Божанско предзнање и предодређење
Одувек је човека мучило одређивање границе између онога што Бог унапред зна и онога што Он унапред одређује да ће бити, као и где се налази наша слобода у тако постављеној стварности. Шта у нашим животима представља оно што је Бог поставио, а шта оно што смо сами узроковали по слободи коју нам је тај исти Бог и дао.
Вера на којој почива свет
Рихард Вурмбрант је протестантски хришћанин пореклом из православне Румуније. Због своје вере провео је четрнаест година затвору. Његов мисионарски рад састоји се у помагању гоњеним Хришћанима у комунистичким земљама. Пред нама је неколико повести о неколико православних Хришћана са којима је, како сам каже, имао привилегију да дође у додир док је био на робији. Њихови примери и њихова дела били су неисцрпни извор охрабрења за њега током низа година.
Поверење у Бога
Рече Господ наш Исус Христос у једној причи да је много званих али мало одабраних. Под одабранима свети Оци су разумели оне који се одазивају позиву Христовом да за Њим ходе, али, чини се да ни овде није пуноћа. Пуноћа је тек код оних који за Христом ходе са потпуним поверењем, шта год се на том путу догађало.
Дан заљубљених – помен мученику или комерцијализација љубави
У времену када „цивилизованим“ друштвом доминирају антипразници, водећу улогу преузима тзв. Дан заљубљених. Да ли се заиста ради о искреној прослави љубави или комерцијалном помодарству?
Христос је близу
Није Христос далеко. Христос је сасвим близу. Ближи је од родитеља и пријатеља, ближи од дисања и од сваке помисли. Родитељи могу умрети, дисање може отежати, мисли могу лутати и никакве утехе не донети. Христос се спустио до сваког човека - до просјака, до разбојника. Христос се спустио до смрти, до Ада и све је позвао у Своје Царство. И једнако зове: „Ходите к мени!" Зар је далеко Онај Који тако говори!?
Молитва - темељ вере
Молећи се Богу, треба стицати чврсту и непоколебљиву веру и у срцу имати као написане речи: јер је све могуће Богу; треба имати и живо убеђење да Господ све испуњава, да је Његова суштина љубав и доброта; да ствара, да даје, указује милост, штедро награђује, испуњава наше молбе. И на тај начин, све што тако затражите у молитви вјерујући, добићете.
Не стиди се да се прекрстиш
Не стиди се хришћанине да се прекрстиш са десном руком и три спојена прста пред Црквом када пролазиш, пред светињом, пред иконом на коју наиђеш у дому пријатеља свог, пред оброк да би заблагодарио Господу, пред почетак посла, након завршетка рада, када крећеш негде и када стижеш, када се молиш у цркви или код куће. Нигде се и никада не стиди да се прекрстиш десном руком у славу Божију, јер како ти њега познаш међу људима, тако ће и Он тебе познати на небу јер Га се ниси постидео!
Једино што нам је потребно у животу...
Много је свештенослужитеља у православној Цркви у епископском чину а да, заправо, никада нису ни окусили монашки живот нити мучеништво подвижничког живота у Христу. Из богословија и академија, преко доктората – под митру! Надменост и опчињеност влашћу неретко наносе бол и патњу потчињенима, али и немир и бунт у верноме народу. Али, има и супротних примера.
Злопамћење
Говорећи из духовног угла, злопамћење је, у ствари, наша реакција када откријемо да не можемо да контролишемо личност и поступке других људи. Када нам не успева да потчинимо људе око нас да поступају по нашем наређењу или упутству, откривамо да је наша власт над њима ограничена, те испољавамо свој гнев, попут малог, увређеног, побеснелог тиранина. Злопамћење је отров који ми испијамо, у нади да ће неко други умрети.
У мом срцу ћеш наћи Христа
Како је хирург кардиолог приликом операције дечака у његовом срцу пронашао Христа. Десило се баш онако како је дечак упорно тврдио: “Када отвориш моје срце, у њему ћеш наћи Христа”.
Благосиљајте своју децу
Неопходно је да сви схватимо да неодложно морамо да се спасавамо од отровног духа времена и да вратимо Богу нашу малу цркву, нашу породицу. Требало би да управо у њој запалимо кандило хришћанског живота у Богу. Само је у томе спасење света и наше лично спасење.
Лако је волети кад те воле!
Нама је лако да волимо док смо вољени. Тада је све потчињено нашим условима, жељама и прохтевима. Све док је човек који нас воли ту ми га доживљавамо као нашег. А заправо, ми се вртимо око сопственог „ја“. Ми у другоме који нас воли, волимо сами себе. Зато, када престанемо бити вољени наша „љубав“ претвара се у мржњу, злурадост, освету...
Изнуђено добро не може бити - добро
Зар Господ није могао да спасе Јуду да Га не изда? Наравно да је могао. Па, зашто није? Јер је то једино могао учинити силом. Приморавање човека је недопустиво за Бога. Али, шта ако духовни отац отворено слама вољу свог духовног чеда, не покушавајући да га учи, већ да му командује? Треба подстаћи особу да се промени, треба је исправљати и водити - али, у исто време, духовник ни под каквим околностима не сме да гуши нечију слободу избора.
Волети људски
О љубави је у току целе историје човечанства написано и речено толико да се чини да човек ништа ново не може да дода. Свима је наизглед је све јасно када је реч о овој теми. Али чим човек покуша да освести шта му је заправо „јасно”, почиње да му измиче тле под ногама.
Како вратити породици изгубљену радост
Данас, као никада пре у историји људског рода, долазак новог човека у свет не изазива неподељену радост. На њено место наступа стрепња и забринутост, јер, ко ће нахранити још једна уста? И уместо да своју бојазан и стрепњу оправда уздржањем, данашњи човек своју забринутост разрешава убиством нерођеног. Трагични обрт многи данас називају – миром.
О непокајаном абортусу...
Бог ти је дао мене као ослонац твог живота, да те чувам и штитим и не напуштам до смрти. Aли си ме одбацила. Сама си убила онога ко је требало да постане твој хранитељ у старости. А сад ропћеш што си беспомоћна и усамљена. Зар ни сада нећеш рећи две речи: «Господе, опрости!»? Мајко, зову ме, морам да идем. Није ми дозвољено да видим твоју смрт и да знам, која је твоја судбина. Сазнаћу за њу кад се сретнемо на Страшном суду да бисмо се затим заувек растали...
Кашњење на Литургију
Многи међу верницима на Литургију не долазе пред њен почетак, већ и када она увелико тече. Зашто је то недостатак који од, наизглед, малог, може да нам нанесе велику духовну штету?
Разговор са безбожником
Мисија Цркве јесте проповедање Истине и она је обавља од свог првог дана, од апостолских дана. А и данас. Зато предлажемо вашој пажњи дијалог чувеног подвижника Цркве 20. века, Старца Епифанија Теодоропулоса. У овом занимљивом и корисном тексту можете видети прави пример вођења разговора између Христу верног и атеисте, одмерен однос пун љубави, без икаквих негативних осећања према саговорнику који има другачије мишљење. Поред тога, текст је врло користан јер нуди аргументе на које атеисти у суштини не могу дати одговор.
Љубав – основа спасења
Љубав је основа хришћанског живота, основа спасења. Апостол љубави, Јован Богослов, обраћајући се вернима, поручује да љубимо један другога јер је љубав од Бога, и сваки који има љубав од Бога је рођен, и познаје Бога. А који нема љубави тај не познаје Бога.
Беседа о љубави
Да бисмо разумели шта је то Свети Сава урадио за нас, да бисмо могли, коначно, својим умом и срцем обухватити сву величину његовог спасоносног дела које је учинио, заједно са својим оцем и својим братом, није довољно само ишчитавати повесне списе и литературу, ми морамо разумети, на крају, шта је то љубав.