Када чујемо реч подвиг већина нас у мислима види слику необичних дела несвакидашњих личности, које красе изузетне одлике. Међутим, реч подвиг је сродна речи - кретати се - што значи духовно се не заустављати на истом месту, расти, развијати се. Свако је у могућности то да постигне, а то је управо оно што се захтева од једног хришћанина.
Икона није само слика, већ прозор у духовни свет. Недавно сведочанство чувара Хавајске Иверске иконе, Нектарија Јангстона, о девојчици у Енглеској, коју је исцелила Пресвета Богородица, представља снажно сведочанство о вери, нади и чудесној моћи Божјој.
У Светом Писму записана су три случаја када је Господ Исус Христос заплакао. Али колико је Господ проливао сузе за род људски у самоћи, у тајности, на ноћним молитвама Оцу Свом, то је остало познато само небеским ангелима, који су као војска око свога цара стражарили око Њега. У сва три она случаја као и у свима осталим, Господ није плакао Себе ради, него људи ради. И те пречисте сузе Његове жртва су за очишћење и спасење рода човечијег као и крв Његова на крсту.
Бог никада никог не оставља и не напушта. Ми смо ти који Њега остављамо. Јер нећемо да трпимо и да носимо Крст свој. А Бог је у животу сваког човека зацртао да пролази кроз искушења у овом свету, као што нам је и Христос показао Својим примером. Зато се радујмо када пролазимо кроз пећ која прочишћује, јер кроз њу не пролазе кукавице, него само они којима је Царство Небеско припремљено.
Ко се узнемирава духом хуле, и ко хоће да га се ослободи, нека зна да за такве помисли није он крив, него нечисти демон који је једном рекао самом Господу: "Све ово даћу теби ако паднеш и поклониш ми се." Ко презире овог непријатеља избавиће се од ове муке; али ко се на други начин труди да ратује против њега, изгубиће, јер ко настоји да савлада духове речима је као онај који покушава да заустави ветрове... Зато и ми, не прихватајући помисли које нам потура, кажимо: иди од мене, сатано. Само Господу Богу своме поклонићу се, и само Њему ћу се покоравати.
Канцеларија за борбу против секти Митрополијe пафоске Грчке Цркве је у свом саопштењу јавно упозорава вернике на опасности вежбања јоге. Црква власт сматра да је јога, уместо да доноси духовну добробит, у ствари средство за повезивање са демонима.
Нисмо се родили да би плакали. Можемо плакати у неким тренуцима, пет минута, пет дана, али не и цео живот. У Кога верујеш? У Онога Ко је жалост? Не, Христос је Радост. Он је решење твојих проблема. Он нас позива да верујемо, чак и када нам се чини да је све изгубљено. Јер, када верујемо, чуда су могућа.
Добротом треба пригрлити свакога, а када се ми потрудимо у овом делу Божијем, учиниће и Бог Своја чудеса. Како бити прозорљив? Ако људима око нас чинимо добро, лако је пророковати да ће од свега тога изићи добро. Да ми, православни хришћани, прозиремо вољу Божију и према њој да деламо. Да чинимо добро свакоме и да проричемо добро свима, па и нама, у Царству Небеском!
Не, немој се стидети да признаш да Христов, да се не би Он постидео тебе на Страшном суду Своме. Ми се крстимо да бисмо исповедали Исуса Христа, Који је за нас распет на Крсту... Да, нека људи виде Кога ми то исповедамо, у Кога верујемо, у Кога се надамо, Кога волимо и Кога поштујемо!
У сени све веће глобализације и технолошког напретка, надвија се мрачна претња која би могла заувек променити лице наше планете. Древна пророчанства о доласку Антикриста, дуго сматрана митом, све више попримају облик застрашујуће реалности. Док се свет суочава с невиђеним изазовима, а моралне вредности све више еродирају, све је очигледније да се приближавамо времену када ће се зло открити у свој својој моћи.
Не бој се, јер Ја бејах мртав и ево сам жив. Ја сам власник смрти као и живота. Ја сам власник времена, као и вечности. Не бој се! Ва вијек вијека Ја сам жив. И ти ћеш бити жив са Мном. И сви они који Ми остану верни и не убоје се, биће живи са Мном. Не бој се, јер Ја сам - алфа и омега.
Од рајског дрвета смо постали смртни, а од дрвета Крста оживљени; првим смо отерани из Раја, другим се узносимо на Небо; првим нас је непријатељ победио, другим ми побеђујемо своје непријатеље. Стога је ово благословено Дрво достојно сваког поштовања.
Кад решиш да примораш себе да носиш крст свој, ти у исто време примаш силу Божију. Ту силу Господ даје да би ти могао победити сваки грех у себи, да би могао победити свако зло, сваку рђаву навику, да би могао свој језик васпитати да не говори ружне речи, своје око васпитати да не гледа што не треба да гледа. Сав живот твој да буде Христов, да Господа Христа уселиш у себе!
Часни крст најсветији знак и символ, наше вере. И отуда, све Свете тајне свршавају се призивом Светог Духа, али се оне печате крсним знаком, односно печате се животворним крстом. Но, благодат и сила часног крста није у његовом облику, него у томе, што је крст Христов средство којим је Господ Спаситељ наш, спасао род људски, ту је сила Крста.
Кад чујемо реч – чудо, у свести нам истог трена одјекне утисак о нечем несвакидашњем, невероватном, чак натприродном. Тако ту реч доживљава човек који све своје сазнање своди на објашњиво, опипљиво, логично. За човека који је свој живот привезао за Бога чудо не представља скоро никакву сензацију. За таквога чудо је само још један доказ да над нама бдије Неко испуњен љубављу и добротом и Који наше животе устројава ка савршеног Добру.
И монах и сваки прави хришћанин, ако почне са покајањем, све ће стећи. Ако се онај, ко се труди за спасење спотакне, па чак и ако падне, не треба да се због тога смућује, него нека и даље чврсто држи свој пут; јер без борбе на овом путу се не остаје.
Од времена када је Исус ходао земљом, људи су се питали: „Ко је овај човек?“ Данас, две хиљаде година касније, то питање је и даље актуелно. Док неки виде у Њему само доброг учитеља, други Га повезују са митолошким фигурама или историјским личностима из других култура. Међутим, апостол Петар је јасно изјавио: „Ти си Христос, Син Бога живога.“ Ова исповест је била прекретница у историји хришћанства и постала је темељ наше вере.
Православни хришћански живот се разликује од свих осталих облика хришћанства, иако можемо са сигурношћу рећи да и међу хришћанским јересима и конфесијама има праведних људи који живе хришћански. Чудни су путеви Божији и Његова промисао да све људе обасја Својом мудрошћу, односно, да сваког човека додирне Свети Дух.
На крају сваке службе свештеник набраја имена светитеља којих се Црква тог дана сећа. Али два су имена која се чују сваки дан и на свакој служби - то су имена родитеља Пресвете Богородице, праведних Јоакима и Ане. Шта се зна о овим светитељима? И зашто им Црква даје тако посебну част?
После обиласка многих Православних цркава и манастира широм света, Мироточива и чудотворна Хавајска Иверска икона Пресвете Богородице стиже и у Европу. Верници у Швајцарској, Француској, Италији, Белгији, Енглеској и Ирској имаће прилику да се поклоне икони која непрестано мироточи од 2007. године.