Суд над собом
Сви аспекти живота људи погођени су, како нас извештавају медији (а и сами то примећујемо у свакодневици) – кризама. У кризи је светска економија, политички, међудржавни и међунационални односи, свуда по свету отварају се нова ратна жаришта док се стара не смирују, огромна већина држава је у дужничкој, дакле, финансијској кризи и да не набрајамо. О чему се, заправо ради?
Како су Срби изградили 40 цркава у Донбасу
Доњецк и Луганск не престају да привлаче пажњу светске јавности као два жаришта украјинске кризе. Међутим, мало коме је познато да су већина становника са ових територија, заправо, потомци Срба који су побегли од од османског јарма. Како пише локална Информативна агенција "Дон 24", 70 хиљада Срба доселило се међу Татаре и калмичке будисте на самом почетку 18. века где су изградили 40 цркава, од којих је у Донбасу преживело чак 16.
Сусед
Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свом мисли својом! Ово је прва и највећа заповест. А друга је као и ова: Љуби ближњег свог као самог себе. Ове две заповести, изговорене устима Христовим, темељ су свег закона Божијег и пророчке службе. То значи да се у овим двема заповестима налази темељ људског постојања и опстајања без којих ни хлеб насушни не би био од превелике користи.
Цариник и фарисеј - једна (не)обична београдска прича…
Верник, као и неверник, свестан је тога да сваки човек поседује и добре и лоше особине, па ипак своју пажњу усмерава само на оно лошу другом. Често смо склони да без размишљања осудимо некога на први поглед, о чему сведочи и следећи пример из београдске свакодневице.
Исцељује те Христос
Чуда Божија, особито исцељења, су пријемчива људима. У њима људи препознају своје потребе, а заслугу за њих приписују светитељима, па и свештеницима. Међутим, мало је оних који су у потпуности свесни да ни чуда ни исцељења не би било без јединог Светог, Чудотворца и Исцелитеља – Господа нашега Исуса Христа.
Један разговор са Пакистанцем
Живимо у сујети и самомњењу, самозаљубљности у себе и „своје“. Али, свакодневно и укрштамо путеве са људима; са онима који , као и ми, живе у својој искључивости, али и онима који су спремни да схвате и прихвате другог и другачијег. И, неретко, тај други и другачији се ни у чему не разликује од мене самосвојног и самозаљубљног...
Чудо на ходочашћу Светом Нектарију
Небројена чуда Господ чини молитвама Светог Нектарија. Ово је сведочанство једног ходочасника из Републике Српске, који је ради љубави према овом светитељу посетио Егину а тада и сам доживео чудесно јављање Светог Нектарија.
Болест – врата вечности
Сваком човеку на кога се обрушила тешка болест чини се да је оно што се догодило са њим – неправда. Да ли је болест безусловно нешто лоше или можда у њој постоји неки смисао?
Ништа не спасава само по себи
Неретко се дешава да чак и монаси помисле да је њихов начин живота спасавајући и да су они због тога изнад осталих хришћана. Но, Бог не види људе на тај начин. Оно штоје неопходно за спасење јесте живот у заједници, литургијски начин живота, и дубока свест да не постојимо ради себе.
Бог има сву моћ
Зар ће ђаво престати да гони оне који исповедају Православље? Његове слуге препредено делују: саботирају, праве неред како би изазвали сукобе. Чине да омладина буде развратна. Покушавају да униште мир на земљи, праве препреке свему што је добро и здраво. Ми никако не смемо да се бојимо. Бог има сву моћ.
Божанско предзнање и предодређење
Одувек је човека мучило одређивање границе између онога што Бог унапред зна и онога што Он унапред одређује да ће бити, као и где се налази наша слобода у тако постављеној стварности. Шта у нашим животима представља оно што је Бог поставио, а шта оно што смо сами узроковали по слободи коју нам је тај исти Бог и дао.
Вера на којој почива свет
Рихард Вурмбрант је протестантски хришћанин пореклом из православне Румуније. Због своје вере провео је четрнаест година затвору. Његов мисионарски рад састоји се у помагању гоњеним Хришћанима у комунистичким земљама. Пред нама је неколико повести о неколико православних Хришћана са којима је, како сам каже, имао привилегију да дође у додир док је био на робији. Њихови примери и њихова дела били су неисцрпни извор охрабрења за њега током низа година.
Поверење у Бога
Рече Господ наш Исус Христос у једној причи да је много званих али мало одабраних. Под одабранима свети Оци су разумели оне који се одазивају позиву Христовом да за Њим ходе, али, чини се да ни овде није пуноћа. Пуноћа је тек код оних који за Христом ходе са потпуним поверењем, шта год се на том путу догађало.
Дан заљубљених – помен мученику или комерцијализација љубави
У времену када „цивилизованим“ друштвом доминирају антипразници, водећу улогу преузима тзв. Дан заљубљених. Да ли се заиста ради о искреној прослави љубави или комерцијалном помодарству?
Христос је близу
Није Христос далеко. Христос је сасвим близу. Ближи је од родитеља и пријатеља, ближи од дисања и од сваке помисли. Родитељи могу умрети, дисање може отежати, мисли могу лутати и никакве утехе не донети. Христос се спустио до сваког човека - до просјака, до разбојника. Христос се спустио до смрти, до Ада и све је позвао у Своје Царство. И једнако зове: „Ходите к мени!" Зар је далеко Онај Који тако говори!?
Молитва - темељ вере
Молећи се Богу, треба стицати чврсту и непоколебљиву веру и у срцу имати као написане речи: јер је све могуће Богу; треба имати и живо убеђење да Господ све испуњава, да је Његова суштина љубав и доброта; да ствара, да даје, указује милост, штедро награђује, испуњава наше молбе. И на тај начин, све што тако затражите у молитви вјерујући, добићете.
Не стиди се да се прекрстиш
Не стиди се хришћанине да се прекрстиш са десном руком и три спојена прста пред Црквом када пролазиш, пред светињом, пред иконом на коју наиђеш у дому пријатеља свог, пред оброк да би заблагодарио Господу, пред почетак посла, након завршетка рада, када крећеш негде и када стижеш, када се молиш у цркви или код куће. Нигде се и никада не стиди да се прекрстиш десном руком у славу Божију, јер како ти њега познаш међу људима, тако ће и Он тебе познати на небу јер Га се ниси постидео!
Једино што нам је потребно у животу...
Много је свештенослужитеља у православној Цркви у епископском чину а да, заправо, никада нису ни окусили монашки живот нити мучеништво подвижничког живота у Христу. Из богословија и академија, преко доктората – под митру! Надменост и опчињеност влашћу неретко наносе бол и патњу потчињенима, али и немир и бунт у верноме народу. Али, има и супротних примера.
Злопамћење
Говорећи из духовног угла, злопамћење је, у ствари, наша реакција када откријемо да не можемо да контролишемо личност и поступке других људи. Када нам не успева да потчинимо људе око нас да поступају по нашем наређењу или упутству, откривамо да је наша власт над њима ограничена, те испољавамо свој гнев, попут малог, увређеног, побеснелог тиранина. Злопамћење је отров који ми испијамо, у нади да ће неко други умрети.
У мом срцу ћеш наћи Христа
Како је хирург кардиолог приликом операције дечака у његовом срцу пронашао Христа. Десило се баш онако како је дечак упорно тврдио: “Када отвориш моје срце, у њему ћеш наћи Христа”.