Скривени свет
Многа сагрешења, која стално сакупљамо, често су скривена нас. Не видимо их, никад не размишљамо о њима. Дотерујемо се, улепшавамо се, миришемо се и упадљиво облачимо. Али, у нама постоји и лепши свет, скривени свет, заједно с ужасом који се у нама накупио. Зато треба да дотакнемо тај ужас, да га избацимо из себе, како би нестала сва прљавштина и пред нама се, уместо мочваре и жабокречине, појавио прелепи цвет љубави, свет душе.
Када смо обесхрабрени и сломљени...
Људски је бити малодушан када подлегнемо искушењима, када не успемо да испунимо своје моралне, етичке и духовне стандарде. Наша Православна вера учи да морамо бити саосећајни према другима, брзи на праштању, узорни у свом хришћанском животу и увек показивати свету да припадамо Христу. Ипак, не успевамо све време да живимо према Божијим заповестима, не изгледајући ништа другачије од пагана.
Рука одозго
Свако има свој пут до вере и свако је позван на различит начин. Понекада нас Господ Себи призива сушом, понекад ватром, понекад градом и громовима, а понекад глађу и болестима. Многе људе и светитељи позивају. Ово је исповест лекара, кога је милошћу Божијом, из излога црквене продавнице, на чудесан начин призвао вери Свети великомученик Пантелејмон...
Између бола и утехе: сусрет са Христом у молитви
У свету пролазном, где радост и туга стално мењају места, истински мир налазимо само у Христу. Приближимо Му се кроз молитву, која није хладни низ речи, већ дубок уздах душе, разговор са драгим пријатељем. На овом путу ишчезава сваки бол, а рађају се утеха, снага и смисао живота. И на крају тог пута, у последњем даху, шапућући: "Господе Исусе Христе, помилуј Ме!" - знаћемо да смо пронашли истински дом, вечну радост у Његовом наручју.
Столица за Господа
Молитва је разговор са Богом, али многи се питају како постићи интимност у том разговору и о чему говорити... Да ли је могуће да нас Господ заиста чује?! Јест, могуће је, па чак и више... Ево примера!
Огњени цвет Косова: Мученички пут Оца Харитона
На данашњи дан, 15. јуна, подсећамо се на страдање монаха Харитона, који је мученички убијен 1999. године на КиМ. У периоду неизвесности, када су га терористи отели, мученик се братији и у сну јављао, говорећи да је пострадао. Господ, не желећи да његов подвиг и мученички венац остану покривени велом тајне, благоизволео је да људима укаже на место где је његово свето тело покопано и показавши каква је била његова кончина. Жртва монаха Харитона је подсетник на страдања српског народа на Косову и Метохији, али и на снагу вере у Христа, Кога се отац Харитон до краја није одрекао.
Духовни компаси
У свакој кући нас православних хришћана морали би се наћи основни путоказни инструменти за духовни узлет, а то су Свето Писмо, иконе и календар. Само, неопходно је умети читати ове путоказе да би нам били од користи. Као што су инструменти на броду или авиону бескорисни за оног који не зна шта они показују, тако и Свето Писмо, иконе и календар не помажу ономе који не уме да их чита, односно ко их не разуме.
Чудо у Смолину: Ликови светаца на стаклу цркве после поплаве
У храму Духа Светог у селу Смолино у Курганској области, који је поплављен у пролеће 2024. године, након што се вода повукла, на стаклу кутија икона појавила су се лица светитеља. Ово је објављено на друштвеним мрежама Курганске епархије.
Митрополит Амфилохије о Ави Јустину
Већ након првог сусрета са преподобним авом Јустином, блаженопочившем Митрополиту Амфилохију, тада студенту богословије, ава Јустин се уписао у срце неизбрисивим словима. У комунистичкој Србији 1950-их, његове проповеди, које су могле да изгледају као глас вапијућег у пустињи, биле су "духовне ватре" које су подстицале људе да се окрену Богу. Био је човек бескрајног смирења, али и духовног огња, којим је пламтио кроз читав свој живот. За време ватрених беседа аве Јустина, у исто време, из његових очију текла су два извора суза, али не гасећи, него само појачавајући ватру из срца, посвећеног само Христу, као извору спасења и вечног живота.
Чуда аве Јустина
Свети ава Јустин се упокојио у исто време и у исти дан када је и рођен - на празник Благовести 7. априла (25. марта) 1979. године. Његове мошти, које почивају у Манастиру Ћелије, данас привлаче многобројне вернике, јер се ту, његовим молитвама, догађају и многобројна чуда.
Ти си Михаил - и ја сам Михаил
Михаил Девјатајев је, бежећи из немачког концентрационог логора, отео немачки бомбардер. Иако је њим морало да управља пет добро обучених пилота у исто време, Девјатајев је то урадио сам. Овај његов подвиг није само шокирао Немце, већ је изазвао и сумњу код његових сабораца. Како се све ово одиграло, испричала је учесница Великог отаџбинског рата, касније монахиња Лукина. У њеној причи се говори о чудесној помоћи коју је њему и другим затвореницима пружио Архангел Михаило.
Од хирурга до светитеља: Исцељења и чуда Светог Луке
Иако је Свети Лука Кримски био познат по свом хируршком умећу, његова истинска моћ лежала је у његовој непоколебљивој вери и дубокој љубави према Богу и људима. Његове руке, некада обучене у стерилне рукавице, сада као анђеоска крила доносе исцељење болеснима, утеху онима који су тугују и наду онима који су је изгубили. Свети Лука Кримски и данас шири љубав и милосрђе, подсећајући нас да чак и у најмрачнијим тренуцима постоји светлост, и да је вера моћна сила која може превазићи свако страдање. Његов живот је инспирација за све нас да будемо бољи људи, да се бринемо о другима и да никада не губимо веру у Божију љубав и помоћ.
Вечна веза: Молитва као мост за оне који су отишли
Наша светла и радосна вера обећава нам сусрет са драгим људима у вечности. Бог је безгранична Љубав. Он неће раздвојити оне, који су били сједињени везама љубави. Радоваћемо са онима које смо волели и са којима смо овде делили лепе и тужне тренутке. Знајући све то, с каквом се ревношћу морамо молити за наше мртве! Истинска молитва вере може учинити да нам мртви постану толико блиски да осетимо њихово присуство.
Љубав ће ипак победити све
Отац Милош Весин: "Када сам чуо исповедање вере младе девојке, која је одлучила да се уда за момка за кога је знала да умире од тешке болести и која је толико убеђена у васкрсење и у то да ће они поново бити заједно, просто нисам могао да кажем - не - њиховом венчању." Ово је невероватна прича о љубави која никада не престаје и која се свему нада.
"Где су двоје или троје у Име Моје..."
Бескрупулозност, бруталност, дивљаштво и безосећајност затвореника је амбијент у којем се одиграва радња ове приче. И управо ту, у љуском зверињаку, у срцу земаљског пакла јавља се Он, Који светлошћу и топлином призваним молитвом, спасава од сигурне смрти. Овај истинити догађај је сведочанство и охрабрење за све оне грехом озебле, измучене и изморене, који скапавају у тамници живота, у свету који у злу лежи, на коју смо осуђени сви ми земнородни.
Индустријализација брака
Перфидном пропагандом абортуса, који се не сматра убиством већ тзв. „планирањем породице“ у којој је једно дете постало норма, број становништва на западу, али и код нас, драстично се смањује. С друге стране, деца која се рађају одрастају под утицајем искривљеног система вредности и духа забаве, који стварају јасно одређен тип живота, понашања и духовног доживљавања света. Овакав утицај на дечје душе може угасити њихову машту и емоције, чиме се отвара пут ка озбиљним менталним поремећајима, па чак и душевним болестима.
Камен спотицања
Данас, у свакодневној комуникацији, можемо врло често чути како људи говоре о црквама, подразумевајући множину. Особито када су у питању Православна и Римокатоличка црква. Скоро да нема човека који се не пита: каква је суштинска разлика међу њима и у чему је главни камен спотицања?
Молитва: Путовање ка срцу и заједници са Богом
Молитва је несумњиво највиши израз наше љубави према Богу. Колико се више молимо, то јаче је сведочанство наше љубави према Њему. Непрестана молитва, у сваком тренутку и на сваком месту, отвара врата Божијем присуству и Његовој љубави у нашем животу, а на тај начин и ми учествујемо у животу Самог Бога.
„Мој супруг и ја нисмо имали дјецу годинама“
Бездјетност супружника која је трајала годинама, дугоочекивана али веома тешка трудноћа, хитан порођај, интензивна њега... и стална молитва. Мали Симеон не би био рођен без помоћи Бога, Мајке Божје и светитеља. А каква је само радост бебин осмјех! О томе пишу супружници Георгиј и Вјера. Ево њихове приче.
Не бој се да се радујеш
Немојмо се нервирати због ситница! Довољно је да све чинимо са захвалношћу Богу. Не бојмо се да будемо срећни. И живимо и стварајмо зато да бисмо се радовали! Унесимо славу и лепоту Божију у свој дом, у дружење, у посао: све чинимо бодро, живимо истински. Тражимо пут исправљања и промена. У сваком случају, немојмо узалуд траћити време, већ живимо надахнуто, радосно, с благодарењем, славећи Бога.