко ни не помишља да тражи опроштај од нас, онда ће нам свемоћни Господ, видећи наше смирење, помоћи. „Бог се противи гордима, а смиренима даје благодат.“ (Јак. 4:6). Разговор са архимандритом Јовом (Гумеровим), познатим исповедником у Сретенском манастиру, који је говорио је о најважнијој врлини за сваког хришћанина: смирењу.